уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Може ли размена становништва да расплете косовски чвор

Није реч само о становништву, ту је питање размене имовине, што компликује ствар, оцењује Владимир Вулетић. – Селидбе је било и после Првог светског рата, размењивала се имовина заинтересованих, или је држава исплаћивала новац, каже Драгомир Анђелковић
Аутор: Мирјана Чекеревацуторак, 28.08.2018. у 22:00
Народ најтеже подноси неизвесност: село Грабац у Општини Клина на Косову и Метохији (Фото Анђелко Васиљевић)

Чекајући да председник Србије Александар Вучић изађе са предлогом решења за проблем Космета, које ће, како стално понавља, бити, ако га буде, болно и тешко, или да каже да, у овом тренутку, оно није могуће, множе се разноразне идеје о овом питању. Идеја о размени становништва, по којој би се Албанци са југа централне Србије преселили на Косово, а Срби са Косова, јужно од Ибра, у Србију, протресла је нашу политичку сцену. Много је шокираних, а има и оних који је виде као добро решење. И аналитичари су подељени, за неке је размена становништва, на добровољној бази и без размене територија, могуће решење, за друге је то компликована прича која ништа не би разрешила.

Пре него што је председник Вучић поменуо да би могао да предложи разграничење између Срба и Албанаца као решење, без много оптимизма да би оно могло бити прихваћено не само са приштинске стране, него и у целој Србији, коалициони партнери СНС-а и министри у влади Ивица Дачић и Расим Љајић говорили су о подели КиМ прилично детаљно. За то време Хашим Тачи, председник привремених косовских институција, излазио је са разним предлозима о корекцији граница, па је, између осталог, помињао прикључење три општине са југа централне Србије Косову, што су његови коалициони партнери, али и албанска опозиција, превели као трампу за север Косова, дочекавши предлог на нож. Тачи је одмах „појаснио” како нема никакве трампе, ни поделе Косова, већ је једина могућност да се Прешево припоји Косову. Председник Вучић, међутим, није појашњавао шта би подразумевала његова идеја о разграничењу Срба и Албанаца, наводећи да ће, ако до договора икада дође, тад изаћи пред народ и рећи о чему се ради, истичући да ће коначну реч о томе дати народ.

Од када је председник поменуо разграничење, множе се идеје о томе шта би то могло бити, али и могућа решења. Један од бивших лидера ДОС-а, бивши амбасадор у САД и бивши градоначелник Београда историчар Милан Ст. Протић недавно је изјавио да би „добровољна размена становништва могла да буде добро и дугорочно решење косовског проблема”.

Примери Грчке и Турске, и Индије и Бангладеша
Према неким подацима, највеће померање становништва на Балкану, за које се наводи да је попримило размере првог модерног етничког чишћења, десило се након грчко-турског рата окончаног 1922. године, у коме је Грчка поражена. Рат је завршен великом разменом становништва предвиђеном мировним споразумом, по коме је скоро милион и по Грка из Мале Азије у Турској пресељено у Грчку у замену за пола милиона муслимана из Грчке.Индија и Бангладеш наводе се као редак пример договора две стране. Ове две државе су 2015. решиле гранични спор који датира још од стицања независности од Велике Британије 1947. године, када су створене државе Индија и Пакистан, од кога се 1971. одвојио Бангладеш. На граници између Индије и Бангладеша постоји око 150 енклава које су изазивале спорове, а у којима живи 50.000 становника, кроз чије куће је често пролазила граница. Проблем је решен тако што је 50 енклава, у којима већином живе етнички Бенгалци, а налазиле су се у Индији, припало Бангладешу, док је 100 енклава у Бангладешу, са већинском Хинду популацијом, припојено Индији. Становници ових територија могли су да изаберу у којој ће држави да живе.

Према његовој идеји, Србе са севера Косова требало би преместити у Прешево, а Албанце одатле на њихово место. Протић сматра да је то идеално решење, „под условом да се обезбеди екстериторијалност наших верских светиња на Косову с правом и обавезом Србије да је финансира”. Истакао је: „Морамо да чувамо оно што нам је највредније, а не да то стављамо у службу борбе за територију. Већину политичара није много брига ни за цркве, ни за света места, ни за историјске споменике и локалитете. Исто као што их не интересују споменици у Македонији.” Нагласио је: „Морамо Србима да омогућимо да живе као људи, а не у бодљикавој жици, да та деца уче добру школу, да имају извеснију будућност. Грци и Турци разменили су 2,5 милиона људи, а овде је реч о укупно 150.000 Срба и Албанаца. Некоме у овој земљи је стало до тога да се Косово никада не разјасни, да живимо у магловитом простору, у коме не знамо ни ко смо, ни шта смо, ни одакле смо. Овде се црква бави политиком. Па где то има?”

Лидер СРС-а Војислав Шешељ има нешто другачију идеју о размени становништва, коју ових дана нашироко образлаже у медијима. Он предлаже да се у 12 већинских српских општина у јужној покрајини организује референдум на којем би се Срби изјаснили где и како хоће да живе. Истиче да би Србе из удаљених енклава Штрпца и Ораховца требало преместити у Прешево, а тамошње Албанце на Косово. Шешељ прича да би то била „цивилизована размена становништва коју би договорили Срби и Албанци, ако им тако одговара. Српски званичници нису коментарисали ове идеје.

У међувремену, осим што је Џон Болтон, саветник за националну безбедност америчког председника Доналда Трампа, јавно рекао да САД не искључују ни корекцију граница, Европска комисија је саопштила да је за договор Приштине и Београда, без притисака са стране. Ни од поменутих нисмо чули нешто конкретније о овим идејама. Председник Србије, који ће 7. септембра у Бриселу разговарати са Тачијем, најавио је за 8. и 9. септембар посету КиМ, где ће, како је казао, одржати „најтежи говор у каријери”, па ћемо, можда, тада чути и шта је мислио када је поменуо разграничење Срба и Албанаца као своју идеју за решење.

Социолог Владимир Вулетић, коментаришући идеју о размени становништва, каже за „Политику” да је сада „у основи све отворено, почев од размена територије и становништва, до промене граница”. Истиче да није лоше чути све идеје, али сматра да је размена становништва компликовано решење. Додаје: „Није ту реч само о размени становништва, ту је питање размене имовине, што компликује ствар, с једне стране. С друге стране, даје се призвук да је основни проблем међусобна нетрпељивост и немогућност Срба и Албанаца да живе заједно, што није суштински проблем. Проблеми су мало шири, ти људи сутра ће поново сарађивати, прелазиће границе. Била је нека идеја почетком 2000. године да се разграничимо са Албанцима, па да дигнемо зид да им тако не дозволимо да се шире на југ Србије како се не би догодило оно што се, како се сматра, догодило на Косову. Дакле, да не дозволимо да купују земљу око Ниша и на другим местима, али то се не може спречити, ако имате законе о слободном улагању, не можете то забранити по етничкој основи. Размену становништва не видим као нешто што решава проблем, а је врло компликовано и не зна се шта би могло да донесе.”

Политички аналитичар и историчар Драгомир Анђелковић каже да у обзир долази размена становништва, али не и размена територије. Према његовим речима, једна је ствар подела Косова као субјекта под покровитељством Уједињених нација од 1999. године, али ако би се ишло на размену територије отворило би се питање територијалног интегритета остатка Србије. Додаје: „Прихватљиво је решење поделе Косова уз размену становништва како би се албанско становништво са југа Србије, ако то жели, преселило на Косово, а српско, ван зона које би биле враћене Србији, преселило у централну Србију. То решење би требало размотрити, наравно на добровољној бази и уз озбиљну компензацију државе и финансијску подршку Србима који би се иселили.”

Колико је размена становништва реална опција, Анђелковић објашњава овако: „У овом моменту не изгледа реално ни подела, јер Албанци кажу да је не желе, али и они су свесни да никада неће добити место у УН, јер их пола света не признаје, и да никада неће ући у ЕУ, ако се с нама не договоре.” Како бисмо дошли до селидбе становништва, Анђелковић описује на примерима после Првог светског рата: „Између Краљевине Југославије и Мађарске и Румуније дошло је до размене становништва на добровољној основи. Данас имамо Мађаре и Румуне у Србији, као и мало Срба у Мађарској и Румунији. Нису сви пристајали на пресељење, али то је био процес у који су могли да се укључе они који желе. Размењивала се директна имовина међу заинтересованима или је држава исплаћивала новац од којег су они који су се за то одлучили на другој страни могли да купе куће. Ту је потребно финансијско и свако друго посредовање државе и, наравно, добровољност.”


Коментари52
fe5df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Момо
Подела КиМ је неминовна, било цивилизованим договором са комшијама Албанцима, који је вероватно немогућ, било наметањем од стране великих сила. Пре поделе КиМ, у доба Немањића потпуно српског, обе стране би требало да прихвате договорена или наметнута правила игре. По мојим некомпетентним, али добронамерним размишљањима, поделу би требало вршити по следећим у процентима квантификованим факторима: 1. Према броју становника на дан НАТО агресије, која је следила када је наша војска скоро у потпуности сломила отпор сепаратиста. 80% = 12% + 68%. Однос је био сасвим други 1941. 2. Завирити у катастарске и друге књиге и уважити власништво над земљом и имовином до дана НАТО агресије 24. марта 1999. 10% = 5% + 5% 3. Историјску присутност Срба и Албанаца на КиМ проценити по броју културно-историјских споменика, по називима топонима, по значају КиМ у народним предањима итд. 10% = 8% + 2% Према овим проценама излази да би Срби требало да добију 25% територије некада српског КиМ, а Албанци 75%.
Милан
Уколико се буду размењивали, не дао Бог, онда бих препоручио да се комплетно сви одселе у Београд... шта да траже по провинцији када тамо нема ништа... све је у Београду....
Јован К.
Идеје које нам се нуде као решење питања Косова и Метохије су прилично контрадикторне. Прво, разграничење је смешно, јер се не одустаје од пута у ЕУ, где ће границе бити више као административне линије. Друго, помиње се Тачијев предлог за корекцију границе, а званично Србија није признала "Косову" , тако да се дискутује о корекцији незваничне границе, која би потом постала озваничена. Треће, размена становништва је беспредметна идеја, опет због пута у ЕУ. Ово је све условно, тј. под условом да се прекрши Устав Србије и поништи Резолуција УН 1244.
Petar
Jovane, ako će buduće granice biti samo administrativne, zbog čega vas boli razgraničenje? Gde piše da bi granica bila "ozvaničena" i kako? Zar se se ne bojite da će se granica dve nacije u budućnosti krupnim koracima premeštati ka severu zemlje, sa svim bezakonjem koje sa sobom nosi? Razmena stanovništva je odličan i dostojanstven izlaz iz mračnog ćorsokaka u koji nam je upala spoljna politika sa KiM i zbog KiM. Nešto slično je predlagao 60-tih i Ćosić. Ja nisam bio još rođen, a gde ste tada bili vi? Sa druge strane, zna se da je određen period u životu nesklon bilo kakvim promenama, pa i pozitivnim. Zbog toga je logično je da se ne slažemo. Ali vi imate pravo da "srbujete" i dalje u sajber prostoru, jer vam je očigledno sasvim dobro sa ovakvim stanjem i očigledno ne živite na KiM. I za kraj kao i za ostale: kakvo vi onda rešenje nudite osim tvrdoglavosti bez rezultata i ikakve promene.
Препоручујем 13
Amir Čamdžić
Mislim da je "ideja o razmeni stanovništva" jako opasna, neizvodiva "mirnim putem", koja je provodiva jedino ratom, što je opet suludo.
Mirko
Ovako kako razmišlja Protić, verovatno kao vrstan istoričar, kao i drugi analitičari pored otetog Kosova ispada da mi još dugujemo albancima.Razmena stanovništva ne može biti da za jednog iseljenog albanca oni isele deset srba. Ukoliko bude prošlo još desetak godina pod šiptarskom vlašću na kosovu neće biti potrebe za razmenu stanovništva jer srba tamo neće više biti. Neka se odredi neki datum pre okupacije kosova 1999 godine a onda primeni procenat srba na procenat teritorije kosova. Onda treba definisat da taj procenat koji pripadne srbima bude tamo gde su naši najvažniji kulturni spomenici. Nakon te podele neka izvrše razmenu stanovništva na dobrovoljnoj osnovi. Vladimir Vuletić kaže da je tih ideja bilo 2000 godine ali se odustalo jer otvorenost tržišta ponovo omogućuje albancima da naseljavaju delove srbije. Uopšte nije problem u naseljavanju ni u Srbiji ni na Kosovu. Problem je što je srbija na Kosovu šiptarima dala službeni jezik i sve nadležnosti strane države što nije normalno

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља