Санкције које су САД наметнуле Москви због наводног покушаја убиства двоструког руског агента нервним гасом јуче су ступиле на снагу. Мада се чини да је влада Доналда Трампа коначно удовољила европским савезницима који су захтевали жешћи амерички одговор, испоставља се да су неки од њих истовремено тражили од Вашингтона да одустане чак и од санкција које је раније увео.
И поред личне жеље шефа Беле куће да релаксира односе са хладноратовским ривалима, његова администрација је одлучила да казни Кремљ због покушаја двоструког убиства у Солсберију у Великој Британији. На мети су били Сергеј Скрипаљ, некадашњи руски шпијун за кога се испоставило да ради и за Британију, и његова кћерка Јулија.
Према Даунинг стриту, Москва је организовала бацање забрањеног нервног гаса новичок, доводећи у опасност и многе друге животе на британској територији. Влада са Црвеног трга одбацила је ове наводе као неистину, али су Лондон и друге европске престонице окривиле Кремљ и од трансатлантских савезника захтевале оштру реакцију.
Из Авеније Пенсилванија месецима није стизао одговор, али је почетком овог месеца Трампова администрација ипак одлучила да поново економски казни Москву. Русија се већ налазила под старим санкцијама Вашингтона због анексије Крима и мешања у америчке председничке изборе.
Јуче је на снагу ступио први пакет мера којима се обуставља свака помоћ Русији, изузев у хитним хуманитарним случајевима. Стављено је до знања свим америчким институцијама да не одобравају кредите и кредитне гаранције Русији, као и да јој не пружају било какву финансијску подршку. Забрањени су и продаја оружја и извоз технологије повезане с националном безбедношћу, подсећа Ројтерс.
Изузеци су направљени у космичкој сарадњи и извозу авио-делова ради сигурности комерцијалних летова. Оваква америчка политика примењиваће се најмање годину дана. Кремљ је упозорио да би као противмеру могао да повећа надокнаде за пролазак америчких авио-компанија кроз руски ваздушни простор и заустави извоз ракетних мотора које САД користе за покретање сателита, преноси „Спутњик”.
Уколико за три месеца Русија не покаже да је вољна да се одрекне коришћења хемијског оружја и ако не пусти међународне инспекторе, уследиће и други пакет мера. Тада би вашингтонска влада могла да спречи летове „Аерофлота” за Америку, спусти дипломатске односе на најнижи ниво и прошири листу забрањених производа за извоз.
Конгрес размишља да америчким инвеститорима забрани да купују руски државни дуг, што би руским банкама отежало приступ доларима и јако погодило руски финансијски систем, баш као што су ранији потези САД погодили Олега Дерипаску.
Руски олигарх и његове компаније у априлу су стављене на црну листу. Откако су западни купци због америчких санкција престали да наручују алуминијум из Дерипаскиног „Русала”, богатство овог тајкуна се, према „Форбсу”, истопило са 6,7 милијарди на 3,4 милијарде долара. „Русал” је у власништву холдинга „Ен плус”, чији је Дерипаска највећи деоничар. Вредност акција нагло је опала после увођења санкција, а „Ен плус” је и избачен с берзе у Лондону.
Дерипаска је захваљујући везама са владом Бориса Јељцина деведесетих година приватизовао индустрију алуминијума, да би почетком новог миленијума његова компанија производила највеће количине овог метала на свету после америчке „Алкое”. Финансијску кризу 2008. пребродио је уз помоћ 4,5 милијарди долара које је добио од руске владе.
Када је у априлу са тржишта избачен тако значајан играч, алуминијум је одмах поскупео, погодивши америчке и европске фабрике, пише „Вашингтон пост”. Немачка, Француска, Ирска, па чак и Британија, која је највише тражила од Трампа да казни Русију због Скрипаља, протестовале су у Стејт департменту, тврдећи да америчке санкције ремете снабдевање металима и штете европским фабрикама.
Ирски амбасадор у САД жалио се што је на црну листу доспело „Русалово” постројење које запошљава 470 радника у неразвијеном делу Ирске где нема много других прилика за посао. Под притиском европских партнера, америчко министарство финансија продужило је рок до кад западне фирме морају да престану да послују са „Русалом” и наговестило да би могло да укине санкције руском произвођачу алуминијума ако садашњи власник прода већински пакет акција. Дерипаска се „у начелу сложио” да учешће у холдингу „Ен плус” смањи са 70 на мање од 50 одсто, али коначан договор још није пао.
И поред тога што из Даунинг стрита апелују на Трампа да буде оштар према Кремљу, за Путиновог тајкуна се у Даунинг стриту највише заложио управо један од страначких сабораца премијерке Терезе Меј. Торијевац Грегори Баркер, члан Дома лордова и некадашњи министар енергетике, сада је председник управног одбора „Ен плус”. Он је унајмио лобистичку фирму која је убеђивала Белу кућу и Конгрес да ће због санкција према Дерипаскином бизнису „Трампова администрација доживети критике да је наштетила америчким произвођачима и потрошачима”.
