уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:49

Може ли трочлана породица да се прехрани са 500 динара дневно

Минимална потрошачка корпа, као показатељ колико је новца потребно да се дословно преживи месец дана, садржи, рецимо, једно и по јаје дневно, по лимун месечно, као и 22 килограма белог хлеба и 200 грама пецива
Аутор: Ивана Албуновић, Јелица Антељсреда, 29.08.2018. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Пред почетак преговора државе и синдиката о повећању минималне цене рада синдикалци су као један од разлога за подизање минималца навели запањујући податак да минимална корпа намирница данас у Србији кошта 36.000 динара. Колико је то мало, показује податак да у њу, између осталог, улази само осмина чоколаде. Због тога је председник Синдиката „Независност” Зоран Стојиљковић изјавио да би било природно тражити да нико не ради за плату мању од 300 евра.

Шта заправо садржи минимална потрошачка корпа и колико је новца потребно да се задовоље минималне потребе трочлане породице? Годинама исто, јер се структура корпе већ година није мењала, а надлежни сматрају да је оваква методологија израчунавања актуелна и да нема потребе да се мења. У чему је разлика између мини и стандардне потрошачке корпе? Прва је, према стандардима Светске здравствене организације, показатељ колико је новца потребно да се дословно преживи месец дана, односно израчунава количину хране у калоријама неопходним да би човек функционисао. Ако сагледамо садржај српске минималне потрошачке корпе, видећемо да она садржи основне намирнице, али се о количинама и избору може дискутовати. Да би обезбедила статистичку минималну корпу хране и преживела, трочлана породица требало би да издвоји 16.763 динара. У тој рачуници највише новца ће им отићи на хлеб, месо и месне прерађевине – 6.500 динара. У корпи су 22 килограма белог и 2,5 килограма осталих врста хлеба и само 200 грама пецива за месец дана. Да ли је реално да се очекује да трочлана породица може да опстане са 400 грама јунећег меса, 1,8 килограма свињског и 2,8 килограма пилећег меса. То је, уз уврштене изнутрице, око пет килограма меса, а најсиромашнија породица требало би да се задовољи са по 200 грама виршли и чајне кобасице месечно, 900 грама мортаделе и 125 грама сардина у уљу. Јеловник оних који живе од минималца, према статистици, требало би да се заснива на кромпиру, купусу, пасуљу и парадајзу, јер је тих намирница у корпи највише. Има и воћа, али доминирају јабуке, са пет килограма месечно, а потрошачима следује, у најбољем случају, и по један лимун.

Највећи „луксуз” у статистичкој минималној потрошачкој корпи су природни и кашасти сокови (три литра за месец дана), 600 грама „птибер” кекса, 200 грама чоколаде, 100 грама бомбона и 200 грама еурокрема

За утеху би ваљда требало да буде то што им минимална корпа „нуди” 600 грама кафе. Чај, који је уврштен у просечну корпу, није предвиђен у минималној, али је ту 2,5 литара „кока-коле”, „пепсија” и осталих газираних пића. Највећи „луксуз” у минималној потрошачкој корпи су природни и кашасти сокови (три литра за месец дана), 600 грама „птибер” кекса, 200 грама чоколаде, 100 грама бомбона и 200 грама еурокрема.

На трпези би, по овој методологији, трочлана породица морала да се задовољи једним и по јајетом дневно, један од њих би остао без шоље млека, а имали би на располагању и 100 милилитара јогурта дневно.

Када подмире трошкове скромне трпезе, члановима породице са минималцем остаје на располагању 2.800 динара за алкохол и цигарете, 1.200 динара за одећу и обућу, око 7.000 динара за рачуне. Јасно је да са 1.500 динара, колико је одређено за намештај и опремање домаћинства, не може да се купи ни пластична столица, а камоли да се окречи соба од 20 квадрата. Интересантно је да корпа предвиђа 124 динара за образовање, колико, рецимо, кошта једна свеска А4 формата, док би за новац одређен за хотеле и ресторане – 274 динара, могли, у најбољем случају, да попију две кафе у центру Београда, што би се могло назвати месечним проводом.

Све ово што садржи минимална потрошачка корпа породица би могла да покрије уколико има двоје запослених који зарађују минималац. Он тренутно износи 21.000 динара. Зоран Стојиљковић рекао је да постоје реални параметри на основу којих је могуће израчунати да минимална цена рада треба да буде повећана најмање 10 до 15 одсто.

Како је објаснио, у Србији расте продуктивност, али и цене, што су услови за повећање минималца, који је сада око 21.000 динара, односно мање од 200 евра. Председник Синдиката „Независност” рекао је да се послодавци у сектору трговине и услуга највише противе повећању минималне цене рада, јер тврде да са садашњим парафискалним наметима не могу да издрже трошкове пословања, па повећање условљавају смањењем тих намета.


Коментари24
31f11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

зоки
А колико је потребно петочланој породици са троје деце који похађају "бесплатну" школу?!
Душан
Могу наравно. Само ће бити благо неухрањени и патиће од авитаминозе...
Zoran Andrić
Ovo je minimalno za minimalnu porodicu (manje od troje ne može). Ali važno je da nam je najveći rast u evropi, kako kaže naš predsednik.
Neko
Do pre koju godinu sam mogla a i morala da spremim ručak za 200 dinara. Kuvani pasulj sa slaninom - 300g pasulja i 200g najjeftinije slanine, ne računam začine. Danas je to već nemoguće...
Саша Микић
Помиње се у тексту пециво, а оно може да буде репер колико су цене хране код нас нереалне. Наиме ако би четворочлана (може и трочлана) породица за сваки оброк (у овом случају 3 оброка) појела по 1 јогурт (чаша) и 2 погачице, по члану породице, што дође 12 чаша јогурта и 24 погачица дневно. По цени у локалној пекари то би далеко превазилазило тих 500 динара. А где је остало?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља