уторак, 18.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:12

Срби највише пију лекове за срце и душу

Лане је у просеку по сваком становнику у апотеци издато 12 кутила медикамената, док прописивање врло тражених пилула за смирење не прати прописане смернице
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 27.08.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

У Србији се највише пију лекови за лечење кардиоваскуларних болести, због чега је у протеклој години пацијентима прописано чак 42 милиона паковања медикамената. То није чудно с обзиром на чињеницу да у нашој земљи сваке године више од 15.000 људи доживи инфаркт, а 55.000 умре од последица болести срца и крвних судова.

На листи најтраженијих су и медикаменти који се користе код оболелих од неуролошко-психијатријских обољења и таблете за људе који имају проблеме са дигестивним системом и метаболизмом, најчешће са дијабетесом. Интересантно је да је у 2017. години у просеку по сваком становнику Србије у апотеци издато 12 паковања лекова. Статистика показује и да је дошло до смањења количине преузетих медикамената из групе антибактеријских лекова за системску примену, док потрошња других таблета које су прописане и издате на лекарски рецепт расте.

– Најчешће су прописивани лекови за лечење кардиоваскуларних болести, који чине 50,7 одсто од укупне потрошње лекова на рецепт, затим лекови за лечење неуролошко-психијатријских обољења (око 13 милиона паковања) и препарати за лечење алиментарног тракта, пре свега антидијабетици, који чине око 9,1 милион издатих паковања – објашњавају у Републичком фонду за здравствено осигурање.

За прва четири месеца ове године број издатих паковања лекова на рецепт износи око 28,5 милиона, што је за око 4,9 одсто више у односу на исти период претходне године. Раст потрошње примећен је код свих група лекова које лекари прописују.

Од препарата који се издају без рецепта најпродаванији је аспирин, лекови против болова и температуре, за ублажавање симптома прехладе, за алергије, као и капи за нос

– Увек се више лекова прописује у првим месецима године, што је било посебно изражено ове зиме, јер је хладно време дуго трајало. Ординације су биле пуне оболелих од респираторних инфекција, пацијената са компликацијама хроничних болести, људи са срчаним тегобама… Како је кренуло лето, чини ми се да се издаје мање медикамената, али тачна статистика видеће се тек крајем године – каже прим. др Невенка Димитријевић, председница Секције опште медицине Српског лекарског друштва.

У протеклој години чак 646.501 особа подигла је у апотеци неку од терапија из групе анксиолитика (диазепам, лоразепам, бромазепам, алпразолам), како их наш народ назива – лекова за смирење.

Доцент др Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, каже да су у земљама развијеног света највише прописивани лекови из психијатријске палете нови антидепресиви. Међутим, прописивање ове класе лекова у нашој земљи далеко заостаје за развијеним земљама, што говори о чињеници да у Србији нису у довољном проценту имплементиране националне смернице за лечење које је издало надлежно министарство. Индикације за прописивање ових лекова су депресија, анксиозни поремећаји и поремећаји везани са стресом који у општој популацији имају високу учесталост.

– Нажалост, за ове дијагностичке категорије најчешће се прописују лекови из групе бензодиазапина (бенседин, ксанакс, бромазепам…), који не решавају проблеме, већ доводе до зависности. Још један апсурд везан за прописивање бензодиазепина је чињеница да их најчешће прописују лекари опште медицине и лекари специјалисти који нису психијатри. Веома често ове лекове људи самоиницијативно узимају, што може да доведе до несагледивих последица по њихово здравље, јер могу да постану толерантни на њих, зависни, да имају поремећаје памћења и концентрације, апсурдну узнемиреност, а након наглог прекидања узимања – апстиненцијални синдром са тешким телесним симптомима – наглашава др Сташевић Карличић.

Кад је реч о препаратима који се издају без рецепта, ситуација је нешто другачија.

Како истиче магистар фармације Татјана Шипетић, директорка Фармацеутске коморе Србије, лекови који су издају без лекарског рецепта имају малу токсичност, велику терапијску ширину, безбедност при предозирању, минималне интеракције, а индикације су добро познате пацијенту и ови лекови служе за самолечење.

– Када се прати њихова потрошња у апотекама у Србији, на првом месту по броју продатих кутија је ацетилсалицилна киселина у дози од 100 милиграма под различитим заштићеним именима, од различитих произвођача. Међу 10 најчешће продаваних лекова без рецепта налазе се и лекови против болова и температуре, медикаменти за ублажавање симптома прехладе, они за алергије, као и капи за нос – истиче Шипетићева.


Коментари12
18760
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marie Claire
Ovo me podsetilo na ono: Pitali Sarajliju u Sarajevu: "Gdje je  psihijatrija Koševo?", a ovaj odgovara:"Sve ti je  ovo psihijatrija, burazeru, samo je zgrada na Koševu!"
Божидар
Највећа последица пушења није рак плућа већ болести крвних судова и срца. И ја бих пропушио да ми дете или деца сваки дана кад се врати и школе каже како може тај и тај а оно не може и равнају се према најлошијима, устану у два поподне, да им ја дам све паре које имам, излазе ноћу, после поноћи; ја једем лоше и ждерем се да ли ће ми полиција покуцати на врата да их покупим из болнице или мртвачнице. Хтели ви то да признате тако живи већина становника Србије средњих година и на жалост не иде на боље. Сами сте васпитавали своју децу али не бојте се брзо ће та иста деца да краду бенсадине од вас.
Milojko
Nema nam spasa...
vlada
Za ovakve lekove ne treba vam recept.Dovoljno je licna karta i drzavljanstvo republike Srbije, dotle smo dosli!
Данило
Прво трошиш здравље за новац, а после новац за здравље?
Boris
Tako to ide.
Препоручујем 18

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља