субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50
НЕ САМО О ПОСЛУ: ДИВНА ЉУБОЈЕВИЋ

Духовном музиком греје срца

Као девојчица учила је појање у певници београдског манастира Ваведење, била је најмлађи диригент нашег најстаријег хора Првог београдског певачког друштва, а дуже од четврт века са хором „Мелоди” проноси широм света музичку баштину православља
Аутор: Андријана Цветићанинсреда, 29.08.2018. у 14:00
Дивна Љубојевић (Фото Владимир Живојиновић)

Кажу да је прво пропевала па потом проговорила. Родитељи Дивне Љубојевић, једне од наших најпризнатијих интерпретатора православне духовне музике, диригенткиње и руководиоца хора „Мелоди” заслужни су управо што је њен дар од Бога препознат и развијен и што је одмалена одлазила у цркву. „Родитељи су ме увели у цркву и вера ми је дарована као малој. А ко ме је увео у музику? Божјим даром сам иницирана од малих ногу. Духовна музика је мој основ. Не постоји ништа изазовније од традиције те врсте, он је природни ток мојих музичких и животних корака; овога што и данас радим. И то је управо оно чему су ме родитељи учили”, каже за Магазин, солисткиња, предана баштинарка српске, бугарске, руске, византијске музичке баштине.

Почетак у манастиру Ваведење

Присећа се да је прво певала оно што је слушала у родитељском дому: на радију, телевизији, нумере са плоча које су мајка и отац у то доба слушали. Биле су то популарне мелодије Лоле Новаковић, Владимира Савчића Чобија…

– Уз музику, породична устаљена навика били су одласци у цркву. Од раног детињства су обилазили манастире. Тако сам се упознавала с нашом историјом и културом која је лепа и обећавајућа за будућност. Многе литургије у манастирима с дивним појањем сам одстајала и одслушала – присећа се Дивна.

Тако је било једном приликом када је као девојчица у београдском манастиру Ваведење чула појање.

– То је била прва права музика међу духовном музиком која ме је обузела и оставила на мене дубок утисак и додир. Појање игуманије Агније ме је опчинило и сигурно одредило да се касније определим за духовну музику – открива наша саговорница.

У Дивниној каријери која траје више од четврт века уписане су хиљаде наступа широм планете. Добијала је признања, комплименте од најеминентнијих уметника. Завршила је музичку школу „Мокрањац” и Музичку академију у Новом Саду. Постала је најмлађи диригент у историји нашег најстаријег хора Првог београдског певачког друштва (ПБПД) и тај рекорд до сада још није оборен. Педагошким радом се бавила у иностранству: Француској, Великој Британији, Русији…

Почетком деведесетих година 20. века основала је хор „Мелоди” након диригентског стажа у Првом београдском певачког друштва.

– Основала сам га са пријатељима који су певали са мном у хору „Мокрањац” и ПБПД. Издваја нас то што негујемо специфични однос певача и диригента. А фантастично функционишемо зато што нам је духовна опредељеност иста. Од настанка хора 1991. па до 2001. наступали смо углавном по Србији, са ретким излетима у иностранство. Такве су биле године. У том периоду богатили смо се репертоаром, музички настајали, стварали се какви данас јесмо. То је био наш залог за будућност! Онда је започела и траје светска концертна делатност.

Златна нит

Ова година им је богата. Већ су одржали концерте у оквиру турнеје „Златна нит” не само по градовима у Србији, већ Русије, Европе. Последњих месеци наступали су у Београду, Петрограду, Москви… Очекују их наступи у Новом Саду, Новом Кнежевцу у септембру, Москви, Екатеринбургу и Хагу у децембру. Крајем јула одржали су концерт у Ариљу у порти Цркве Светог Ахилија.

Питамо је да ли се емоције разликују у зависности од простора у коме изводе духовну музику.

– Сваки простор је саставни део концерта и утиче на мене, публику, енергију, само извођење, почев од акустике до изгледа. Енергија ариљског фестивала Арлем, као манифестације, највише личи самој природној, а црква и порта храма Светог Ахилија веома су значајни и драги: због енергије, пријатеља, полазника Студија за духовну музику, посетилаца који годинама долазе на наше концерте. Увек је важан тај тренутак и он остаје у мојим ћелијама више него у разумном сећању. Постоје тренуци који су другачији. Сви наступи и набоји уграђују се попут коцкица неког мозаика за наредни концерт.

Дивна Љубојевић, власница необичног имена наслеђеног по нани, очевој мајци, приметила је „да духовној музици није дато да заузме место које заслужује”.

Са друге стране, у коментарима њених видео-записа на Јутјубу могу да се прочитају позитивни утисци слушалаца из свих делова планете који не говоре српски. Они поручују да њено појање изазива најтананије осећаје.

Питамо је зато где су препреке да ова врста музике буде присутнија, доступнија?

–У почетку сам се духовном музиком и мисијом њеног повратка на место које јој припада бавила спонтано. Једноставно, радећи то за шта имам дар. Касније, наравно, била ми је потребна нека стратегија како бих остварила постављене циљеве. Убеђена сам да се ствари померају ако их радите чистим срцем и с великом љубављу, наравно уз помоћ Бога.

Музика православног истока

У прилог оваквом њеном ставу говори податак да је прошле године управо њен це-де „Антологија најлепше духовне музике православног истока”, издање ПГП РТС, освојио титулу најпродаванијег издања за 2016. То је иначе био 25. албум који је урадила са ансамблом „Мелоди”. – Зар то није лепо и значајно померање у правом смеру, питањем одговара она.

Планова увек има, али им не приступа строго.

– У будућност не гледам сваки дан. Најлепше се осећам у том једном дану, са његовим почетком и крајем. Имам жеље и идеје, али не гледам пројектно на будућност. Сваког дана устајем поново васкрсла и увек је то шанса за нешто ново – нови доживљај, излет, пријатељство, па можда и нови диск.

И син у хору

Син Дивне Љубојевић, Коста, 25-годишњи младић, са динамичним животним путем који „кривуда” између нових технологија и традиционалних вредности, има предивну боју гласа и од пре годину дана пева у ансамблу „Мелоди”.

Воли Вивалдија, али и Бајагу

Чак и они који не слушају духовну музику знају Дивнине обраде поп песама. Открива нам да је од студентских дана волела да слуша „Електрични оргазам”, „Идоле”, „ЕКВ”, Бајагу. Повремени избор су и Ролингстонси, Боб Дилан, Дипеш мод, Ред хот чили пеперс. О тим „искорацима” каже да су непланирани.

– То су дивна, непроцењива искуства. Имала сам и излете који иду уз моју струку класичног музичара. Отпевала сам нумеру за филм „Хјуман” редитеља Јана Артуса Бертрана, једног од пет познатих светских фотографа. Интерпретирала сам Вивалдијев „Јерусалим”, који је обрадио композитор Арман Амар. То је филм чији су протагонисти обични људи, из разних региона који говоре о животним темама на најискренији начин. Посебан излет била је „Телесио холограмска опера” 2011. у Козенци у Италији, композитора Франка Бетијата, редитеља, певача, сликара, једном речју ренесансне личности. Он је поводом 500 година од рођења филозофа Телесија Бернадина написао ту оперу у којој сам имала једну од две главне певачке улоге. Али, највише ценим класичну музику, јер моја душа ту припада.


Коментари1
26ec9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nada
Blagoslov za sve !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља