петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:03

Не остају сви млади научници у белом свету

Бивши студенти београдског Математичког факултета, који се усавршавају у иностранству а организовали су на свом матичном факултету корисну конференцију, тврде да желе да се врате кући
Аутор: Бранислав Радивојшапетак, 31.08.2018. у 09:42
Организатори конференције поново пред старом таблом (Фото А. Васиљевић)

Математичари који су завршили мастер на београдском Математичком факултету, а затим уписали докторске студије на неким европским универзитетима, понудили су ових дана могући одговор на питање како своје стручњаке вратити кући.  Организовали су конференцију посвећену њима блиској математичкој области – симплектичкој геометрији на свом Математичком факултету.

Позвали су и три изврсна универзитетска професора из ове области – Дитмара Саламона (ЕТХ Цирих), Фрола Заполског (Универзитет у Хаифи) и Фабијана Цилтенера (Универзитет у Утрехту) – који су држали предавања.

Конференција је била целонедељна и окупила је студенте основних студија математике, али и мастер студенте и професоре са Универзитета у Београду којима је област симплектичке геометрије блиска и, наравно, саме докторанде из иностранства, оне који су пре неколико година завршили мастер у Београду.

Један од њих, Вукашин Стојисављевић, сада на Универзитету у Тел Авиву, каже да је већина докторанада који су се окупили на конференцији после одласка у иностранство одржавала међусобне везе и, по угледу на научне конференције на европским универзитетима, одлучили су да такав скуп организују у Београду.

– Душан Јоксимовић, Димитрије Цицмиловић, Филип Живановић и ја разговарали смо о томе, звали смо остале колеге, и затим смо се обратили управи факултета која је прихватила предлог и организовала скуп – каже Стојисављевић.

Од наших младих докторанада сазнали смо и да су неки од њих чврсто решили да се после одбрањеног доктората и постдокторских студија врате у Београд. Душан Јоксимовић је један од њих. Не одговара му, каже, менталитет људи тамо и највише зато хоће да се врати. Каже да су се на Математички факултет неки већ вратили и верује да ће тако бити и убудуће:

– На западу су већи буџети и више људи се бави науком, више је и конференција попут ове, али ако овде ништа не радимо да то променимо, онда тешко да ће нам бити боље.

Филип Живановић (Оксфорд), пак, каже да је још рано за његову одлуку о томе да ли ће се после постдокторских студија, које намерава да заврши у Америци, вратити у Србију. Млади желе да остану у иностранству пре свега због бољих услова за рад и животног стандарда.

Они који се баве науком овде се суочавају и с тешкоћама којих на западу нема. С друге стране, у науци је важно бити у вези с онима који су у истој научној области. Ако имате добре услове за рад, а немате добру сарадњу с другима, као што је ми овде имамо, то је лоше. Зато процењујете шта вам више одговара – да ли добри услови и слаба сарадња или обрнуто.

Димитрије Цицмиловић (Универзитет у Бону) такође је неодлучан у одговору на питање где после доктората. Каже да саме докторске студије нису довољне да би неко постао независни истраживач. Зато су потребне постдокторске.

Сматра и да је „врло корисно у различитим фазама каријере отићи напоље, јер ако сте стално у Србији, имате мање мотива, па и могућности да напредујете. А кад одете напоље, упознаћете људе који се баве оним чиме се и ви бавите, проширићете своја знања, успоставићете контакте, а све то скупа, када се вратите, доприноси порасту нивоа знања и истраживања у Србији”.

Неке старије колеге, које су такође учествовале у организацији конференције, већ су се вратиле на Математички факултет. Игор Уљаревић и Александра Маринковић, који су докторирали у Цириху и Лисабону, сада су нови београдски доценти. Уљаревић објашњава да је после доктората био на посдокторским у Тел Авиву. Претходно је у Цириху упознао много људи са наших простора.

– Језик којим ми говоримо у том граду се сматра четвртим по заступљености. Људи тамо већином желе да остану, пре свега због стандарда – истиче.

Одлуку о томе да се врати у Србију др Уљаревић је, међутим, донео и пре него што је одавде отишао. На примедбу да ће сада, кад се вратио, његова комуникација са онима који се баве сличним истраживањима бити отежана, одговара да све животне одлуке доносе одређене изазове.

– Таква је и одлука о повратку у Србију, али би и одлука о останку у иностранству донела неке друге изазове – каже млади доктор и наводи да се професор Дарко Милинковић, који је докторирао у Америци, вратио на Математички факултет још деведесетих година, када су услови за научни рад и за живот овде били свакако тежи.

Конференција на Математичком факултету без медијске подршке је свакако покушај бивших студената нашег најстаријег универзитета, да успоставе сарадњу са својим матичним факултетом могла би да буде поучан пример за високошколске установе и просвету и науку уопште с обзиром да се жале да нам млади одлазе без повратка.


Коментари1
932a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alisa
Da, ne ostaju svi, ali se o svakom ko pozeli da se vrati pise u novinama !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља