субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:20
ИНТЕРВЈУ: СОЊА ВУКИЋЕВИЋ, балерина и кореограф

Волим дела у којима се сања

Балет „Хазарски речник – ловци на снове” има поруку – да Хазара више нема, али да можда ни нас више неће бити, ако овако наставимо да живимо
Аутор: Биљана Лијескићпонедељак, 27.08.2018. у 22:00
Соња Вукићевић (Фото Д. Јевремовић)

Говорећи о балету „Хазарски речник – ловци на снове”, инспирисаном романом Милорада Павића, који је у мају премијерно постављен у Беoграду, Соња Вукићевић, балерина и кореограф, истакла је да је срећна што се после 24 године поново враћа на сцену Народног позоришта, у ком је била присутна вишедеценијски. И то сада, као специјални гост који је оживео хазараску принцезу Атех, у години када национални театар обележава век и по постојања. Кореографију је потписао Роналд Савковић, режију и драматургију Ливија Пандур, музику Мирослав Бако, сценографију Свен Јонке, костиме Ангелина Атлагић, а наша саговорница је задовољна резултатом. За Соњу Вукићевић пензија није била разлог да остави уметност, у првој половини радног века играла је предано класику, неокласику и стварала дела савременог израза, касније је режирала или поставила кореографије за култна позоришна дела ЈДП-а, сарађивала са великим редитељима у читавом региону. Остварила је незаборавна дела „Макбет/ОНО“, „Процес“, „Циркус историја“, „Кармина Бурана“, са представом „Медеја“ је уз редитељку Ивану Вујић освојила позоришне зналце у Единбургу и гостовала код чувене Ла Маме у Њујорку. Притом, то је само део онога што је Соња Вукићевић остварила у каријери.

Готово пет деценија активни сте на домаћој позоришној сцени, а сада као принцеза Атех играте са младим уметницима. Која су била ваша задужења?

Била сам задужена да слушам и одиграм идеје Ливије Пандур, словеначке редитељке, на чији позив сам одлучила да учествујем у овом балету. Њен једини услов упућен националном театру био је да баш ја остварим улогу хазарске принцезе Атех. Балет и ансамбл водио је кореограф Роналд Савковић, а суштински Ливија је филозофски водила мене кроз покрет, читаву представу и кроз време и простор. За улогу принцезе Атех узевши мене, жену у годинама, стварала је асоцијације мислећи на историју, време, векове.

Балет „Хазарски речник – ловци на снове” био је својеврсни омаж редитељу Томажу Пандуру, који није више међу нама, колико вам је овај врсни уметник значио?

Био је једини редитељ који је умео да одсања представу, а његова сестра Ливија Пандур је уз њега радила од студентских дана. Волим дела у којима се сања. Разлика између некадашњег Томажевог „Хазарског речника” из 2002. године у Сава центру, када сам сарађивала са њим и овог Ливијиног је у томе што је он обухватио читав роман Милорада Павића у драмском смислу, уз покрет свакако. Ту су се низале слике уз специјалну сценографију, на подијуму су били коњи, песак, чамци... У Ливијином остварењу сада тема је преузета из једног сегмента Павићевог романа о Хазарима познатог као „Ловци на снове”, јер је реч о балету, а тело може снове добро да дочара. Млади играчи су били фантастични. Сви смо на сцени били једно тело, али у трену кад тумачимо снове свако има свој соло. Овај балет има поруку, а то је да Хазара више нема, али да можда ни нас више неће бити, ако овако наставимо да живимо. На крају комада се подиже сценографија, видиш пустињу сачињену од људи који су постали птице и у недоумици су да ли да одлете или не. Моја принцеза поручује да увек неко од нас остаје, стари и гледа...

Како је критика реаговала на „Хазарски речник“? Уз све то балет је испратила и једна интрига, када је на друштвеним мрежама кореограф Савковић изразио незадовољство током рада на представи, а на то је опет оштро реаговао управник Дејан Савић. Да ли је та афера нашкодила самом комаду?

До 1994. године, док нисам отишла у пензију, добијала сам у сваким новинама балетску критику после великих представа. Од критика, позитивних или негативних, доста сам научила. Али данас су се критике о балету „Хазарски речник – ловци на снове” само понегде појавиле. Како је могуће, питам се, да у „Политици” нико није прокоментарисао балетску премијеру националног театра. Иначе, немам компјутер, не оглашавам се на друштвеним мрежама и немам времена за то. То би ми убило машту. Знам да је кореограф Савковић радио сјајно с нашим балетом, с великом љубављу. Да је он било шта коментарисао у интервјуу рецимо у вашем листу или неким другим новинама, уместо на друштвеним мрежама, то бих можда разматрала. Овако ме не занима, јер би се коментар свео на трач.

Играли сте класику и неокласику, али сте се бавили режијом и кореографијом и у драмским представама, како успевате да, иако сте у пензији, радите истим темпом као некада?

Више од пола балетске каријере бавила сам се и експерименталним покретом, нарочито са кореографом Вером Костић. Бројна дела сам са њом створила, путовали смо на наступе са њеним „Помрачењем”, „Кво вадисом”, са „Сновима Волтера Митија”. Тих година сам паралелно играла класику и напредовала на пољу алтернативног, драматизованог балета. Много је занимљивих тема обрађено у тим делима, рецимо говорило се о рушењу цркава у „Кво вадису“, у том делу играм фреску, а вандали долазе и уклањају ме са зида. Радила сам са Словенцима, потом у Новом Саду, затим са Надом Кокотовић „Нојеву барку“ у Суботици са КПГТ-ом. Много ми је значила сарадња са редитељима Харисом Пашовићем и Томажом Пандуром. Кад сам званично отишла у пензију, већ сам увелико играла на многим сценама и до данас нисам престала. Нисам то тражила, већ се тако десило. Са Томажом Пандуром почела сам да сарађујем од 2002, али га знам од његове „Шехерезаде“ која је добила награду Битефа. Тада сам отишла да му честитам и рекла сам: „Убудуће ћу код тебе играти и кишу ако треба!”. После сам наступала у његовом „Хазарском речнику”, и у комаду „Сто минута”, путовала сам много с њим од Тенерифа до Мадрида. Сарађујем и са Горчином Стојановићем дуго. Радила сам велике кореографије у ЈДП-у. Недавно сам у Македонији учествовала у стварању „Мизантропа”... Било је дивних улога, тешко могу да издвојим неку, све су ме обликовале и градиле, а и ја сам сама са собом ишла далеко.

Како сте себе терали на помаке и сазревање?

Породица је свакако утицала да истрајем. Имала сам брата који није више са нама, филозофа по образовању, који се усавршавао у Немачкој, где су му и књиге објављене. Нас двоје смо у младости пасионирано гледали све важније концерте, представе на Битефу, филмове на Фесту. Он се касније бавио естетиком, завршио је и историју уметности. Мој брат Владимир Вукићевић, драгоцена особа у мом животу, био је мој највећи критичар и данас ми много недостаје. Обожавао је Томажа. Обоје су били важни за моје сазревање, уз моје родитеље и кћерку давали су ми снагу да сањам на сцени. Сада већ три године маштам да урадим представу „Алиса у земљи чуда у Кафкином Замку”. Биће то за данашње друштво савршен спој, треба ми драматург и простор... видећемо.


Коментари2
c2017
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivanka Lukateli
Hrabra i originalna, kao uvek.
MIMI
Divno je bilo gledati Sonju kao princezu Ateh koja je na premijeri, na otvorenoj sceni, dobila veliki aplauz, jednako uzbudljivo kao kad sam je 1996 gledala u sred Njujorka, kao Medeju , kod La Mame, gde je igrala po dve predstave u jednom danu. A posebno sam srecna sto je na stranicama "Politike", posle vise decenija , objavljen intervju sa ovom pametnom, kreativnom i neumornom, u svetu priznatom , umetnicom, nasom divnom Sonjom Vukicevic u nasoj mladosti znanoj kao "Sonja hipi". Sonja je sinonim modernog baleta, njegova ikona.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља