уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:26

Од сада и под заштитом „бијелог крижа” у Глини

Варошица је добила ново обележје које би требало да подсећа „на све страдале хрватске домољубе”. – Одлажење Срба из Хрватске може да се заустави кад их више тамо не буде, а дотле трају притисци присутни вековима
Аутор: Ђуро Ђукићуторак, 28.08.2018. у 08:42
На овом месту био је православни храм у коме се догодио покољ

Егзодус Срба с Баније зауставиће се кад их овде више не буде. Како сада ствари стоје, на то се неће још дуго чекати. Млади одлазе, а тај процес је у сенци масовног одласка њихових вршњака из хрватске популације. Њих има много више, па су и одласци масовнији и више се примете. Млади углавном одлазе из економских разлога, а Срби и из неких других, који се подстичу још од почетка рата деведесетих година прошлог века.

По овдашњим селима број становника убрзано опада, јер ту махом живе старци. Они које су прошле године сретани с једним штапом сада се ослањају на два и у разговору истичу да још чекају да се придруже прецима на сеоским гробљима.

Многи ће рећи да је главни разлог њиховог повратка жеља да ту нађу коначни мир. На почетку су се враћали и млади. Они су претрпели и одлазак на служење војног рока у војсци која је за њих до јуче била непријатељска и низ других недаћа, да би ипак увидели да за њих ту живота нема јер нема посла. Врло су ретки били случајеви да Србин добије посао у државној служби, мада су они у тој општини пре рата били већина.

Мада се временом стање смирило, тензије се нису стишале до данас. Шта се догађало овог, па и претходних лета? Неколико година подсећање на фамозну „Олују”, о којој је толико речено, обележавано је и проласком наоружане колоне бранитеља кроз српска села. Они су, махом загрејани алкохолом, витлали оружјем, пуцали у ваздух и старцима по двориштима још једном давали до знања ко је јачи.

Почетком овог августа, баш у Глини, на „Дан победе у домовинском рату” одржан је концерт чувеног певача Марка Перковића Томпсона, који не преза од усташких песама и повика „за дом спремни”. Сведоци тврде да су на концерт стигле десетине аутобуса са хиљадама посетилаца из разних хрватских градова да би се масовност идеје показала баш овде – у Глини, да би се то ставило до знања преосталим Србима и изазвало страх код њих.

Почетком августа на месту где се налазио храм СПЦ у коме је извршен по злу чувени глински покољ Срба Српско народно веће и асоцијација антифашиста из Загреба организовали су скуп. Први пут свечаност одавања помена није била ометана. Тада је саопштено да се на годишњицу злочина присутни придружују дугогодишњим апелима и иницијативи да се објекту, који се сада налази на некадашњем месту православне цркве, односно на месту злочина, врати назив Спомен-дом, уместо назива Хрватски дом, који му је дат после овог рата, те да месту буде враћена првобитна намена – да служи за комеморације и сећања на један од најтежих тренутака у историји Глине.

Кроз време су на овом месту злочина подизана разна обележја, углавном таква да су сакривала велику несрећу, а најновија власт овде је забранила и одржавања комеморација, паљење свећа и полагање цвећа. Они који су то желели упућивани су на Глинско православно гробље, где су сахрањене глинске српске мушке главе од 16 до 66 година, похапшене у „Мајској рацији” и стрељане у хрватском селу Прекопа. Покољ у глинској цркви десио се почетком августа 1941. и у њему су махом страдали Срби са Кордуна. Доведени су с образложењем да иду на покрштавање. Глински припадници овог народа већ су били „одстрањени” у мају.

Овог лета у Глини су подигнути „Бијели криж истине” и спомен-табла. Обележја би требало да подсећају „на све хрватске домољубе који су убијани крајем Другог светског рата без судски доказане кривње”. Према образложењу католичког великодостојника који је говорио на церемонији, реч је о сећању на оне који су погинули приликом ослобађања Глине у Другом светском рату, али на страни партизанских непријатеља, домобрана, усташа, Немаца, односно свих из „постројби Вермахта”.

– Треба сваку жртву поштовати, ако су погинули Немци, Срби или Хрвати. Ми хришћани требамо сваком одати пијетет, једно поштовање и молитву, то смо дужни, то желимо и благословом крижа који ће бити тај један знак, позив на ту молитву – рекао је жупник. Тако су се жртве из глинске цркве и њихови џелати нашли под заштитом истог „бијелог крижа”.

Након свих погубљења, збегова и повратака, Глина данас има око 400 српских домаћинстава са око 900 мештана. Уочи последњег рата у овој варошици живело је близу 5.000 Срба, без оних којих су пописани као Југославени. Одлазак припадника овог народа у новије време је у сенци масовног емигрирања и младих Хрвата, израженог у целој држави. Како пишу хрватске новине, ову земљу из економских разлога напусти грађана колико их има у граду величине Осијека, где живи око 100.000 становника. Процес више не могу да успоре ни популарне манифестације, у којима се углавном прозива српска страна.


Коментари11
ce0af
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Osman Delić
Pred sami početak rata u Hrvatskoj sa svojim školskim drugovima proveo sam petnaestak dana juna u Glini. Naravno, da je to bilo šaroliko društvo. Moram priznati da mi je tada poseban detalj ostao u nosu, a radilo se o opijajućem mirisu lipe. Uživali smo tih dana u tom prekrasnom mjestašcu. Iste godine, po završetku raspusta i povratku u školski centar par Glinjana, od kojih je jedan Srbin, a drugi Hrvat, ispričali su mi za taj strašan zločin koji se dogodio u crkvi i o potocima krvi poklanih Srba. Priznajem da sam ostao šokiran detaljima i obimom tog pokolja. I sada, evo čitam, da neko, ne da ne želi da prihvati da se zločin desio, već takav strašan zločin prekriva (prikriva) zdanjima. Žalosno. Upravo iz ovih razloga moramo ostati ljudi i imati jednak odnos prema žrtvama. A pogotovo kada se radi o teškim oblicima krvavih zločina. Bez ljudskosti nema nam spasa, ili po Tolstoju, koji za savjest kaže da je jedina prava luč božanskog u ljudima. Održavajmo tu luč, ili nam se gadno piše.
Метузалем
"Од сада и под заштитом „бијелог крижа” у Глини." "Варошица је добила ново обележје које би требало да подсећа „на све страдале хрватске домољубе”." Да ли то важи и за спаљене и побијене Србе у цркви у Глини?
Иван Р
Пасош у руке па у Немачку, Аустрију или неку другу ЕУ државу. Ваш рад и труд негде ће бити награђени, ви поштовани као "обични" грађани а веру и језик ћете чувати и преносити на децу. А њима оставите да све зарасте у мочвару.
@Иван Р
Ma hajde, a ko je to do sada uspeo da očuva veru i jezik sedenjem u Nemačkoj, Austriji ili nekoj drugoj EU-zemlji. Ko jednom ode, taj je izgubljen. To je i bio Brozov plan da se otarasi Srba iz SFRJ koliko god je to mogao. Naravno da je tamo na Baniji u neprijateljskoj nezavisnoj državi Hrvatskoj vrlo teško opstati kao Srbin. Ali kao Srbi, ti ljudi neće opstati ni u Nemačkoj ili Austriji. Umesto Hrvata, postaće Nemci ili Austrijanci. Najbolje bi bilo da su mogli naći svoje mesto pod suncem u Srbiji ili Republici Srpskoj.
Препоручујем 39
Marko Juric
Na tome mestu je bio Hram koji danas poznat samo po pokolju ,ali je poznat i po necume isto tako vaznom. U tome Hramu je prvi put izvedena danas himna RH - Lijepa nasa domovino. Autori su jedan Srbin i recimo jedan Hrvat. Izvedena je u auli Hrama u interpretaciji hora koji se zvao Sindjelic. Hrvati ili bolje receno "Hrvati" o tome ne smeju ni da pisnu, a Srbi kao Srbi, ili o tome nista ne znaju ili ih nije briga.
Милош Лазић
Да не остане недоречено, Јосиф Руњанин, аутор музике за хрватску химну "Лијепа наша" био је Србин, а не Влах (Власи или Влаји су за Хрвате сви житељи Далматинске загоре без обзира на национално порекло или веру). Иначе, Руњанин је у својој домовини познатији по песми "Радо иде Србин у војнике".
Препоручујем 12
Прока
Светозаре, во то са хрватске википедије цитирате?
Препоручујем 13
Прикажи још одговора
zoran
nazalost,tako je da gore ne moze biti.i dan danas tolika mrznja prema srbima je stvarno frapantna.igrom slucaja sam skoro bio u manastiru krka kod kistanja.pa to ne neverovatno koliko srusenih kuca,zapustenih imanja.u kistanju-koje je bilo svo srbsko sada je podeljeno,leva strana ulice srbska desna hrvacka.onda sam dosao do knina,to vam je da vam zeludac ispadne uz usta.pa oni se hvale kako su osvojili knin a dobro se zna da su usli u pust knin,ubijali stoku,pse i macke i nejac i od toga prave predstavu u muzeju takozvanih branitelja na tvrdjavi.oni se hvale da su europska drzava,pa ako jesu onda neka obnove sve kuce koje su porusili,neka vrate sve srbe koje su proterali,pa neka budu europska drzava.ovako kako je sada oni su bili i bice ustaska drzava,jer ne postoji mesto u hrvackoj gde nema spomenika stepincu,pavelicu,franceticu i ostalim koljacima iz drugog i zadnjeg rata.to je najbolje iskazano u knjizi DOKUMENTI O PROTINARODNOIM DELOVANJU I ZLOCINIMA KATOLICKO KLERA iz 1946 god.
Vesna
Ima prostora za kritiku, ali definivno pretjeruješ.
Препоручујем 11

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља