уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

Споменик белом барону

Аутор: Даница Радовићчетвртак, 13.09.2007. у 15:27
Генерал Петар Николајевич Врангел

Сремски Карловци - За готово пет милиона Руса избеглих из Русије после Октобарске револуције и њихових потомака, који већ скоро девет деценија живе у дијаспори, Сремски Карловци ће у петак, 14. септембра, у подне, бити значајна дестинација. Тог дана, у градићу који вековима носи епитет средишта српске духовности и културе, биће откривен први споменик руској емиграцији у свету, посвећен барону Петру Николајевичу Врангелу (1878-1928), једној од најважнијих личности избеглих белих Руса. Споменик је урадио руски вајар Василиј Аземша, а биће постављен испред старе Градске болнице - Шпитаља, где су у почетку бивали смештени избегли Руси, близу чесме светог Андреја Првозваног.

Одбору за подизање споменика Врангелу председавао је директор Архива Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима Жарко Димић, пројекат је благословио патријарх руски Алексеј у чије име на свечаност откривање споменика долази владика Климент, митрополит калушки и боровски и управник Московске патријаршије, а пројекат су помогли пословни људи Виктор Лебедев и Драган Аврамов.

Споменик ће открити директор Управе за заштиту културних добара Русије Виктор Петраков, а најављен је долазак више културних посленика, неколико писаца, биће ту и редитељ Марија Астројева, аутор документарно-играног филма о руској емиграцији у Карловцима "Изгубљени рај", који ће премијерно бити приказан у оквиру свечаног програма...

- Руска емиграција је још после Другог светског рата желела да подигне тај споменик, али у Београду, поред Руске православне цркве Свете Тројице у Ташмајданском парку, где је генерал Врангел и сахрањен по сопственој жељи. Од пре неколико година ова жеља је још интензивније испољена, али споменик ни тада није било могуће реализовати у Београду, због проблема око власништва над земљом и због тога што су Руска православна црква и Руска загранична црква биле раздвојене све до 17. маја ове године када су се измириле. Тако је, готово судбински, баш као и Врангела пре скоро девет деценија, пут довео Виктора Лебедева и Драгана Аврамова у Карловце, а онда смо се и ми потрудили да се постављање споменика што брже организује - каже Жарко Димић.

После краћег задржавања у Београду, средином марта 1922, генерал Врангел је стигао у Карловце. Из Дрездена стижу његови родитељи, а из Париза супруга са троје деце и дадиљом.

Петар Николајевич Врангел је изданак прибалтичке породице барона, витеза тевтонског монашког реда, који се у писаним изворима помињу још 1277. године. Завршио је две високе школе у Петрограду - Рударски институт (1901) и Војну академију (1910), био учесник Руско-јапанског и Првог светског рата. Први је у том рату одликован Орденом светог Ђорђа четвртог реда, када је као одважни капетан Гардијског коњичког пука 6. августа 1914. године организовао муњевити јуриш на противничку батерију.

У пролеће 1919, већ у чину генерала, командовао је Кавкаском добровољачком армијом, а пред крај грађанског рата, априла 1920, заменио је генерала Дењикина на челу Оружаних снага југа Русије. После пораза Руске армије генерал Врангел је енергичним дипломатским акцијама и добро спроведеном евакуацијом спасао од "црвеног терора" око 150.000 људи који су се у новембру 1920. укрцали на 150 бродова у лукама Крима. Били су то војници, рањеници, инвалиди, цивилна лица, углавном интелигенција, удовице, сирочад... Од 1919. до 1925. године у нашу земљу је стигло око педесет хиљада избеглица из бивше руске империје.

У Сремским Карловцима су руски официри и мањи козачки одред Гарде били смештени у згради старе Градске болнице, у Свечаној сали Магистрата, у "Благодејанију" и по приватним кућама. Врангел је неко време становао у Градској болници, испред које ће сада бити откривен његов споменик.

Барон Врангел је у Карловцима у децембру 1923. завршио писање мемоара о грађанском рату, који су касније штампани у четири издања.

У септембру 1924. основао је полуилегални Руски општевојни савез, са филијалама у многим земљама света, а последњих дана октобра 1926. дефинитивно је напустио Карловце. Настанио се у Бриселу где је 25. априла 1928. године изненада умро. По његовој жељи тело му је пренето у Београд и у октобру 1929. године је сахрањен уз војне почасти у руском храму Свете Тројице на Ташмајдану.

Врангелов отац, барон Николај Јегорович Врангел, сахрањен је на карловачком гробљу Черат, на који ће у петак бити положени венци.


Коментари1
7bb9c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lune Lunetic
Бела армија, црни барон, Сањају да поврате царски трон, Али од тајги до британских мора, Црвена армија је најјача. (рус. Белая армия, чёрный барон Снова готовят нам царский трон, Но от тайги до британских морей Красная Армия всех сильней.) “ Пораз и одлазак у егзил Након низа пораза у којима је изгубио половину својих јединица, и великих изгледа за нове поразе у Северној Таврији и на Криму, Врангел је организовао масовну евакуацију са обала Црног мора. Дао је сваком официру, војнику и цивилу могућност да бира: да се евакуише с њим и упусти у непознато, или да остане у Русији и да се суочи са бесом Црвене армије. Врангел је напустио Русију 14. новембра 1920. бродом „Генерал Корнилов“, последњим транспортом са војницима и цивилима који је испловио са Крима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља