среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Уништавање комараца спречава ширење вируса

За недељу дана од грознице западног Нила преминуло шесторо људи и тренутно је регистровано 213 оболелих, највише у Београду, потом Јужнобачком, Јужнобанатском и Подунавском округу
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпетак, 31.08.2018. у 22:00
Запрашивање комараца из ваздуха (Фото Л. Адровић)

После Грчке, Румуније и Италије, Србија се налази на четвртом месту по броју преминулих од вируса западног Нила, према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести од претходне седмице. За само недељу дана овај вирус однео је у нашој земљи шест живота, а тренутно је регистровано 213 оболелих. Сви смртни исходи односе се на особе које су имале неуроинвазивни облик болести и најмање једну хроничну болест, а највише оболелих пријављено је у Београду (108), Јужнобачком (36), Јужнобанатском (32) и Подунавском (11) округу.

„У последњој извештајној недељи Европског центра за превенцију и контролу болести до 23. августа, највећи број случајева у земљама Европске уније пријављен је у Италији (60), Грчкој (31), Румунији (25), Мађарској (19), Француској (2), док је ван територије ЕУ Израел регистровао 49 случајева, а Србија 33”, истичу у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

Стручњаци објашњавају да је реч о сезонском обољењу, које се јавља током највеће активности комараца. Инфекција се преноси на човека убодом зараженог комараца, док су главни „резервоари” вируса дивље птице. Због тога је најважније радити на запрашивању комараца, како би се умањио број ових „крвопија”, главних криваца због чега велики број људи ових дана оболева од вируса западног Нила.

– Сада је врх сезоне, јер има највише комараца. Претпоставља се да ће и у првој половини септембра људи оболевати, али да ће се интензитет полако смањивати. Инкубација траје до две недеље – истиче епидемиолог проф. др Зоран Радовановић.

Према епидемилошким подацима, појачана форма ширења грознице западног Нила јавља се у циклусима од по пет година. Први такав циклус у Србији забележен је 2013. године, када су регистрована 303 случаја оболевања, укључујући 35 смртних исхода који се могу довести у везу са болешћу. У овој години први случајеви оболевања регистровани су две недеље раније у односу на претходне сезоне надзора, чему су погодовали климатски услови: високе температуре током пролећних месеци и велики број падавина током јуна. Ипак, поставља се питање због чега је код нас забележен толико велики број умрлих и да ли се наши болесници лече као они у државама развијенијим од наше.

– У свету се смртност јавља код четири до 15 одсто оболелих од најтеже форме болести. То се уклапа и у нашу статистику. Код нас се пацијенти лече на исти начин као у развијеним земљама, односно дају им се медикаменти да не дође до неке инфекције, затим лекови за смањење отока мозга, а уколико треба, ту су и апарати за вештачко дисање. Сличан број оболелих као код нас бележи се и у околним земљама. Међутим, треба знати да ми спадамо у ред држава које имају активан надзор над вирусом, а има земаља које не пријављују активности и не обављају испитивања – каже проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, епидемиолог и помоћник директора Института „Батут”.

Највећи број пацијената и не зна да је имао овај вирус, јер га је „прележао” на ногама.

Око 20 одсто оболелих има само симптоме као што су благо повишена температура, болови у мишићима, малаксалост. Једна од 150 инфицираних особа добије тешку форму болести, која се манифестује у виду упале мозга или менингитиса. Зато треба обратити пажњу на те тешке симптоме, као што су поремећај свести, конфузија, некоординација покрета…

Тешко оболели смештају се на интензивну негу у болницама, а дешава се да неки западну у кому, а неки се прикључују на респиратор јер не могу самостално да дишу. Вирус најчешће добију људи старији од 65 година, који већ имају неко хронично обољење попут дијабетеса, срчане или бубрежне болести. Након инфекције долази до стварања имунитета, али није познато да ли је тај имунитет доживотан. Стручњаци објашњавају да не постоје антивирусни лекови којима може превентивно да се делује да се болест не добије и да се једино треба штитити од уједа комараца. Осим тога, важно је да се на инфективним клиникама одреде већи капацитети за оболеле од овог вируса и да се утврди имају ли болнице довољно респиратора и апарата за праћење животних параметара, уколико дође до наглог погоршања стања већег броја пацијената.

Вирус западног Нила откривен је 1937. године у Уганди, у области по којој је и добио име. Након откривања, у наредних 15 година проширио са афричког континента на Блиски исток, делове Азије и Аустралије, централну и источну Европу и Медитеран. Болест се средином 20. века јављала у Египту и Израелу, да би се 1962. појавила у Француској, 1996. у Румунији, 1998. Италији, 1999. у Русији и последњих неколико година у Мађарској.

Овом обољењу није се поклањало много пажње све док се вирус, који је био у циркулацији у Тунису и Израелу, није појавио у Бронксу, Њујорку, 1999. године, након чега се проширио на подручје целе Америке и делове Канаде. Код нас се болест региструје од 2012. године, када је први пут доказана ова инфекција, после набавке тестова. Стручњаци претпостављају да је овај вирус вероватно постојао и раније, али да није био детектован. Највише оболелих у Србији забележено је 2013. године, јер је 180 људи имало тешку форму обољења. Сматра се да се вирус у последњих 60 година изменио и еволуирао у много вирулентнији сој, па је зато способан да изазове неуролошко обољење, које се одликује грозницом.


Коментари4
a887d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

BiBa
Pa lepo, hvala lokalnim samoupravama na revnosnom suzbijanju komaraca proteklih godina. Kao rezultat toga, danas imamo smrtne slucajeve od groznice zapadnog Nila I epidemiju srcanog crva kod pasa.
Veso
Genijalci to se truje početkom proleća kad su larve, a ne sad. Sad možete samo potrovati ovo malo pčela
Petar Petrovic
Zaprasivanje komaraca je potpuno ne- efikasna prevazidjena metoda. Samo trovanje tj. unistavanje larvi unistava komarce!
Gordana
Tako bi trebalo da bude, ali nažalost znam da su vozila koja zaprašuju komarce, na teritoriji opštine Barajevo, jednostavno samo prošla i uopšte nisu zaprašivali. A to područje je isto jedno od ugroženih zbog zaraženih komaraca. Ne znam zašto, ali nisu to uradili.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља