уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:03
СПОРТСКИ ИДОЛИ – КАКО СМО ИХ ВОЛЕЛИ И МРЗЕЛИ

Ноле, назад нећеш моћи

Шта год да одлучи епски херој светског спорта Новак Ђоковић, биће то прави избор за њега и увек погрешан за нас
Аутор: Александар Апостоловскисубота, 01.09.2018. у 22:00
Мурал у школском дворишту у Земуну (Фото Р. Крстинић)

Само је на Новаку Ђоковићу било да се одлучи хоће ли се вратити у тениску игру престола пуном снагом или ће почети да упознаје живот кога се одрицао још од времена дечаштва. Он поседује сва права на самога себе. Шта год да одлучи, биће то прави избор за њега и увек погрешан за нас.

Нолетова глава је исувише дуго штрчала међу постројеним Србима и само се чекао тренутак да се наслути његова абдикација, па да се спроведе омиљена национална операција: скраћивање највећег спортисте Србије. Наравно, за главу. С идолопоклонством смо гледали момка који се попео на висине где би већина нас преживљавала с маскама за кисеоник. Гледајући га, ми смо били ти који сервирамо за меч лопту. Ноле је наш медијум у царству снова и зато смо много више жалили за том опсеном, него он сам.

Отуда је било толике количине анксиозности када се анализирало Нолетово посустајање, јер у дијагнози друштва ствараног на темељима колективизма, њему је одавно забрањено да форхендом промаши линију или да погоди мрежу. Зато што нам се ноћима чинило да поен губимо ми, а не Ноле.

Морао је, међутим, доћи тај тренутак да епски херој светског спорта почне да размишља да се коначно врати кући.

Плашио сам се, када је крунисан, да ће почетак његовог повратка међу Србе представљати почетак суочавања с природним законом митоманије: да он више никада неће бити тако леп и тако моћан. А шта је хтео Ноле кад му се све смучило? Можда је младић који је преокренуо читав тениски поредак, долазећи из земље чуда, само пожелео да се опет врати у њу? Одмах смо му поставили рампу на граници! Ноле, назад нећеш моћи! Нисмо му опраштали кад је почео да тоне јер би то значило да је зазвонио будилник и да смо све оне ноћи које смо због њега провели будни, заправо сањали.

Зато је мистерија Нолетовог силаска с трона, прича о њему и нама. Он нама не дугује ама баш ништа, али ми много дугујемо њему. Појавивши се изненада међу првих десет тенисера света, започео је ритуални процес његовог обожавања, а сваки појединац је умислио да је истовремено његов отац, његова мајка, његов тренер и његова жена.

Судар лицемерног конзервативизма с индивидуалцем који је почео да једе некакво семење и пије сокиће био је катарзичан јер се појавио дечко који, уместо култа пораза, ствара култ победе, као последицу жестоког тренинга, самодисциплине и вере само у себе и свој мозак, претворен у компјутер. Први пут, створен је робот, а Србин, који побеђује када га сви прежале, који из себе црпи снагу да га у последњем гему не савлада страх од победе – највећи страх у Срба после страха од промаје.

Још нешто нам је импоновало кад је Ноле био цар. Његово израњање на површину пореметило је устаљена правила тениса, као спорта богатих, где дечаци из земаља попут Србије могу привирити само као скупљачи лоптица. Разуме, се, предуслов за то је да су гастарбајтери. Ноле је први који је зграбио те лоптице и почео да враћа убитачне ритерне. Његов продор на прво место АТП листе је био тако снажан да је извршио револуционарни идеолошки преокрет, стварајући наду сваком електричару да може постати Никола Тесла.

Нолетове победе пореметиле су пирамиду устројену на огромном новцу и гладијаторски устројеној шеми турнира широм света, где су велики играчи били само људско месо за ширење глобалне империје капитала, што би вероватно рекао изопштени мудрац Дуци Симоновић. Да, и Дуци је био првак света у кошарци, али су га његова екстремна антиглобалистичка уверења одстранила из мејнстрим медија, те сада своје идеје шири по опскурним, герилским телевизијама. И њега смо се одрекли, зар не, па је апсурдно да Дуци, који толико оштро критикује Нолета, заједно с њим преживљава исту судбину. Шта ће нам шампиони који су одлучили да се повуку због уверења, попут Дуција, а ми смо га закопали још дубље у изолацију. А био је један од најбољих кошаркаша света. Тешко ономе ко хоће да буде свој, а не наш.

Није ли било логично да после освајања Ролан Гароса 2016. године, Ноле смањи своје надљудске напоре и поново види светове које не омеђавају линије, мрежа, велике компаније и наши подочњаци. Чини ми се да је Нолетову пучистичку стратегију најбоље проучио Енди Мари. Који је, узгред, такође пукао. Срби су се питали о каквој је то мистерији реч и зашто је Новак на мечеве долазио као да иде с ортацима на пецање, али не да би уловио рибу, већ да би равнодушно посматрао реку. Узалуд су вајни стручњаци тражили разлоге за Нолетову меланхолију и истраживали зашто је у своју ложу позвао некаквог шпанског мистика Пепеа Имаза, који се залаже за мир у свету. Узалуд и данас Ноле објашњава да му је тај човек другар. Овдашњи мислиоци су све разоткрили. Ноле, наиме, не једе печење и хајде да је само то, него се још дружи са шпанским секташем. Чак су и Новакову супругу Јелену прогласили за Миру Марковић светског тениса. Препоручивали су му да скине папуче, да се мане тих травуљина које жваће и баци се на роштиљ. Можда је током великог повратка, освајањем Вимблдона, па мастерса у Синсинатију, заиста у торбу спаковао гурманску пљескавицу? Нико је није видео, али је свима замирисала.

Узалуд смо се трудили да проникнемо у Нолетов нови свет, заборављајући да се у игри побеђује и губи. Дојучерашњи број један је једини који зна праву истину. Сада, кад поново иде тамо где је и био, уз мудрог Словака Марјана Вајду, кога је вратио у тим, ми не престајемо да мудрујемо. Ваљда очекујемо да Вајда поједе Пепеа!


Коментари9
39da5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Markovic
Uzgred nas i prosvecuje da se vratimo u ljudski oblik...
Bane Bumbar
Trebalo je ovo napisati kad je puko Vimbldon i posebno Olimpijadu...posle bitke je lako biti Generalom. .
Nebojša Joveljić
“Otuda je bilo tolike količine anksioznosti kada se analiziralo Noletovo posustajanje,...”. Anksioznost? Pitam se koliko ljudi u srpskim selima zna šta to znači. Da nije to možda zabrinutost na srpskom jeziku?
Petar Ilic
Nije li to prilika da ljudi nauce jos jednu rec koja ce im mozda trebati? Narocito ako se osecaju lose a zeleli bi da znaju vise o svojim teskobama i o sebi. Ako traze ne internetu rec "anksioznost" mogli bi mnogo da saznaju o sebi i svojim problemima. Nije pametno svesti znanje i jezik na nivo neobrazovanog coveka. Bolje je neobrazovanom coveku reci da mora da uci nove reci ako hoce da se bolje snadje u danasnjem svetu.
Препоручујем 16
Slavisa
Nije. To je strah nejasnog kvaliteta koji je preplavljujuci i tesko ga je kontrolisati.
Препоручујем 14
Radmila Mišić
Novak je toliko postigao sopstvenim trudom i zalaganjem svojih roditelja da ima pravo da se povuče kad god hoće i niko ne sme da mu zameri jer država nije ništa nije uložila u njega, samo njegovi roditelji. Ali, dogod igra i kači objave na fejsbuk i instagram, Novak pristaje da bude javna ličnost i da ga javnost ocenjuje. A javnost, pošto učestvuje u gledanosti teniskih mečeva, pa shodno tome i u ceni prenosa i ceni tenisera kad ugovara neku reklamu, ima pravo da kaže šta hoće. Da li uvek pametno govori? Ne, ali ima pravo da govori-to je cena slave.
Zeljko Adzic
Zivim u Holandiji a moj sin igra tenis...i Djole mu je idol...Bio je vrlo nesretan kad je Djole bio u krizi...stalno me je pitao hoce li se vratiti....Svi se mi poistovecujemo sa njime.Sinu sam rekao da ce se vratiti...a ako se kojim slucajem i ne vrati...posveti se svojoj porodici i mozda drugim poslovima kojim bi sebe ispunio...i sam,licno, bi bio prezadovoljan.Toliko je ucinio i za sebe i za Srbiju...da je zasluzio da radi ono gde ga srce vuce.Jer Djole nije sportista vec fenomen...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља