среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Ута­је по­рез, не пла­те ПДВ

По­сло­дав­ци ка­жу да раз­лог из­бе­га­ва­ња пла­ћа­ња ни­је са­мо на­ме­ра, већ и про­бле­ми с те­ку­ћом ли­квид­но­сти
Аутор: Јована Рабреновићпетак, 31.08.2018. у 10:07
Пореска управа се ужурбано реформише (Форо А. Васиљевић)

По­да­ци По­ре­ске упра­ве за че­ти­ри ме­се­ца ове го­ди­не по­ка­зу­ју да је из­бе­га­ва­ње пла­ћа­ња по­ре­за и до­при­но­са до­ми­нант­ни об­лик по­ре­ске ута­је. У пр­ва че­ти­ри ме­се­ца 2018. го­ди­не по­ре­ски по­ли­цај­ци про­на­шли су 4,1 ми­ли­јар­ду ди­на­ра ута­је­ног по­ре­за. Го­то­во 77 од­сто од­но­си се на из­бе­га­ва­ње пла­ћа­ња по­ре­за и до­при­но­са на за­ра­де за­по­сле­них и не­пла­ћа­ње ПДВ. Чак 47,3 од­сто се од­но­си на не­пла­ће­не по­ре­зе и до­при­но­се, ко­је су по­сло­дав­ци оста­ли ду­жни рад­ни­ци­ма, а 29,4 од­сто на не­пла­ће­ни ПДВ пре­ма др­жа­ви. Под­се­ћа­ња ра­ди, то­ком 2017. го­ди­не от­кри­ве­но је 11 ми­ли­јар­ди ди­на­ра ута­је­ног по­ре­за. По­ре­зни­ци су та­да под­не­ли ско­ро 1.600 кри­вич­них при­ја­ва.

Дра­го­љуб Ра­јић из Мре­же за по­слов­ну по­др­шку ка­же да је бит­на струк­ту­ра фир­ми ко­је не пла­ћа­ју по­ре­зе и до­при­но­се, од­но­сно ко­ли­ко оне има­ју за­по­сле­них. По ње­го­вим ре­чи­ма, они ко­ји ка­сне су, број­ча­но по­сма­тра­но, ма­ле фир­ме и по ње­го­вим са­зна­њи­ма чак 30 од­сто не­пла­ти­ша су ма­ле фир­ме с јед­ним за­по­сле­ним, ко­ји са­ми за се­бе упла­ћу­ју да­жби­не. Или па­у­шал­ци ко­ји­ма ка­сне ре­ше­ња. Ка­да се ра­ди о ду­жни­ци­ма фир­ма­ма, с ве­ћим бро­јем за­по­сле­них, раз­лог за не­пла­ћа­ње је те­ку­ћа не­ли­квид­ност. Ро­ко­ви за пла­ћа­ње су 140 да­на, ду­жи не­го пре кри­зе, а раз­лог за не­пла­ћа­ње је што не­ма те­ку­ћих сред­ста­ва за из­ми­ре­ње оба­ве­за.

 

– Мо­ра се раз­ли­ко­ва­ти да ли је би­ло на­ме­ре за ута­ју по­ре­за и до­при­но­са. То што по­рез ни­је пла­ћен по­сле­ди­ца је и ви­со­ких да­жби­на. Дав­но би­смо ми има­ли про­сеч­не пла­те од 500 евра ме­сеч­но да су на­ме­ти ни­жи. У зе­мља­ма цен­трал­не и ис­точ­не Евро­пе на­ме­ти се кре­ћу од 37 до 45 од­сто. Да су на­ме­ти ни­жи би­ла би си­ту­а­ци­ја да осни­ва­чи ма­лих фир­ми осим се­бе при­ја­ве и још не­ко­га – сма­тра Ра­јић.

Ка­да је реч о из­бе­га­ва­њу пла­ћа­ња ПДВ-а мо­ра се ући ду­бље у књи­ге да се ви­ди да ли је реч о на­ме­ри да се из­бег­не пла­ћа­ње по­ре­за или ње­му ни­је пла­ће­но или ни­је би­ло про­ме­та. По ње­го­вим ре­чи­ма код нас је про­це­нат из­бе­га­ва­ња пла­ћа­ња ПДВ-а од је­дан до 1,5 од­сто што је ви­со­ко за европ­ске при­ли­ке, јер је у ста­рим чла­ни­ца­ма ЕУ 0,2 од­сто, а у но­вим 0,05 од­сто.

– Ми смо још увек зе­мља са зна­чај­ном ута­јом по­ре­за. Мно­ге фир­ме се осни­ва­ју ра­ди то­га, као и пра­ња нов­ца. Ве­ли­ке ин­ве­сти­ци­је у гра­ђе­ви­нар­ство су по­ли­гон за то. Ми смо је­ди­на зе­мља у Евро­пи, уз БиХ и Ал­ба­ни­ју, у ко­ји­ма се по­ре­кло нов­ца ин­ве­сти­то­ра у гра­ђе­ви­нар­ство не про­ве­ра­ва. Ру­му­ни­ја, Бу­гар­ска, Ма­ке­до­ни­ја од ин­ве­сти­то­ра тра­же до­каз о по­ре­клу нов­ца. У ту област сти­же но­вац с ра­зних стра­на, бив­ших со­вјет­ских ре­пу­бли­ка, сред­ње Ази­је. Бум у ста­но­град­њи и по­слов­ном про­сто­ру у су­прот­но­сти је с чи­ње­ни­цом да сва­ке го­ди­не зе­мљу на­пу­сти 35.000 љу­ди и да 36.000 љу­ди ви­ше умре не­го што се ро­ди – ка­же Ра­јић, до­да­ју­ћи да све то ба­ца мр­љу на по­сло­дав­це, али је те­шко раз­дво­ји­ти жи­то од ку­ко­ља.

О мо­дер­ни­за­ци­ји ра­да По­ре­ске упра­ве мно­го се го­во­ри, а наш са­го­вор­ник из ре­да по­сло­да­ва­ца сма­тра да је то кључ­но. При­ме­ном мо­дер­них тех­но­ло­ги­ја фи­зич­ко при­су­ство по­ре­ских ин­спек­то­ра у фир­ма­ма би­ће су­ви­шно и елек­трон­ски ће се про­ве­ра­ва­ти књи­ге по­сло­да­ва­ца.

Ми­ни­стар фи­нан­си­ја, Си­ни­ша Ма­ли, не­дав­но је фор­ми­рао рад­ну гру­пу ко­ја би тре­ба­ло да убр­за мо­дер­ни­за­ци­ју По­ре­ске упра­ве. Пр­ви чо­век Ми­ни­стар­ства фи­нан­си­ја прет­ход­но је оку­пио 12 за­ме­ни­ка ди­рек­то­ра По­ре­ске упра­ве, тра­же­ћи од њих да утвр­де кључ­не тач­ке ко­је оте­жа­ва­ју рад при­вре­де и успо­ра­ва­ју при­вред­ни раст др­жа­ве.

По­ре­ска упра­ва ужур­ба­но ра­ди на раз­во­ју нај­мо­дер­ни­јих тех­ни­ка по­мо­ћу ко­јих ће бр­же от­кри­ва­ти по­ре­ске пре­ва­ре, ута­је и ве­ли­ке по­ре­ске не­пла­ти­ше. У бор­бу за бо­љу на­пла­ту по­ре­за би­ће укљу­че­ни ин­фор­ма­ти­ча­ри, ста­ти­сти­ча­ри, еко­но­ми­сти и прав­ни­ци, али и ин­сти­ту­ци­је и ли­ца из­ван По­ре­ске упра­ве, по­пут ба­на­ка, ма­те­ма­ти­ча­ра, гра­ђа­на, стру­ков­них удру­же­ња… Уско спе­ци­ја­ли­зо­ва­на оде­ље­ња у По­ре­ској упра­ви фо­ку­си­ра­ће се ис­кљу­чи­во на ана­ли­зу ри­зи­ка, а у ак­ци­ји про­тив по­ре­ских не­пла­ти­ша и скри­ве­них мо­де­ла за из­бе­га­ва­ње по­ре­за, би­ће укљу­че­ни и ин­спек­то­ри по­ре­ске кон­тро­ле и по­ре­ске по­ли­ци­је. Сви они за­јед­но при­ку­пља­ће по­дат­ке са ви­ше стра­на, по­том их упа­ри­ва­ти и бр­же до­ла­зи­ти до фан­том­ских пред­у­зе­ћа и дру­гих но­си­ла­ца по­ре­ских ута­ја. На уда­ру ће би­ти уго­сти­тељ­ски објек­ти, гра­ђе­вин­ске фир­ме и тр­го­ви­на, али и естрад­ни ме­на­џе­ри и естра­да, где се че­сто пла­ћа на ру­ке.


Коментари2
f7b9a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran
Oporezivanje je kradja koju jedna grupa ljudi nasilno sprovodi nad drugom grupom ljudi. Otpor oporezivanju je legitimno ljudsko pravo svakoga pojedinca.
Zoran
Da u razvijenom svetu ne placaju porez, ne bi bilo tako razvijene infrastructure, zdravstva, skolstva. Otpor oporezivanju je krivicno delo a ne legitimno pravo.
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља