субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:30

Руски и амерички бродови се гомилају око Сирије

У позадини припрема за офанзиву на Идлиб, теку преговори у којима су САД наводно понудиле и повлачење својих трупа ако иранске снаге оду са сиријског југа
Аутор: Владимир Вукасовићсреда, 29.08.2018. у 22:00
Сирија (Фото Бета/АП)

Кад би у њој била употребљена целокупна ратна флота коју су у Медитеран управо увели САД и Русија, битка за Идлиб, последњу велику енклаву сиријских побуњеника, била би вероватно жешћа од свих које су јој претходиле у седмогодишњем рату. У позадини последњих војних парада, међутим, одвијају се преговори међу непријатељима, те би се руски и амерички бојни бродови могли показати као пуко средство притиска у натезању које се вероватно не тиче једино Идлиба него и југа и североистока Сирије, односно присуства турских и иранских јединица у тој земљи.

Гомилање бродова уследило је за сценаријем какав је у Сирији већ виђен. Уочи очекиване офанзиве на побуњеничко упориште, Москва и Вашингтон су ушли у размену оптужби о хемијском оружју. Према Русима, антирежимске снаге, уз помоћ Запада, пре свега британских служби, намеравају да инсценирају напад забрањеним хемикалијама како би створиле изговор за амерички ваздушни напад на трупе сиријског председника Башара ел Асада, као и милиције и плаћенике које су му обезбедили Иран и Русија. Американци пак тврде да се на истински напад хемијским оружјем спрема Асад и да је на време упозорен да то не чини ако не жели да заиста постане мета њихових пројектила.

То се Асадовим јединицама већ десило двапут, такође након хемијских напада за које су оптужене. Сада му над главом, како упозорава руска војска, виси 28 томахавка са америчког разарача „Рос”, који је пре неколико дана ушао у Медитеран. Руси су у Средоземље послали барем 10, према наводима „Известије”, односно, према другим рачуницама, 13 фрегата и осталих бродова. У оба случаја, реч је о највећем збиру руске поморске силе у овим водама откако је 2015. године почела војна интервенција Кремља у сиријском рату.

Од овог позиционирања је интересантније то што Русија води директне преговоре са побуњеницима у Идлибу, ускрсавајући чак и помало заборављени израз „умерена опозиција”, који би се тешко могао применити на већину група у тој сиријској провинцији, углавном оданих тврдом исламизму. Из преговора је, може се претпоставити, искључен савез зван Хајат тахрир ел Шам, у којем главну реч води бивши Нусра фронт, отворено повезан с Ал Каидом у време док је носио то име.

Истовремено, Ројтерсу су потврђена сазнања листа „Ал Акбар”, блиског проиранској милицији Хезболах, Асадовом савезнику, да је америчка делегација пре два месеца разговарала у Дамаску са шефом безбедносне службе Сирије Алијем Мамлуком. Према „Ал Акбару”, Американци су дошли да причају о истеривању Исламске државе из Сирије, односно о добијању података о терористима и страним борцима на њеном тлу, о Асадовим залихама хемијског оружја и о судбини новинара Остина Тајса, за којег се верује да је у рукама режима у Дамаску. Наводно су тражили и удео у експлоатацији нафте на истоку Сирије, где добар део изворишта тог енергента већ држе Курди, уз подршку снага САД. Такође, како преноси израелски „Хаарец”, амерички предлог је био и да се њихове јединице потпуно повуку из Сирије уз услов да Иранци нестану с југа те државе, што је захтев Израела, који је с друге стране границе у тој области и приметно је узнемирен тиме што му трајан сусед постају они који му не признају право на постојање.

Ројтерсов извор тврди да је већина детаља у тексту „Ал Акбара” тачна. Који од њих не одговара истини, остало је непрецизирано.

У међувремену је Русија објавила да, осим са сиријском владом и опозицијом, разговоре о Идлибу, као и о Африну, провинцији из које су Курде истерали Турци са себи блиским побуњеничким групама, воде и са Анкаром и Техераном. Колико год да Асад уверава свет да је рат завршен, још много коцкица сиријског мозаика траже своје место и међусобно се сударају, гуране у исти мах са разних страна, рукама које једна другу ломе.


Коментари10
2c58e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Sirija treba Zapadu za dalja nastupanja ka Rusiji i njenim basnoslovnim prirodnim resursima, za koje je Hilari tvrdila da nisu samo ruski, već i Amerike, posebno njene porodice, verovatno, dok su američka bogatstva samo od njih i eventualno Indijanaca. Propalo je sa Gruzijom i Ukrajinom, ali je vezano za dalje pritiske na Rusiju, pojačavanje sankcija i ekonomskog rata, po najviše naftom, Sirija neophodna samoproglašenim gospodarima sveta. Mešetari Britanci su tu najaktivniji i nikako neće da shvate da nisu više ni vodeća kolonijalna ni bilo kakva sila, osim po zakulisnim radnjama i kuhinjama poput ove koju pripremaju i sličnih. Sigurno je da se situacija mora dobro da prati i da se brzo i efikasno, svim sredstvima, tresne po onima koji su u službi zla, rata, smrti, bede, čemera i jada. Zapad zna da Sirija nesme da padne i pitanje je koliko tu ima razuma, a mnogo su uljuljkani da su nedostižni, bezbedni i sigurni u svojim paklenim planovima. Situacija je mnogo drugačija nego što misle.
slavko
Dakle nema drugog puta do Sibira nego preko Sirije? A ni Sibir nije baš "basnoslovan", jer u Severnoj Americi ima više nafte, gasa i uglja nego u čitavoj Rusiji. Vaša teza dakle ne drži vodu. Zapadu Sirija treba iz jednog prostog razloga - jer Sirija treba Rusiji a Rusiju treba sprečiti da dobije ono šta joj treba. Da Sirija nije potrebna Rusiji zapad bi sa za Siriju brinuo isto kao za Jordan - dakle ništa.
Препоручујем 5
Deki
Bravo Asad!Tako se brani domovina i svoj narod.
dragoslav kočović
Asad brani svoju zemlju i svoj narod. To što istrajava u odbrani nije nikakva diktatura. Ne dozvoljava da SAD dovede svoje poslušnike. Politika ubijanja i razaranja, samo da dovedu svoje marionete po državama sveta, je odavno poznata spoljna politika Amerike. Ovo je i sam Donald Tramp rekao u svo predizbornom nastupu. Ove godine u Davosu, doslovno je rekao: svaka zemlja treba sama da utvrďuje svoje interese. Zbog svoje politike Tramp je u velikoj opadnosti od vojno-industrijskog kompleksa Sjedinjenih američkih država.
Aleks
Znaci 3. svetski rat ce zapoceti Beli slemovi.
Mimica
Ceo svet se ustremio na Siriju i doveo svoje pse rata, a Asad u tom paklu bira stranu i žrtvuje Sirijce. Kome treba pusta zemlja bez nade, ravnodušna na ljudski bol?
Ivan
re. Mimica Pametni ne menaju strane i ne ostavljaju proverene prijatelje cak ni zarad prosperiteta. Po strani sto je pitanje sta bi im prosperitet kakav bi im bio ponudjen (vidi Irak, Libiju itd.) doneo. Neke je taj takav "prosperitet" zavijo u crno. Sve vec vidjeno.
Препоручујем 24
Mimica
@ jeremija, diktatorima je uvek drugi kriv.Pametni bi iskoristili tranzit i još prosperirali. Znate Vi sve, samo Vam se teško preorjentisati i priznati zablude. Molim cenzuru da me ne iseče :)
Препоручујем 5
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља