недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:12
75. ВЕНЕЦИЈА

Прави живот у црно-белом филму

„Рома”, најинтимнији филм Мексиканца Алфонса Куарона, снимљен под окриљем из Кана „протераног” Нетфликса који је заслужан и за завршетак последњег филма Орсона Велса „Друга страна ветра”
Аутор: Дубравка Лакићчетвртак, 30.08.2018. у 22:00
Сцена из филма „Рома” Алфонса Куарона (Фото 75. Венецијански фестивал)

Венеција, Лидо – Оно што Кан није хтео Венеција је прихватила. Нетфликс, не само што се уселио већ се и раширио по Лиду, па је међународна публика 75. Мостре у прилици да премијерно види филмове који су настали под продукцијским окриљем ове моћне, рекла бих и незаустављиве, глобалне интернет ТВ мреже. Међу њима су и „Рома“ Алфонса Куарона, захваљујући Нетфликсу и коначно довршени последњи филм Орсона Велса „Друга страна ветра“, а већ сутра и ново филмско чедо легендарне браће Коен, вестерн „Балада о Бастеру Скрагсу“, који је Нетфликс првобитно био наручио као шестоделну телевизијску серију.

Црно-бели, поетско-лирски и нежно породично-драмски филм „Рома“ Алфонса Куарона на задовољство публике и критичара виђен је још јуче. Ово је до сада најинтимнији филм иновативног и свестраног мексичког филмског мага који се осећа удобно и када ствара високобуџетске холивудске франшизе попут „Харија Потера“ и епске „Гравитације“ и када је код куће, на домаћем, „еротском“ тлу („И ја теби кеву“) и када осваја Оскаре.

Куарон се сада враћа у прошлост, у време свог детињства у Мексико Ситију бурних седамдесетих година прошлог века – у Рому, суседство које насељава мексичка средња класа којој је припадала и његова породица – да би „написао“ једно од најлепших љубавних писама жени. Жени која га је подигла. Кућној помоћници и дадиљи, једној од оних Индијанки које су уз сву своју дугогодишњу посвећеност кућним пословима, шириле своју љубав и примале у своје срце све чланове породице којој служе, сведочећи и свим породичним ломовима, и срећним и тужним тренуцима.

Својој правој дадиљи Куарон је написао своју посвету на крају филма. У самој филмској причи, у којој има и аутобиографских елемената, назвао ју је другачије – као Клео и за ову улогу непогрешиво одабрао Јалицу Апарисио, натуршчика из једног удаљеног мексичког села. То како је Јалица уз сву Куаронову подршку, уз помоћ минијатурних гестова, изградила лик Клео за посебну је причу. Ону која се дуже памти.

Уз интимну причу испричану хронолошким редом, тај издашно емоционално створен портрет породичног раздора, Куарон нуди и слику стварности и друштвене хијерархије те политички бурне 1970. године у Мексику. Баш као и сама породица са четворо деце и Мексико је у том периоду доживео радикалне промене. Студентске демонстрације које су промовисале демократске промене крваво су завршиле као озлоглашени Корпус кристи масакар када су паравојне групе познате као Лос халконес (јастребови) побиле много људи на улицама Мексико Ситија...

Говорећи о свом филму и о чињеници да се поново вратио да снима у родном Мексику после 2002. године, Алфонсо Куарон је рекао: „Овај филм у себи носи суштинско мексичко искуство и ја га нигде другде не бих снимао. Било је веома ослобађајуће за мене да поново снимам на матерњем језику, на шпанском који ми који смо из Мексико Ситија причамо на чиланго дијалекту. Ја и иначе сањам на чилангу, то је код мене инстинктивно и некако сасвим природно, органско. Има неке посебне финоће и посебности у том језику који сам желео да извучем из периода у који је смештена радња мог филма, у којем су фотеље и полице узете из куће моје баке...”.

***

Из филма Орсона Велса „Друга страна ветра” (Фото  75. Венецијански фестивал)

Међу Нетфликсовим „бисерима“ на Лиду, како сам већ навела, јесте и коначно довршени последњи филм Орсона Велса „Друга страна ветра“ који је овај маестро снимао током седамдесетих година прошлог века према две кратке приче са његовим и потписом његове животне сапутнице – хрватске вајарке, редитељке и глумице Оје Кодар (рођене у Загребу као Олга Палинкаш). Она је недавно директору ХАВЦ-а Даниелу Рафаелићу изјавила да је „неко време мислила како би било добро да се, у ствари, направи дугометражни документарни филм који би приказао све проблеме који су задесили овај Орсонов филм, али сада мислим да је можда добро што је филм такав какав јесте коначно завршен...“.

Пре саме светске премијере овог филма који је по много чему права фестивалска атракција, Даниел Рафаелић је за „Политику“ изјавио да је филм о последњем дану у животу остарелог редитеља (Џон Хјустон), којем на прославу долазе гости (између осталих и Питер Богдановић) како би погледали његово последње филмско дело које ће променити Холивуд, „монтажно иновативан, глумачки супериоран и редитељски свеж“. Реч је о „до сада неоткривеном драгуљу из опуса великог редитеља“ – каже Рафаелић. И у праву је. Филм „Друга страна ветра“ Орсона Велса после светске премијере на 75. Венецијанском фестивалу видеће и сви они који користе Нетфликсове интернет ТВ мреже. Негде крајем ове године.

Овај филм довео је на Лидо и верног Велсовог сарадника, Оскарима награђеног монтажера Боба Муравског који је и радио монтажу и дао себе у реконструкцији „Друге стране ветра“. Њему је Венецијански фестивал наменио и уручио новоосновану награду „Кампари страст за филмом“ која је намењена не само страсним уметницима какав је без сумње Муравски, већ и свима који су у свој рад не штедећи се унели сав свој таленат...

Лантимос на британском двору

У главном такмичарском програму јуче је приказан и визуелно раскошан нови филм тренутно најславнијег Грка у великом филмском свету – редитеља Јоргоса Лантимоса.

Реч је о период драми, радње смештене у окриље 18. века и време енглеско-француског рата када је на трону империје била краљица Енглеске, Шкотске и Ирске – крхка Ана од (од тада уједињене) Велике Британије, чији је живот обележен кризама и трагедијама.

У овом Лантимосовом филму играју све саме британске глумачке звезде: Оливија Колман (краљица Ана), Ема Стоун и Рејчел Вајц, на радост Мостриног црвеног тепиха, папараца и камера испред Палате Гранде на Лиду...


Коментари0
037db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља