петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:15
​ИНТЕРВЈУ: профeсор др МИЛОВАН БОЈИЋ

Нисам уљез на „Дедињу”, ја сам његов створитељ

Пријатељ сам с Миром Марковић и Војиславом Шешељем, а за квалитет Александра Вучића знам из некадашње владе
Аутор: Данијела Давидов-Кесарнедеља, 26.08.2018. у 22:00
(Фото: Анђелко Васиљевић)

Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње” добио је грађевинску дозволу за изградњу нове клинике „Дедиње 2” и реконструкцију постојеће болнице, а најављено је да ће Град Београд и „Паркинг сервис” донирати овој установи монтажну гаражу с 250 места како би се решио проблем паркирања у кругу објекта. Нова зграда ће имати око 14.000 квадратних метара, а биће реконструисана и постојећа болница од 9.000 квадратних метара.

У разговору за „Политику” професор др Милован Бојић, директор Института, каже да су добијањем грађевинске дозволе завршили само једну етапу у борби за градњу „Дедиња 2” и да је био спреман да штрајкује глађу и сопствени живот жртвује да се идеја о новој болници не заустави. Када се пројекат заврши, Србија и регион ће добити национални институт за срце и крвне судове, који ће располагати с 11 операционих сала и стотину нових постеља, истиче др Бојић. Он је појаснио да током радова ниједан пацијент неће бити враћен с прегледа или операције.

Када ће почети градња „Дедиња 2” и када ће пацијенти моћи да се лече у новом објекту?

Имао сам састанак с директором Канцеларије за управљање јавним улагањима Марком Благојевићем, јер је та канцеларија преузела посао око изградње. Наша грађевинска дозвола је тренутно на стручном читању, а потом је Канцеларија, заједно с 24 свеске с нашим пројектима, предочава борду Развојне банке Савета Европе. Они ће све папире прегледати, па следи расписивање међународног тендера с одабиром најповољнијег понуђача. Надамо се да ће изградња кренути почетком 2019. Мислимо да би могла да буде завршена за годину и по дана. То је најоптимистичнија прогноза.

Колико сте срећни што сте успели да се изборите да ћевабџиница за коју сте рекли да је препрека изградњи нове болнице буде срушена?

Само је написано да ће се ћевабџиница рушити. Али не знам да ли ће. Читајући документе видео сам да пише да ће бити срушен само њен део, а требало би да буде цела јер прилаз згради и ватрогасни пут до нове зграде не могу да имају ништа на путу. Шокиран сам због тога.

Ви не верујете да ће она бити срушена?

Хартија трпи све. Али верујем да је пројекат изградње болнице јачи од ћевабџинице, иако нечији интерес говори све језике и игра све улоге.

Да ли вам је следећи корак да омогућите да се трансплантације срца раде у болници коју водите и ко вам стоји на путу да се то оствари?

Хоћемо да обновимо програм трансплантације срца која се у овој установи, из мени непознатих разлога, не ради већ 17 година. Нико не може да нам забрани да радимо оно за шта имамо дозволу. Спречава нас делом нечија сујета, а делом план да само једна установа може то да ради. Нама забрањивати да то радимо је бесмислено.

Будући да се трансплантације срца тренутно раде само у Клиничком центру Србије, хоћете да кажете да они имају повлашћен положај када је реч о овој интервенцији?

Мислим да је то тачно. Али то неће моћи дуго да траје. И сами су увидели да је то безразложно. Можемо да радимо и они и ми без проблема. Па у Хрватској се трансплантације срца раде у две болнице иако су мања земља од нас.

У каквим сте односима с министром здравља др Златибором Лончаром, будући да у медијима провејавају гласине да уопште не разговарате?

То је заблуда. Министар здравља је мени два пута указао поверење: прво када ме је поставио на место вршиоца дужности директора Института, а други пут кад сам постао један од малобројних руководилаца којима је укинут статус вршиоца дужности. Тим потезом је министар о мени рекао све. Нисам овде доведен да ми министар држи цуцлу и да ме храни витаминима и млеком, него да се сам ухватим укоштац с проблемима и да их решавам. Да је видео да то не умем да радим – не би ми други пут указао поверење. А ја нисам особа која ће сваки дан да зове министра и директорку РФЗО-а и да питам шта да радим.

 

Да ли су се запослени у „Дедињу” обрадовали што сте се вратили или су неки лекари одлучили да напусте установу због вашег повратка на чело Института?

Свестан сам да не одговарам свима, да реметим нечије интересе и токове. Нисам уљез на „Дедињу”, него његов створитељ. Има оних који су се плашили моје освете. Појединци осећају нелагоду јер су мислили да у установу више никада нећу моћи да крочим. Да би човек у животу успео, он мора да има пријатеље. Али да би веома успео, мора да има непријатеље. Своје непријатеље чувам, јер су они највернији хроничари мојих успеха. Никакву освету нисам спроводио, свакога сам прихватио, пружио му шансу и прилику. Трудим се да радим исправно, поштено и транспарентно. То тражим и од колега. Из „Дедиња” је отишло свега неколико лекара. Двоје кардиохирурга су отишли на годину дана у иностранство како би зарадили нешто новца. Плата одличног лекара у Србији, који је први уградио тотално вештачко срце, овде је износила 870 евра месечно, а у иностранству је добио 12 пута већу. А треба напоменути да се на конкурс за пријем 15 медицинских сестара пријави једва њих пет. Углавном одлазе у Немачку, Кину, Норвешку, Судан...

Како их задржати у земљи?

Имамо идеју да тражим дозволу у виду одређеног лекс специјалис прописа да нам се омогући да примамо стране пацијенте који ће лечење плаћати. То би могло да се реши одређеним договором министарстава здравља, финансија и рада. Од тих пара можемо да дајемо стимулације запосленима и задржимо лекаре и сестре да не оду у друге земље. Сигуран сам да када бисмо сестри дали плату од 700 до 800 евра или лекару 1.500 до 2.000 нико не би желео да оде из земље. У супротном, џабе градимо институције и набављамо најсавременију опрему ако ће нам отићи најбољи стручњаци.

На чело болнице вратили сте се захваљујући лобирању Војислава Шешеља?

Није ме он поставио. Војислав Шешељ је мој пријатељ и човек кога познајем више од четврт века. И он и други људи с којима сам некада био део владе били су сведоци шта сам све некада урадио за добробит „Дедиња”, али и мера које сам спровео за кратко време док сам био на челу Министарства здравља. Војислав Шешељ лобира када његова странка освоји власт и када може да распоређује кадрове, а ретко када моли. Можда је дао консултативно мишљење ако га је неко питао за мене, а знам да никад не би негативно говорио о мени. Да ме је довео овде, он би у Институт улазио широм отворених врата. А до сада је долазио само два пута с овереним упутом лекара, најављујући долазак надлежном доктору и кратко се задржавајући.

Да ли је тачно да имате подршку председника Србије Александра Вучића?

Нити се виђамо, нити се чујемо. Председника Вучића нисам у прилици да срећем. Мислим да га много не виђа ни најближа родбина с обзиром на то колико ради. Свака му част што је створио амбијент да се из чисте, здраве економије створи развојни циклус у српском здравству и стотине милиона евра уђу у обнову и изградњу клиничких центара. Знам га као министра у влади у којој смо некада заједно били, познајем његове вредности, марљивост и интелект.

Деведесетих година прошлог века били сте у добрим односима с Миром Марковић, супругом бившег председника Слободана Милошевића и лидерком Југословенске левице. Да ли сте у контакту с њом?

Пријатеље никад не остављам. Њих срећа ствара, а невоља проверава. С Миром се чујем телефоном и увек се испричамо. Написала је неколико књига и живи у Москви. Учињена јој је неправда да није у прилици да види ћерку 16 година и сумња да ће се икада сусрести. Не верујем у приче да је она некога подстрекивала да добије службени стан. Желео бих да се врати у Србију, да види своје градове Пожаревац и Београд, у којима је оставила дубоке трагове као универзитетски професор и интелектуалац.

Ваше име је више пута помињано у кривичним истрагама, између осталог, да сте као директор „Дедиња” неовлашћено исплаћивали велике своте новца и да сте оштетили клинику „Острог”. Како су ти спорови завршени?

Један сам од најиспитиванијих директора у Србији и региону. Прогањан сам 15 година, а онда су почели да ме називају контроверзним. Спочитавали су ми да сам крао, убијао и разне криминалне радње радио. Од свих оптужби сам ослобођен у регуларним судским процедурама. Прошао сам све могуће финансијске истраге, а давао сам изјаве у свим одељењима Министарства унутрашњих послова и тужилаштва, осим за дрогу и проституцију. Оптужнице су, гледано са садашњег становишта, биле смешне. Често су те афере биле последица жеље да се никада не вратим на „Дедиње” и форсиране од лопова који су сопствену крађу пребацивали на другог. То су они лопови који данас свирају гитару или спавају на теткином каучу. То су људи који су похарали Србију и разорили њено ткиво попут коза у младом расаднику. Да ли неко може да поверује да сам толико умно дефицитаран да отворим рачун на своје име у банци у Швајцарској и ту уплаћујем паре од института и министарства?

Хоћете ли покушати да поново дођете до места министра здравља?

То је немогућа мисија. Ја сам човек који је дошао овде да после 25 година у ископаној „Бојићевој рупи” направи нову болницу. Судбина ме је довела да то завршим. Та мисија ми је дража од било чега другог. А треба знати да се министар здравља поставља из редова владајуће странке а ја ни не знам где су им просторије, иако хиљаде људи који јесу у њој поштујем. Заложио сам себе водећи ову кућу. Шта год ко рекао, деведесете су биле златне за ову установу. Нисмо имали листе чекања, а с друге стране зарађивали смо огромни девизни прилив од страних пацијената. Направио сам тим кардиоваскуларне медицине који је подсећао на ФК Црвена звезда из 1991. године, из времена када је постала првак Европе и света. Многи ће рећи да се „Дедиње” деведесетих година када сам био на челу болнице градило јер сам ја имао добре политичке позиције. То су најгоре глупости. „Дедиње” је мој живот.

Веза с Дарком Шарићем

Својевремено су медији писали да сте пословали с Дарком Шарићем, оптуженим за шверц кокаина. Да ли је тачно да он уложио пола милиона евра у приватни медицински факултет иза којег сте ви стајали?

Никада нисам био ни у пријатељским ни у пословним везама с њим. Око 30 студената тог факултета је било дискриминисано јер им, упркос потписаним уговорима с два клиничко-болничка центра, није дозвољено да обаве праксу у тим болницама. Томица Милосављевић, Млађан Динкић и још неке особе нису дозволиле да се са мном сарађује јер сам за њих вероватно био губав. Чудили су се како ја као отпадник претходног режима формирам факултет и тражим шансу на тржишту уместо да сам у затвору или да сам убијен. У таквим околностима смо тражили да нас неко докапитализује. Ишао сам код власника неких иностраних клиника, али због светске кризе то није успело. Да је то желео да учини и Шарић – ја бих га оберучке прихватио јер је он тада купио пола Србије. Чуо сам и за гласине да је он дао новац мени да бих га дао Шешељу. Очигледно је да приче о вези са Шарићем долазе из неке кухиње којој Шешељ и ја не одговарамо. Иначе, Шарић је био на прегледу на најсавременијем скенеру у клиници где сам радио, а два пута сам га видео на прегледима на „Дедињу”.

Рањеници из Либије

У јавности се говорило да шаљете рањенике из Либије у српске бање мимо прописа. Да ли је то тачно?

У протеклих 18 година морао сам нешто да радим и од нечега да живим. Радио сам приватно и у ординацијама које су се бавиле прихватом и лечењем либијских рањеника у Србији и тај посао је добро текао неко време. Али је у Либији избила револуција. Још нису вратили дугове установама у којима сам био задужен за медицински програм, па оне нису могле да плате онима којима наводно дугују. Једног дана ће се међудржавни послови сигурно средити и биће намирени сви трошкови.


Коментари5
eb129
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stari doktor
Danijeli Kesar čestitam za značalački postavljena pitanja i savršeno vođen i interpretiran razgovor, koji je bio dovoljno jasan za onoga koja može da čita i između redova. Uostalom, ko čita "Politiku", imao je prilike i ranije da se o njemu informiše, ali smo mi narod kratkog pamćenja i brzog zaboravljanja. Zato nam se mnoge stvari stalno ponavljaju, pa i ovakve opskurne ličnosti. Moj jutrošnjii komentar posle čitanja celog članka nije ni bio potreban, u njemu je za pametnog čoveka sve rečeno. Dosadašnja tri komentara koje ste pustzili samo tužno ilustruju našu stvarnost i neobaveštenost, ukoliko se ne radi o"botovima".
Зорица Аврамовић
@stari doktor! Шта да се ради, господине! Пре, или касније, сви мо постанемо страри... доктори, инжењери, учитељи, новинари... И по кад што смо погрешно запамтили, понешто заборавили... Стручност др Бојићу старост, било чија, никако не може да оспори... Поздрав, поштовани неистомишљениче! И, шта то беше "бот"? Стара српска реч?
Препоручујем 1
Buta
Tačno je da g. Bojić nije uljez, nego njegov tvorac. On je pre svega vrhunski stručnjak, što ne treba mešati sa njegovi m političkim opredelenjem. Svako ima pravo da se pored osnovnog zanimanj a bavi i politikom . Oni , kojima je politika osnovno zanimanje a struka samo okvir,po meni, nisu za primer.
dragoslav kočović
Odlično. Gradite,tehnički i kadrovsski unapreďujte i zapošljavajte najbolje. Od usluga u delu lečenja razvijte privrednu granu koja će donositi novac iz inostranstva. Pozdrav
Зорица Аврамовић
Дивљење и честитке професору др Миловану Бојићу!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља