понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:03
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ 1. СЕПТЕМБРА

Дете океана нас позива на буђење

петак, 31.08.2018. у 16:24
Јоко Оно, Њујорк, 18. фебруар 2017. (Фото Anne Terada)

ЕКСКЛУЗИВНО: ЈОКО ОНО

Јапанска традиција има на мене велики утицај, али такође и европска. Традиција је врло интересантна појава. Када је Џон умро, одсекла сам косу. То је нешто што би удовице требало да раде у Јапану, каже  Јоко Оно која ће од 15. септембра бити гошћа Београда на Октобарском салону  

Имала сам 16 година. Рaдила сам сама. Он је ушао као и сваки други купац у продавницу. Почео је најпре да флертује са мном. Потом се нагло окренуо назад, али онда опет ка мени са погледом лудака. „Управо сам убио свог оца а сада ћу и тебе.“ Прислонио ми је пиштољ на потиљак и мучио сат времена.

Најгоре од свега је било то што је у продавници било још људи. Нико ништа није предузео.

Осећала сам се издано од целог човечанства, од људскости.

Сада знам да бих радије умрла, него била мучена.

 Лорен

Родила сам се у Кини. Напуштена сам јер сам се родила као девојчица.

 Чен

Због љубоморе и избегавања јер су ме доживљавали као конкуренцију  старијим мушким колегама, била сам малтретирана, са мном су моје мушке колеге лоше поступале. Због тога сам наставила каријеру изван моје родне земље Немачке, где је проценат жена на руководећим позицијама испод десет одсто. То је реалност у такозваном првом свету.

 Ивон

Ово су неке од исповести жена широм света које су се одазвале на позив Јоко Оно да учествују у раду „Буђење“ (Arissing), који ће, са исповестима жена из Србије, ова уметница представити на овогодишњем Октобарском салону у Београду од 15. септембра, када је и најављено њено гостовање у Београду.

Њен позив женама је гласио:

„Жене свих година, из свих земаља света:

позивамо вас да пошаљете своје сведочење о злу које вам је нането зато што сте жена. Напишите га на свом језику, својим речима, и пишите колико год отворено желите.

Можете га потписати именом, ако хоћете, али немојте стављати презиме. Пошаљите само фотографију ваших очију.“

„Свака од ових прича је веома искрена и веома болна за читање“, каже у разговору за „Политику“ Јоко Оно која ову инсталацију стално допуњава новим исповестима и представља широм света. На београдској изложби наћи ће се исповести жена из Србије које су биле жртве родног насиља. Њихова сведочења нису доступна пре отварања изложбе.

Марија Ђорђевић

ИНТЕРВЈУ
Битеф: право или криво огледало

Ове године уметнички фокус је на инсталацијама. Оне увелико имају пун „легитимитет“ у визуелним уметностима, али ми се чини да то није случај и у позоришту, бар не у нашој средини. А све три инсталације у главном програму 52. Битефа заснивају се на неким општим позоришним начелима: ограничено временско трајање, развијена драматургија, интензивно чулно искуство, каже Иван Меденица, уметнички директор и селектор Битефа

Иван Меденица (Фото: А. Васиљевић)

Битеф постоји да би нас узнемиравао и уметнички и политички, покретао да мислимо, осећамо и деламо. Овогодишње 52. издање фестивала је спремно, а публици ће бити представљено од 13. до 22. септембра под слоганом „Свет без људи“. Десет представа у званичној селекцији уметничких трупа из Словеније, Француске, Немачке, Хрватске, Естоније, Швајцарске, Израела, Белгије и Србије такмичиће се за фестивалски гран при „Мира Траиловић“, специјално признање „Јован Ћирилов“ и Политикину награду за најбољу режију на Битефу.

Очекујем френетичне реакције као и увек кад се Фрљић бави комшијским, а не нашим „нечистоћама“. Тако је свугде где он ради: дрвље и камење ако нас критикује, делиријум ако се обруши на другог  

Иван Меденица, уметнички директор и селектор Битефа, у разговору за Политику образложио је актуелну селекцију, свој избор позваних представа, односно слоган „Свет без људи“ који се подједнако односи на обе носеће осовине главног програма, и уметничку и тематско-проблемску…

Борка Голубовић Требјешанин

УРБАНИЗАМ И ИСТОРИЈА
Градови и гра(н)доманија

Николај Чаушеску, с градоманским идејама рушења две трећине старог центра Букурешта и гашењем села у широком кругу око главног града Румуније, и Мао Цедунг, с обрнутом грандоманском идејом рурализације Кине, два су антипода једног те истог гра(н)доманског поигравања великих моћника с градовима

Пројекат деурбанизације подстакао је Стаљин

Историја нам указује да је град често био играчка у рукама моћника и њихових маничних идеја које бих назвао градоманијом. Грандоманија пак, схваћена као лажно уверење о важности или снази, исказује се видљивим ангажовањем моћника, то јест њиховом опсесивном жељом да грандиозним акцијама често интервенишу на физичкој структури постојећег града. У том погледу најчешће помињана је акција Нерона, који је, према неким тумачењима, интервенисао на физичкој структури Рима (64. године нове ере), спаливши га преко посредника. Посматрајући пожар са Палатинског брда, нежно је пребирао по жицама своје лире. Додуше, Тацит је касније тврдио да је Нерон у то време био далеко од Рима, у Анцијуму, а да је за све била одговорна хришћанска заједница, која је спалила Рим у знак освете Нерону због његових злодела према тој заједници. Али, ко зна, можда је Тацит био у истој странци као и Нерон.

Борислав Стојков

ЛЕГЕНДЕ
Валтер – неуништиво име

Оно што превазилази стварност и заиста прераста у мит јесте и чињеница да је од имена улица које су након распада СФР Југославије мењане у Сарајеву, једна од ретких чији назив није промењен она која носи име Владимира Перића Валтера

Велимир – Бата Живојиновић као Владимир Перић Валтер (Видео-исечак)

Недавно је у Сарајеву презентован будући изглед музеја под називом: Валтер брани Сарајево, а чије се отварање очекује крајем године. Планира се чак и римејк филма Хајрудина Шибе Крвавца, наравно, са жељом да се освоји Кина.

Наравно да су филм Валтер брани Сарајево и Бата Живојиновић били екстремно популарни у Кини седамдесетих година прошлог века. Захваљујући таласу тадашњих забрана и цензура, идеологијама и хладноратовским размирицама, филм је добио прилику да га тада види цела Кина. Гледали су га као партизанско акционо чудо са Запада.

Пре шест година појавио се документарни филм о Владимиру Перићу Валтеру. Изузетан филм режисера Андреја Аћина из 2012. године носи назив Валтер – мит, легенда, херој. Тај филм био је нови рефлектор уперен на живот Владимира Перића и феномен популарности филма Валтер брани Сарајево Хајрудина Крвавца у Кини. Појављује се, наравно, Велимир Бата Живојиновић који говори о свим вратоломијама током снимања, па Емир Кустурица који је глумио у Валтер брани Сарајево, затим историчар Предраг Марковић, а и рођена сестра Владимира Перишића, дивна Илинка Голубовић.

Ђуро Радосавовић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари0
65d5f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља