петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:04

Устав дозвољава, закон утврђује

четвртак, 30.08.2018. у 08:00

У тексту „Латиница у српском Уставу и закону није службено писмо” (Политика, 24. август) Милош Ковачевић моју „несувислу” констатацију да ћирилица није озбиљно угрожена, имајући јака упоришта у Уставу и у школству, „побија” наводећи да се „по постојећем Закону о језику и писмима (који се, узгред, не зове тако, РБ), службена употреба и не односи на школство” – што нема никакве везе с мојом оценом да не може бити стварно угрожено прво писмо којим се сва школска деца у Србији описмењују и на коме су обавезно сви уџбеници.

У вези с чланом 10 Устава, Ковачевић поново фалсификује спорну одредбу. Претходно сам указао да су сходно њој „у службеној употреби и други језици и писма” (што не искључује службену употребу латинице у српском језику), док он дату синтагму мења у „други језици и њихова писма”, не би ли ту могућност предупредио. Пошто му овај трик није прошао, он ме сада подучава да се „у српском језику атрибут испред координираних именица односи и на једну и на другу именицу”, нпр. „српски језик и књижевност” значи и СРПСКИ језик и СРПСКА књижевност, а што „још једном потврђује” да ја (ваљда као англист) „не знам српски језик”. Одлично, али онда „други језици и писма” значи и ДРУГИ језици и ДРУГА писма – што је управо моје тумачење! Међутим, он сада произвољно тумачи да пошто су „други језици” само мањински, та синтагма „значи само МАЊИНСКИ језици и ЊИХОВА („мањинска” писма)”. Али у Уставу ипак не стоји „мањински” него „други”, а његови писци свакако су умели да разликују ова два појма, па су могли тако и рећи да су хтели – али нису, можда зато што ту није било Ковачевића да и њих подучи српском језику.

Поводом моје аргументоване оцене да је Предлог измена и допуна „Закона о језику и писму” (који се, узгред, не зове ни овако, него тамо стоји писмима), у целости супротан члану 21 Устава, будући недвосмислено дискриминаторан на штету једног од писама, он узвраћа „да је дискриминација српског језика и ћирилице ако се не поштује Устав, у коме је ЈЕДИНО ЋИРИЛИЦА СЛУЖБЕНО ПИСМО”. Како смо већ видели, то у Уставу уопште не стоји, а да стоји он би с обзиром на овај члан сам себи противречио. Али ово није ни важно, јер смо ионако претходно сазнали да се предложеним изменама не дискриминише латиница, него се само спречава дискриминација српског народа (!). За утеху, Ковачевић ми милосрдно дозвољава да употребљавам оба писма, или само латиницу, „у индивидуалној (приватној) употреби” – дакле у своја четири зида. Хвала лепо!

На моје питање ко ће и како контролисати примену овако иновираног закона, који ће изазвати велике практичне проблеме у писаној јавној комуникацији у Србији, и овог пута – ни мукајет. Уместо тога он се ишчуђава што о неким по њему очигледним стварима мора подучавати „једног доктора лингвистике, па макар он био и англиста“(!?). За крај, мој опонент је докучио да је мој прави циљ да се „расправа о нужности усклађивања ћирилице са Уставом... прикаже као лични сукоб појединаца” и цео проблем тако „гурне под тепих”. Као, ја немам другог посла него да се баш с њим прегањам по новинама. Е па имам: журим да се вратим прокаженој англистици, не бих ли одбацио плашт „лингвистичара”, али и да научим нешто српског језика пре но што се поново умешам у чисто србистичке ствари као што је писање закона. А то ми очито треба: на пример, досад сам мислио да се прежу коњи и волови а да људи од нечега презају, али ме је овај србиста ретког кова и ту исправио.
Проф. др Ранко Бугарски


Коментари8
000e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
ПРОТИВУРЕЧНОСТ И НЕИСТИНА БУГАРСКОГ. -- Морало би се рећи са академик у његовом личном читању одредбе у Члану 10. Устава Србије о службености "српског језика и ћириличког писма" уопште није у праву. Он преноси латиницу из мањинских језика у матични српски језик у Србији. Устав је јасан. Само је српска ћирилица по Уставу службено писмо за српски језик. Тако је и он раније то протумачио у својој књизи "Европа у језику" (2009) на стр. 131. Сада је сам себи противуречан. Хтео би да буде у праву, а никако није.
Sandra
Nekada se u skolama ucila i cirilica i latinica. Ja se ponosim time da, iako pisem cirilicom, da ne znam kad ne sto citam da li je napisano cirilicom ili latinicom. Znanje oba pisma nas cini bogatijim, a neki natpisi njavni natpisi bi mogli, zbog sranaca, da budu napisani i latinicom. Ovako imamo cirilicu na Trgu Republike,a pored toga radnje sa englekim nazivima.
Дарко Бабић
Проф. др Ранко Бугарски јесте југословенски националиста који негира српски национализам. Српскохрватски језик јесте као политичка творевина нестала са распадом СФРЈ, а горе поменути проф. то негира.
Душан Дојчиновић
Има лешо објашњено :Закон о сл.употреби и писма, -"Сл.гласник РС",.и основне одредбе из члана 2.
Петар,ЗАГРЕБ.
Непотребне расправе! Реци Грку да грчки пише латиницом,Јапанцу,Кинезу,Арапину, Јевреју,Руси,Бугарину......исто,зачуђено ће вас погледати Зашто? Па то је културни идентитет нераздвојив од његовог језика и народног бића. На западу,док смо били јака народна заједница,па барем на гробу,стављали смо ћирилични натпис и борба за очување писма била је и борба за очување народног бића. Увијек прва на удару.Законски чланак о забрани чирилице за вријеме тзв.НДХ.Па онда поново. Избацили су све ћириличне књиге из јавних и школских библиотека.И то одмах.Баш их било брига за законске чланке и хисторијске договоре. Господо,проблем је у вашим главама.Постоје индентитеске тачке у сваком народу које су неупитне. Када измакнеш такву тачку наступа расуло.И то се управо дешава вама у Србији ,већ деценијама. Расуло у главама је расуло народног бића,културе и на крају државе. Ето.Управо сам прошао кроз Неум. Од Сарајева до Неума табле на пол премазане црном масном бојом. Наравно премазали су ћириличне натписе. Тако је то и никако другачије.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља