уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Полемика о Сребреници почела и пре формирања међународне комисије

Бањалучки медији износе документа којима настоје потврдити да је у јулу 1995. било масовног страдања у Сребреници у војним борбама две војске
Аутор: Младен Кременовићчетвртак, 30.08.2018. у 22:00
Преиспитивање догађаја у Сребреници затражио је председник РС: Палата републике у Бањалуци (Фото М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Поновно отварање теме о дешавањима у Сребреници и сагледавање трагедије која је задесила то место за време рата, вратила је интересовање јавности две деценије уназад. Почели су да се износе детаљи појединих докумената и тврдње којима се настоји довести у питање оно што је записано у недавно оспореном Извештају о Сребреници из 2004. године и тиме потврдити као оправдане намере за новим „непристрасним и објективним” сагледавањем тог осетљивог питања. Из Сарајева одговарају како је реч о ревизионизму јер су, како се тврди, размере трагедије која је задесила Бошњаке за девет јулских дана 1995. одавно судски записане.

Намера Владе РС по задатку који је добила од Скупштине РС јесте да изнова сагледа чињенице о тој трагедији, али не само судбину Бошњака у јулу последње ратне године већ и злодела почињена над Србима у тој заштићеној зони УН, за време три и по године рата. Међународним представницима није се допала одлука донета једногласно у РС, где верују да су се у четрнаест последњих година појавиле нове чињенице, које захтевају корекцију података записаних 2004. године. Уз констатације које су се могле чути да намера није да се негира злочин над Бошњацима.

У том смеру су ишли и наводи „Гласа Српске” који пре неки дан објављује строго поверљиви документ Службе војне безбједности Армије РБиХ под ознаком „војна тајна” из 1995. године, који је у поседу тог листа. Лист пише да се у документу налази изјава бившег припадника 28. дивизије Армије РБиХ Исмета Ханџића коју је дао Служби војне безбедности Армије РБиХ у Тузли након пробоја из Сребренице. Ханџић, како пише лист, у изјави наводи да је око 2.000 Бошњака погинуло у међусобним сукобима и борбама са припадницима Војске РС, као и у минским пољима приликом пробоја колоне према Тузли 12. јула 1995. године. Он је у изјави, пише „Глас Српске”, навео и то да је 12. јула ујутро са осталим припадницима Армије БиХ и војно способним становништвом у колони од око 15.000 људи, међу којима је било доста жена и деце, која је била дугачка око 11 километара, кренуо према подручју Тузле. Исте вечери, наводи се, дошло је до разбијања колоне, када су припадници Армије БиХ „отворили ватру на четнике”, те да је у току „даљег проласка према Тузли по својој процени „видео преко 2.000 лешева”. Бивши потпредседник Комисије за испитивање догађаја у Сребреници и око ње Ђорђе Стојаковић потврдио је за „Глас Српске” да је комисија у свом извештају навела да је пријављено да је у јулу 1995. године нестало 7.806 Бошњака у Сребреници. Он је рекао и то да је извештај комисије касније погрешно интерпретиран, јер се стално понављало да је утврђено да је толико Бошњака стрељано и брутално побијено од стране ВРС. Истиче како комисија није установила на који начин су они страдали. Рекао је и то да је врло вероватно да се међу 7.806 лица за која се годинама погрешно тврди да су жртве злочина, наводе и имена 2.000 лица која су по тврдњама бившег припадника Армије РБиХ страдала у борбама са ВРС приликом пробоја према Тузли.

 „Дневни аваз” пре неки дан објављује текст у којем академик Смаил Чекић, који је био члан Комисије Владе РС из 2004, наводи да је та комисија установила да се у Сребреници десио геноцид. Подсећа да је комисија утврдила да је „од 10. до 19. јула 1995. године ликвидирано више хиљада Бошњака на начин који представља тешка кршења међународног хуманитарног права те да је извршилац, поред осталог, предузео мере прикривања злочина премештањем тела, те је прихватила чињеницу да је реч о злочину геноцида, у коме су учествовале политичке, војне, полицијске и управне структуре РС”.


Коментари3
ec304
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stipe
bas me zanima tko ce biti u "medjunarodnoj komisiji"; Srbi iz RS i Srbi iz Srbije?
Miloš
Što da ne @stipe, BiH i Srbija su dve međusobno priznate države, RS je trenutno deo BiH. No, dabome da treba pročešljati sve oko Srebrenice ponovo. Makar da bi se štrecali dežurni srbofobi i autošovinisti. A utisak je i da od svog prebrojavanja žrtava Srbi su ostali kratkih rukava. Ili su srpski zločini preuveličani, ili su srpske žrtve umanjene. Još od drugog svetskog rata.
Препоручујем 9
Dragan Pik-lon
Sarajevo tvrdi da ima DNK(DNA) od svig suzanja poginulih ili streljanih u Srebrenici.Koje sahranjuju svake godine u julu.Republika Srpska bi mogla da organizuje dobrovoljno davanje DNK(DNA) svih Srba iz Republike srpske.To onda uporediti sa DNK sahranjenih.Sta ako zivi imaju mnogo rodjaka dole ispod zemlje?Da li je to Genocid ?Nije li mozda nesto drugo?Nije li mrtvima zamenjen indentitet?Nisu li poshumno prekrsteni?Dok je situacija oko Srebrenice u Bratuncu i drugim selima cista.Jasno je ko dan ko je izvrsioc zlocina i ko su zrtve.Ubijeni su Srbi i to starci,zene i deca.Otuda okretanje glave Trinunala i Sarajeva od srpskih zrtava.Boje se da ih slobodan svet ne uhvati u lazi!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља