субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50
10 ПИТАЊА О КРВНОМ ПРИТИСКУ

„Тихи убица” никога не штеди

Хипертензија угрожава све, и младе и старе и средовечне, па су зато потребне редовне контроле и систематски прегледи да би се на време поставила диjaгноза
Аутор: Оливера Поповићпетак, 31.08.2018. у 13:15
Весна Стојанов (Фото Д. Јевремовић)

Свака друга особа у Србији има повишен крвни притисак, али само 33,9 одсто има постављену дијагнозу и узима прописану терапију. Мала је утеха да је хипертензија велики здравствени проблем у целом свету, па је број оболелих у Европи сличан нашем: висок притисак има између 30 и 45 одсто становника, а код старијих од 60 година проценат је преко 50 одсто.

Како се дијагностикује и лечи хипертензија и зашто се број оболелих годинама одржава, иако се о њој више говори него раније, објашњава професор др Весна Стојанов, интерниста кардиолог и клинички хипертензиолог, начелница Центра за хипертензију Клиничког центра Србије.

1. Да ли наши људи довољно озбиљно схватају ову болест?

Нико не схвата хипертензију као озбиљну болест све док не настану компликације попут инфаркта срца, шлога, обољења бубрега или промене на очном дну. Наш велики проблем је и самолечење: многи ће пре послушати савет комшинице или члана породице него на време отићи лекару, а нашим људима је главни лекар – интернет. Опасно је на компјутеру „изгуглати” податке о хипертензији и самоиницијативно купити и пити неки лек. Лекар тада не зна коју терапију његов пацијент узима, а када од њих затражимо да донесе кутије лекова који узима често наилазимо на велики отпор.

2. Шта је хипертензија?

Европска препорука из јуна 2018. године је јасна: хипертензијом се сматра вредност горњег притиска преко 140ммХг или доњег преко 90ммХг или оба преко 140/90ммХг.

3. Кога угрожава висок притисак – старе људе или и младе и средовечне особе?

Угрожава све, и младе и старе и средовечне. То је „тихи убица” и зато су потребне редовне контроле и систематски прегледи да би се на време поставила диjaгноза.

4. Зашто се и даље користи тај израз „тихи убица”, ваљда ипак постоје неки специфични симптоми?

Артеријска хипертензија се тако назива јер повишене вредности артеријског крвног притиска најчешће иду без симптома. Неке особе имају неспецифичне симптоме, односно жале се на главобољу – потиљачну, темену или чеону, светлуцање пред очима, зујање у ушима, вртоглавицу, нестабилност при ходу, осећај притиска у средогруђу, као да имају неки терет на грудима... То је разлог што ова болест дуго остаје непрепозната, тј. открије се случајним мерењем и налазом повишених вредности, или тек када особа доживи инфаркт или мождани удар.

5. Шта су фактори ризика за висок крвни притисак? Како смањити њихов утицај?

Пол, генетика и животна доб су непроменљиви фактори и на њих не можемо да утичемо, али зато на гојазност, пушење, прекомерни унос алкохола, физичку неактивност и слану храну можемо. На пример, дозвољени унос соли је пет грама дневно, али треба да знамо да и у индустријски обрађеној храни има соли. Потребна је свакодневна физичка активност у трајању од 30 до 60 минута, зависно од пола, година живота, и придружених обољења. Заиста је важно да пацијент не пуши, да се алкохол умерено пије, да се не користе енергетска пића и да се избегавају стресне ситуације. Овде више смеха може да користи!

6. Како се дијагностикује хипертензија?

Дијагнозу најчешће поставља лекар мерењем крвног притиска у амбуланти, а некада пацијент у кућним условима измери повишене вредности па се јави лекару. Значајно је да пацијент пре мерења притиска буде опуштен, пола сата пре мерења да не пије кафу и пуши цигарете. Битно је да се не користе апарати наруквице, који мере притисак на зглавку руке.

Притисак је променљива величина и није у свако доба дана иста вредност. То су нормалне физиолошке осцилације у вредностима и код особа са нормалним и код особа са повишеним притиском, и зато саветујемо пацијенте да мере притисак у исто време. Не могу се поредити јутарње и поподневне или вечерње вредности притиска.

7. Које анализе су неопходне?

Морају да се ураде основне биохемијске анализе крви и провери да ли има протеина у урину (микроалбуминурија). Ако посумњамо да се ради о секундарној хипертензији, додатно испитивање укључује и нефролошки преглед, а такође је потребно и ендокринолошко испитивање. Поред овога ради се и ултразвук срца и крвних судова врата. Такође је неопходно урадити и процену крутости крвних судова који је најбољи показатељ индивидуалног кардиоваскуларног ризика, преглед периферних крвних судова и преглед очног дна.

8. Да ли се с обзиром на напредак медицине и много нових лекова у овој области, хипертензија успешније лечи?

То је болест која се може адекватно лечити, али лекове мора да пропише лекар. Не постоји универзални лек, сваки пацијент добија „свој” лек или комбинацију лекова. Ретко пацијент узима један лек, чешће се одређује фиксна комбинација тј. два лека у одговарајућој дози у једној таблети. Таква терапија је ефикасна, мање је нежељених дејстава, а пацијент пије лекове редовно – када треба да попије два лека често се догоди да други лек заборави да узме. Уз таблете, важне су и нефармаколошке мере – мање соли у исхрани, спречавање гојазности, престанак пушења...

9. Колико су наши људи спремни да редовно пију лекове за за висок крвни притисак и слушају савете лекара?

Редовну терапију најчешће започињу када се појаве компликације, али и тада најчешће узимају лекове ако измере повишен притисак и слабо слушају савете лекара, више воле савет са интернета или комшинице. Пацијенти који се придржавају препорука лекара и редовно одлазе на контроле имају мање здравствених проблема, вредности крвног притиска се контролишу, а на тај начин су заштићени од компликација. Наравно терапија се мења у зависности од годишњег доба, промене спољних температура и у зависности од других, придружених болести.

10. Које су последице нелечене хипертензије?

У 61 одсто случајева јавља се мождани удар, у 47 процената исхемијска болест срца, у 52 посто случајева јавља се атријална фибрилација (поремећај ритма рада срца). Хипертензија је узрок за 26 одсто дијализа бубрега.

Притисак „скаче” –   на послу

Постоји неколико врста хипертензије: есенцијална је непознатог узрока и јавља се код 95 одсто пацијената, док је такозвана секундарна или хипертензија познатог узрока последица обољења бубрега, ендокриног порекла или се јавља због „слип апнеје” (поремећаја дисања током сна).

 „Хипертензија белог мантила” јавља се када пацијенту притисак мере лекар или сестра у ординацији, а у другим условима мерења, вредности су у границама нормале. „Ефекат белог мантила” бележи се код пацијента који има дијагнозу хипертензије, али када му притисак мери лекар, појаве се знатно више вредности.

– Чак и када се крвни притисак мери у кућним условима, догађа се да прва измерена вредност буде много виша, а свака следећа нижа. Зато је препорука да се притисак мери три пута у размаку између три и пет минута и да се потом средња вредност узима као мерило – саветује др Весна Стојанов.

Код резистентне хипертензије, која се јавља код девет одсто пацијената, вредности притиска остају повишене иако болесник узима три лека и диуретик.

Све чешће лекари лече такозване радно зависне хипертензије, код које особа има повишен притисак на радном месту, а у кућним условима и викендом када не ради вредности притиска су нормалне.

Истина о соли

– Со је, нажалост, један од значајних фактора ризика за настанак хипертензије. Многе студије показују да је ефекат соли на крвни притисак већи него ефекти других фактора укључујући претерану гојазност, недостатак физичке активности и недовољно конзумирање воћа и поврћа. Студије су показале да исхрана са високом количином соли може имати штетне ефекте, не само на крвни притисак, већ је то узрок за хипертрофију леве коморе, бубрежне болести, остеопорозе, рака желуца и гојазности. Процењено је ако се унос соли смањи на мање од 2,4 грама дневно код одраслих, то би могло спасити више од 150.000 људи годишње од можданог и срчаног удара, као узрока смрти у САД и око 2,5 милиона широм света – подсећа докторка Стојанов.

Уз кардиолога још седам специјалиста

–У свету постоје Центри за хипертензију који су специјализовани за лечење, у којима поред кардиолога раде и ендокринолози, нефролози, психијатри, неуролози, васкуларни хирурзи, офталмолози, специјалисти исхране здравих и болесних људи, гинеколог. Можемо се похвалити да и ми у КЦС имамо један такав центар који је опремљен најсавременијим апаратима за правилну дијагнозу и лечење артеријске хипертензије. Од када наш центар овако ради знатно је смањен број хоспитализација – наводи др Стојанов.


Коментари0
3984b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља