среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Кад се шефови посланичких група лате микрофона

Александар Мартиновић (СНС) најактивнији је и говорио је више од девет сати, другопласирани је Бошко Обрадовић (Двери) с више од осам сати
Аутор: Мирјана Чекеревацнедеља, 26.08.2018. у 22:00
Дом Народне скупштине (Фото А. Васиљевић)

Шеф посланичке групе Српске напредне странке Александар Мартиновић био је најактивнији од 16 шефова посланичких група у српском парламенту у првих седам месеци ове године. У његовим рукама микрофон је био готово девет и по сати, што је сат више од другопласираног Бошка Обрадовића, лидера Двери, а већи део овог времена њих двојица су потрошили полемишући међусобно.

Тако каже скупштинска статистика, међутим, она може да превари јер има оних који су, иначе, врло „причљиви”, али у овом периоду нису имали шансу да дискутују попут Марка Ђуришића, шефа посланичке групе СДС–НС, који је почетком априла кажњен искључењем са седнице, што га је ван сале за заседање оставило 20 дана, скоро трећину времена колико је парламент радио.

Овај скупштински сазив јединствен је по броју посланичких клубова, никада до сада није их било 16, а настајали су на, благо речено, необичан начин.

Б. Кнежевић

 

 Имати посланички клуб важно је свакој странци која се некако, углавном, кроз разноразне коалиције, домогне парламента, па се свака довија како зна и уме да некако достигне магични број пет, колико је неопходно за клуб. Имати посланичку групу доноси низ погодности, између осталог, учешће у расподели времена за дискусију, које, за групе с минималним бројем посланика, није велико, али сваки шеф посланичке групе има на располагању 20 минута за изношење страначког става о свим темама с дневног реда. И свако ко се бори да некако намакне довољан број посланика за формирање посланичке групе, управо ће време за дискусију навести као најважније због чега се толико труди да у том послу успе. Међутим, ако се погледа њихова активност у парламенту, чини се да то није најважнији разлог.

Маја Гојковић дискутовала три сата
Председница Скупштине Србије Маја Гојковић умела је чешће него неки њени претходници, да препусти председавање неком од потпредседника и да пређе у посланичку клупу да би учествовала у дебати. Умела је оштро да полемише с опозиционарима, а за првих седам месеци говорила је три сата, осам минута и један секунд.

У парламенту ЛДП има четири посланика, а до посланичке групе је стигао удруживањем с два посланика СДА Сулејмана Угљанина и, на почетку овог сазива, Чедомир Јовановић је, као шеф, повремено користио време које му је на располагању, али од почетка ове године баш ниједном није ни свратио у салу за пленарне седнице, а камоли да је нешто рекао. На почетку сазива ЛСВ је имао посланички клуб, захваљујући удруживању с Гораном Чабрадијем из Зелене странке, али је у међувремену та сарадња прекинута, а ЛСВ је остао и без Маринике Тепић, која је напустила странку.

Док је имао клуб и био његов шеф, Ненад Чанак је користио време које је имао по том основу, а од када се ЛСВ удружио с ЛДП-ом у клуб, Чанак је ретко присуствовао пленарним седницама. У првих седам месеци ове године Чанак је у сали био свега сат и 41 минут, а дискутовао је 17,5 минута. Глас ДСС-а се, такорећи, више и не чује од како је ова странка искључила своју председницу и тадашњу шефицу посланичког клуба Санду Рашковић Ивић из својих редова. С овим искључењем ДСС је остао и без клуба.

Један од најактивнијих и у сали, али и ван њен, био је Саша Радуловић, донедавни лидер ДЈБ-а. После дебакла на београдским изборима, Радуловић је, иако више није председник странке, остао на челу посланичког клуба, али га више нема ни на седницама, ни у скупштинском холу, где је умео да држи и по три-четири конференције за новинаре у току дана. Радуловић је свега пет сати био у пленарној сали, а говорио је 14,5 минута. Лоши резултати избора утицали су и на распад ДЈБ-а, а захваљујући томе Зоран Живковић је успео да, удруживањем с три одбегла ДЈБ-овца и Мариником Тепић, дође до посланичког клуба, па и до времена за дискусију што је, према статистичким подацима, одлично искористио.

Иако се баш није „убио” од седења у сали, свега 63 сата, што је за 300 мање од Александра Мартиновића, говорио је више од седам сати, само два сата мање од Мартиновића. Уколико се погледа статистика, Татјана Мацура, шефица посланичког клуба „Самостални посланици”, није баш била нешто активна, у сали је провела само 32 сата, а говорила је два сата, али и она је једна од оних који су напустили ДЈБ, само доста касније од оних који су се удружили са Живковићем, па је то разлог што није пуно говорила јер тек одскоро користи „шефовско време” за дискусију.

У парламент ПУПС никада није ушао сам, увек у коалицији и увек је услов предизборне коалиције био да имају свој посланички клуб. Углавном су у ранијим сазивима, а увек су били део власти, добро користили време за дискусију које су имали. Сада, међутим, њихови посланици ретко говоре, а шефица посланичке групе, Мира Патровић, која је и директорка ЈП „Пошта Србије”, за седам месеци у сали за заседање провела је свега 48 сати, а ниједном није учествовала у дискусији. У неким ранијим сазивима шефови посланичких група, опозиционог СРС-а и владајућег ЈС-а, Војислав Шешељ и Драган Марковић Палма, били су баш активни, сада нису, мада је Шешељ, као опозиционар, доста активнији.

Ни Горан Ћирић, шеф посланичке групе ДС-а, није баш активан, а сва тројица за то имају објашњење. Горан Ћирић каже: „Ми имамо 15 посланика и дистрибуирали смо одговорност тако да различити посланици, у зависности од области коју најбоље познају, буду овлашћени да говоре о различитим темама.”

Један од, у своје време, најактивнијих посланика Војислав Шешељ каже да је бесмислено мерити активност посланика временом које су провели у дискусији јер „посланик и кад ћути изражава свој став, поготово што смо ми ограничени у скупштини”. Подсећа: „Почетком деведесетих, у време демократије, сваки посланик је могао да говори о свакој тачки дневног реда колико га је воља, осим ако скупштина изузетно одлучи да ограничи време трајања дискусије. Ови који су посланике претворили у аутомате и ограничили трајање дискусије, па почели да спајају дискусију о 20–30 тачака и још да кажњавају посланике новчано, немају појма шта је демократија. Наша Народна скупштина, нажалост, не личи на демократску Народну скупштину. Напредњаци се ваде да су пословник наследили од досманлија, али сваки скупштински сазив мора да усвоји свој пословник, тако је било у оно златно доба демократије до 2000. године.”

Лидер радикала каже да дође у парламент кад жели нешто важно да саопшти јавности и додаје: „Важно је да наша посланичка група делује компактно, сви се спремају за дискусију, ми их распоређујемо према афинитетима и струци, па тако ја себи оставим мало простора да радим и друге ствари.”

На питање зашто је тако мало активан у парламенту, Драган Марковић Палма одговара: „Требало би питати где су посланици опозиције који примају плату у парламенту? Ја не примам плату у парламенту, а долазим када су на дневном реду изузетно важне теме, али зато обилазим Европу, покушавам и успевам да доведем инвеститоре, а ове године био сам у Турској, Бугарској, Аустрији, Грчкој и свугде сам примљен на веома високом нивоу. Хоћу да помогнем председнику Александру Вучићу и да подржим оно што он ради. Не можемо ми који се бавимо политиком да седимо и да чекамо да нам све заврше министри, или председник државе, морамо и сами да урадимо нешто за државу. Ја сам у Јагодину довео 13 инвеститора без ичије помоћи. Кад би тако радили сви шефови посланичких група, и власти и опозиције, где би нам крај био, али опозиција само критикује. Уради нешто, па кажи да си за своју средину или за Србију урадио то и то, али не, само напади и напади. ЈС има посланике који дискутују, а ја сам један од најцитиранијих политичара у земљи, после председника државе. Сваку моју изјаву минимум 20 медија пренесе у року од 20 минута.”


Коментари0
01694
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља