понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:29

Новинари траже део „Гугловог” профита

Пред гласање Европског парламента 12. септембра захуктава се јавна расправа о Директиви о ауторским правима
Аутор: Јелена Кавајапетак, 31.08.2018. у 22:00
(Фото Википедија)

Брисел, највећa лобистичка арена после Вашингтона, тренутно је поприште жестоке борбе супротстављених табора за Директиву ЕУ о ауторским правима и против ње. На једној страни су музичари и традиционални медији, који би да обезбеде приход за свој рад у време када је скоро све на интернету бесплатно. На другој су велике америчке технолошке компаније и заговорници слободног интернета, који упозоравају да би предложене мере водиле цензури и угрозиле право на слободу изражавања.

Пред ново гласање у Европском парламенту 12. септембра, они се међусобно оптужују за „прљаво лобирање”. У првој рунди, када су почетком јула посланици одбацили нацрт вративши га на дораду, победила је Силицијумска долина.

Медијска удружења овог пута су мало гласнија него уочи јулског гласања. Више европских листова, укључујући „Гардијан”, објавило је писмо извештача агенције АФП из Багдада Самија Кеца, кога су подржале на десетине европских новинара. Описујући како изгледа посао репортера који ризикују живот док све трошкове сносе редакције, он брани такозвани порез на линкове, спорни члан 11, који би медијским кућама омогућио да платформама попут „Гугла” и „Фејсбука” наплате лиценцу за објављене делове вести и линкове.

„Интернет платформе користе наш рад не плаћајући ни цента. То је морално и демократски неоправдано”, написао је Кец, описујући као лаж наводе „Гугла” и „Фејсбука” да би овај трошак угрозио бесплатан приступ интернету. Решење је, наводи он, да део огромног профита („Гугл” 12,7 милијарди долара, „Фејсбук” 16 милијарди у 2017) поделе са медијима, без икаквог трошка за кориснике.

„Тако ће медији опстати, а интернет титани допринети слободи штампе коју тврде да подржавају”, пише Кец, наводећи да је стварна претња тој слободи да једног дана не буде новинара, јер неће имати ко да их плаћа.

Противници кажу да би овакав модел отежао размену информација и подсећају да је већ тестиран у Европи, на штету медија. У Немачкој су сајтови новинских кућа доживели велики пад посете пошто линкова више није било на „Гугл вестима”, па су на крају дали бесплатне лиценце. У Шпанији то по закону није било могуће, тако да „Гуглових” вести у овој земљи нема од 2014. године. Без обзира на искуство, Шпанија и Немачка, уз Француску, подржале су порез на линкове, док су против њега Ирска, Велика Британија и нордијске земље.

Порез на линкове само је део директиве којом Брисел жели да се законодавство у области ауторских права прилагоди дигиталној ери како би аутори, уметници и новинари били адекватно плаћени за свој рад.

За разлику од новинара, музичари већ узимају део колача од „Гуглове” платформе „Јутјуб”, али само мрвице, па се надају да ће директива омогућити праведнију расподелу зараде кроз члан 13. Он одговорност за заштиту ауторских права пребацује на платформе, обавезујући их да филтрирају снимке и фотографије пре него што их корисници поставе, док су до сада само реаговали на пријаве. Критичари кажу да то представља опасност за слободу интернета и уводи бланко цензуру. Филтери би, на пример, блокирали и сатиричне фотомонтаже, популарне мимове, ако су коришћене фотографије заштићене ауторским правима.

Подржаваоци директиве оптужују америчке технолошке компаније да воде кампању дезинформисања како би и даље могли да згрћу профит на кршењу ауторских права. Права музичке индустрије пред европарламентарцима су бранили аутор електронске музике Жан Мишел Жар и легендарни Битлс Пол Макартни.

Удружење „Европа за ствараоце” објавило је на порталу „Политико” текст у којем поручује да је Стари континент у борби против џинова Силицијумске долине који профитирају док аутори једва састављају крај с крајем:

„Следећа жртва је култура. Ваша култура. Борба за директиву је само последњи пример покушаја интернет титана да искористе Европу и Европљане.”

Ово удружење наводи да се користе ботови, што је недавно открио лондонски „Тајмс”. „Гугл”, наиме, спонзорише сајт који подстиче људе да аутоматским мејловима, порукама и позивима затрпавају политичаре како би створили привид да Европљани масовно подржавају политику од које Силицијумска долина профитира.


Коментари2
65710
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Moze i google njima da naplacuje sto ih uopste i izlistava u pretragama.
Братимир
Која је разлика између корупције и „лобирања"?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља