Када би данас на Новом Београду, најмногољуднијој престоничкој општини, привремено био укинут трамвајски саобраћај, његови житељи вероватно би се врло тешко привикли. Јер трамвајима на линијама 7 и 9 више хиљада њих свакодневно иде на посао, факултете, у школе, пребацују се у стари део града... Шинска возила, која су данас свакодневица, пре више од три и по деценије била су нешто што су Новобеограђани могли само да прижељкују.

Први, цвећем богато окићени трамваји ка новосаграђеној окретници „Блок 45” кренули су последњег августовског дана 1984. године. Тог 31. августа у саобраћај је пуштена трамвајска пруга од Економског факултета до Блока 45, изграђена самодоприносом Београђана, а Стари савски мост постао је трамвајски, како га од тада многи Београђани и зову. Црвеним трамвајима, „седмици” и „деветки” које су до тада крстариле само старим делом Београда, траса је продужена, а први пут, од Калемегдана, кренуо је и трамвај са ознаком 11.

Колико је ова новина била важна за житеље на левој обали Саве сведочи и писање тадашње „Политике”.

– Поред шина, пратили су га и поздрављали становници блокова 45, 61, 62, 63, 64, 70, 70А... дуж читаве Улице Јурија Гагарина. Житељима месних заједница „Милентије Поповић” и „Неретва” као да је било премало да само махањем и пљескањем поздраве трамвај, па су га на „отвореној прузи” заустављали... – извештавала је „Политика”.

„Трамвајем у 21. век” и „Добро дошли трамвајем у ’Сава центар’” биле су само неке од парола које су се тог дана могле видети на новобеоградским улицама.

Част да новим шинама први провоза чешку „кату” имао је возач Тома Јанковић.

– Чико, хвала Вам што ћете децу пажљиво и сигурно возити – отпоздрављали су возачу новобеоградски пионири поклањајући му сапун, пешкир и чарапе.

Прва вожња, по неписаном правилу, као и данас требало је да буде резервисана за градске и републичке челнике и новинаре. Али, нису тако мислили и Новобеограђани. После завршетка приредбе у Блоку 45 у трамвај је похрлило много више суграђана него што возило може да прими. Никако нису желели да пропусте да буду учесници прве вожње до „Сава центра”. Тако је гужва у јавном превозу и тог дана била уобичајена слика.

Још један детаљ из овог свечарског дана идентичан је данашњој слици јавног превоза. Тек што су трамваји почели да шпартају новобеоградским блоковима, око 14.30 због „кратког споја” десио се први застој. Квар у Улици Милентија Поповића изазвао је један неисправан трамвај.

Новобеограђани се нису пуно бунили због тога. Јер у слављеничкој еуфорији најављено је да ће Блок 45 бити укључен и у трасу будућег метроа, иако је пажња осамдесетих ипак била преусмерена на пројекат „Трамвајем у 21. век” односно на ширење трамвајске мреже у престоници. Новобеограђани више не размишљају толико о метроу, који је и после више од три деценије када је ово најављено и даље само у плановима. Житељи најмногољудније престоничке општине, али и других делова града, били би задовољни да су возила јавног превоза чистија и да су редовнија.

Коњском вучом почела историја ГСП-а

Прва линија јавног превоза у престоници, од Калемегдана до Славије, била је управо трамвајска и у саобраћај је пуштена 14. октобра 1892. године. У почетку Београдом су крстарили „коњски трамваји”. Године 1903, када је убрзана електрификација трамвајских пруга, потиснути су трамваји са коњском запрегом. Београд је тако био међу првим градовима у Европи који су имали шине за трамваје на електрични погон.

Трамваји су некада возили поред хотела „Москва”, данашњег Дома Народне скупштине, кроз Кнез Михаилову, Булевар деспота Стефана, па и стрмом улицом Риге од Фере. У 20. веку окретали су и код споменика кнезу Михаилу. Те шине извађене су после Другог светског рата.

На углу Скадарске улице некада је постојала и кафана „Деветка”, која је назив добила по трамвају који је туда пролазио. Последњих година све више се помиње могућност да на траси од Славије до Калемегдана поново саобраћају трамваји, али да овога пута они буду на батерије.

Прве шине преко реке ишле ка Земуну

У Земуну, али и у делу Новог Београда који се граничи са њим, деценијама возе аутобуси нумерисани „у низу” – 15, 16, 17. Овај низ раније је почињао трамвајем „четрнаест”. Он је пре Другог светског рата ишао од хотела „Москва”, преко Моста краља Александра (данашњи Бранков мост) до „Централа” у Земуну.

Када је укинут трамвајски саобраћај, линије 14, 15 и 16 постале су тролејбуске. Када је и ова врста превоза у Земуну нестала, седамдесетих прошлог века, линија 14 која је ишла до Горњег града постала је аутобуска, добила је ознаку 84 и продужена је до Нове Галенике.