среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:09

ЦИА има проблем: Шпијуни из Москве „утихнули”

понедељак, 27.08.2018. у 14:33
(Фото Пиксабеј)

ЊУЈОРК – Кључни амерички шпијуни из Русије тренутно су углавном „утихнули”, остављајући ЦИА и друге обавештајне агенције у Вашингтону „у мраку” када се ради о намерама Москве пред предстојеће конгресне изборе у САД.„Њујорк тајмс” пише да су, пре две године, америчке тајне службе упозориле на планове Русије да утиче на председничке изборе у САД, углавном на основу процена заснованих на обавештајним подацима достављача из Кремља или оних блиских руском председнику Владимиру Путину, који су пружили кључне детаље.

Сада, међутим, пред изборе за Представнички дом Конгреса и трећину Сената, 6. новембра, обавештајним службама САД управо такви подаци недостају.

Званичници америчких обавештајних служби, који су желели да остану анонимни кажу да не мисле да су њихови извори у Москви разоткривени, нити да су убијени, већ да су се „завукли у рупе” због агресивније руске контраобавештајне кампање, која укључује и ликвидације шпијуна. Они и случај тровања бившег шпијуна Сергеја Скрипаља смештају у тај контекст. „Њујорк тајмс” наводи да су технолошке компаније и страначке кампање већ регистровале покушаје хаковања из иностранства у циљу политичког утицаја, а да је директор Националних обавештајних агенција Ден Коутс изјавио да Русија намерава да подрије америчке демократске институције.

Оно што америчке шпијунске службе, међутим, нису у стању прецизно да кажу јесте које су праве Путинове намере: Да ли настоји да утиче на исход новембарских избора, или само да посеје хаос, или пак да генерално подрије поверење у демократију.

Иако не могу да наведу детаље о својим изгубљеним изворима, бивши и садашњи амерички обавештајни званичници признају да је дошло до пада квалитета информација прикупљених из Русије.

Да би се проценило шта руска влада намерава, у САД користе више облика обавештајног рада, укључујући пресретање информација и упаде у компјутерске мреже. Американци то и даље раде, и прилив на тај начин добијених информација је висок, тврде званичници. Међутим, људи из Кремља, су кључни извор за процену да ли иза наизглед насумичних акција постоји нека стратегија подривања америчких институција.

Руски достављачи могу и даље да се ван Русије сретну са својим налогодавцима из ЦИА. Пошто организовање тајних састанака некад траје месецима, између тих сусрета може проћи дуго времена пре него што у ЦИА схвате да се њихов извор „ућутао”. Ретко се дешава да се одмах открије да су достављачи постали мање корисни или да су се уплашили. Тек након неколико пропуштених састанака званичници и аналитичари ЦИА могу да закључе да је њихов извор оценио да је постало сувише опасно.

За разлику од бившег шефа ЦИА Џона Бренана, који је тврдио да је Путин желео да Доналд Трамп буде изабран за председника, Коутс сада каже да Русија покушава да ослаби САД, као и да, посебно Путин, настоји да подрије амерички демократски систем.

Званичници, међутим, наводе да нема конкретних обавештајних података који би упућивали на то да је Путин, поред шире кампање подривања америчке вере у демократију, наредио својим службама да се мешају у изборе у новембру 2018. како би утицале на њихов исход. Америчке службе не верују да је Путин променио своју стратегију, али више немају исти приступ информацијама из његовог „унутрашњег круга”.

Достављачи блиски Путину су јако ретки. САД су последњих година имале само неколико, а понекад би могле да се ослоне на само једног или двојицу када се ради о најважнијим детаљима о Путину, тврде званичници. Уколико ти људи „утихну”, да би себе заштитили, за ЦИА постаје врло тешко да има увид у оно шта се збива у Москви.

Поред тога, посао им је додатно отежан када је ове године Русија протерала службенике америчких дипломатских представништава, као одговор на протеривање руских дипломата.

Разлози зашто су амерички извори у Москви „утихнули” нису у потпуности познати, али званичници кажу да је и то што су сами Американци открили неке изворе закомпликовало ствари. Тако је ове године откривен идентитет Стефана Халпера, који је за рачун ФБИ-ја разговарао са људима из Трампове кампање, због цега је морао да сведочи пред одбором Конгреса.

Иако не сматрају да је то изазвало забринутост међу америчким шпијунима у Русији, званичници кажу да такве ствари на дуге стазе наносе штету.„Откривање извора је заиста лоше за посао”, каже Џон Сајфер, ветеран ЦИА. „Једино што људима можемо да понудимо је да ћемо учинити све у нашој моћи да их заштитимо. А све што руши то поверење, наноси штету”. (Танјуг)


Коментари2
8eb47
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Laze I Paralaze
Jaka demokratija koja se seje bombama i tiranijom spolja i unutra. Pitajte crnu populaciju sta misli o njihovoj demokratiji.
Robert Krempuš
Brenan: Putin preferiše Trampa. Kouts: Putin podrije američku demokratiju. Po meni ista priča, ali ju je trampovac upakovao u celofan.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља