субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:35

Русини у више колона за национални савет

Мала национална заједница која посебно полаже на образовање, на наредним изборима имаће најмање три листе, које ће предводити Жељко Ковач, Борислав Сакач и Олена Папуга
Аутор: Биљана Баковићчетвртак, 30.08.2018. у 22:23
Традиционални Дани паприке у овдашној русинској престоници Руском Крстуру (Фото Танјуг/Ј. Пап)

На почетку овогодишње изборне кампање за националне савете националних мањина Русини су највреднији – први су имали две проглашене изборне листе русинске заједнице, иако је крајњи рок за ову изборну радњу 19. октобар. И извесно је да ће их бити још. На изборима пре четири године било их је чак седам, иако се са око 14.200 припадника, према попису из 2011, Русини свакако убрајају у мање националне заједнице у Србији. Поређења ради, десет пута бројнији Бошњаци поднели су тада две изборне листе.

Жељко Ковач, председник Извршног одбора актуелног Националног савета Русина, најављујући за „Политику” да ће и он ускоро поднети Републичкој изборној комисији своју листу, каже да ће сe његов изборни програм односити на наставак досадашњег рада. Међу најважнијим пословима је свакако упис првака за наставу на русинском језику у Руском Крстуру, Ђурђеву и Куцури, као и стипендирање ученика који уписују гимназију на русинском језику у Руском Крстуру (једину на свету)... 

„Национални савет Русина је углавном био јединствен и добро је радио у ове четири године. Наравно, увек може више и боље, а вероватно би било пожељно да средства планирана буџетом за наредну годину буду мало повећана, с обзиром да ће убудуће бити два савета више (пољски и руски)”, истиче Ковач.

Последњим републичким буџетом за рад 20 савета националних мањина опредељено је укупно 245 милиона динара. Национални савет Русина, према речима Ковача, располагао је са 12 милиона, рачунајући средства из републичког, покрајинског и локалних буџета. Први на изборној листи „Русини заједно” Борислав Сакач истиче за наш лист да се управо завршава други четворогодишњи мандат председника Националног савета Русина Славка Раца и да је то права прилика да се направи опсежна анализа колико је до сада урађено у областима културе, образовања, употребе језика и писма и информисања. „На нашој листи су Русини из свих места у Бачкој и Срему у којима живе. Видећемо шта су потребе у тим местима, да бисмо онда могли да радимо на томе и испунимо их до краја”, каже Сакач.

Његова листа ће предложити увођење додатних пододбора, као што су већ 2014. увели пододбор за демографију, на чијем челу је у овом мандату Сакач. „Све што радимо губи смисао ако се број људи смањује, а први узрок је економски. Ако будемо могли да решимо тај проблем, онда ћемо доћи до питања културе и до деце која ће ићи у школу на матерњем језику”, указује Сакач, одговарајући тиме, заправо, на критике Олене Папуге, која је прва на листи „Бити и остати Русин – Буц и остац Руснак – Олена Папуга” и која није задовољна радом актуелног националног савета, у коме су она и још три члана са њене листе из 2014. деловали као опозиција. Савет, између осталог, није имао ниједну акцију на уписивању у Посебан бирачки списак младих Русина који су у претходне четири године стицали пунолетство и право гласа, каже она за „Политику”.

Олена Папуга је народна посланица, 25 година је чланица Лиге социјалдемократа Војводине, али као професорка русинског језика и књижевности и новинарка у русинским новинама, која живи у Руском Крстуру, како каже, није изостављена из русинске заједнице зато што се бави политиком. Свесна је да глобализација чини своје, да се број припадника њене заједнице смањује због асимилације, мешовитих бракова, одласка у иностранство ради посла, замера националном савету што није радио на томе да се одрже одељења на русинском језику. „У Ђурђеву, 11 чистих русинских породица је уписало децу у српско одељење. Нама је образовање битан фактор, с обзиром да га овде имамо 260 година”, истиче Папуга. Потврђује статистичке податке да у русинској заједници нема неписмених, а да 10 одсто Русина има високо образовање.

„Тренутно 16–17 студената из Руског Крстура студира медицину. А углавном сви завршавају гимназију у Руском Крстуру, која има и српско и русинско одељење”, указује Папуга додајући да је задатак националног савета да разговара са родитељима и да им укаже да је двојезичност и неговање матерњег језика предност деци, а не нека отежавајућа околност. Иначе, Русини на простору Војводине живе више од 260 година, немају државу матицу и Србију сматрају својом домовином. По пореклу припадају источним Словенима, пишу ћирилицом, а по вероисповести су гркокатолици.


Коментари1
aa85a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mirjana tinkovich
Mozda je moja prababa iz Iriga - Srem, bila Rusin - samo znam da je poreklom Grkinja - ime Otonka /Ota/ udata za trgovca Kostantina Ozegovica: moj pradeda po ocu.U familiji mojih roditelja imamo Madjare, Grke i mozda jos neke narode ali ja neznam. Mirjana-Arizona

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља