среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:14

Записи британских болничарки о Србији

Сведочења три чланице хуманитарне мисије „Стобарт”, које су боравиле у Крагујевцу у јеку Првог светског рата, ускоро ће бити први пут објављене у преводу на српски
Аутор: Димитрије Буквићсубота, 01.09.2018. у 23:59
Чланице хуманитарне мисије „Стобарт” негују младу Српкињу у околини Крагујевца ​(Из архиве Народне библиотеке „Вук Караџић” у Крагујевцу)

„Место је изгледало пусто и сиромашно, с болницама на све стране. Свака велика зграда је болница. Срби су љубазни и захвални – како официри, тако и народ”, записала је Мејбл Дирмер (1872–1915) у првом писму по доласку у Крагујевац 1915. године. Ова Енглескиња, упамћена у својој земљи и као књижевница и драматург, доспела је у Србију у јеку Првог светског рата како би као чланица британске хуманитарне мисије учествовала у раду „Болнице Стобарт”. У истој мисији су биле и њене сународнице Олив Олдриџ (1867–1950) и Моника Стенли (1879–1972). Све три су оставиле писана сведочанства о боравку у окупираној, ратом разореној Србији, која ће ускоро први пут бити објављене у преводу на наш језик.

За то је заслужна Народна библиотека „Вук Караџић” у Крагујевцу, која је покренула пројекат „Болница Стобарт” под руководством Татјане Јанковић, библиотекарке у овој установи културе. У истоименој књизи, под покровитељством Града Крагујевца, биће објављени дневник Монике Стенли, писма Мејбел Дирмер и мемоарска проза Олив Олдриџ, као сведочанства чланица јединствене хуманитарне мисије која је, под руководством Мејбел Стобарт, приспела у Крагујевац крајем априла 1915. и на територији тада приградског насеља Вашариште оформила пољску болницу, каже Јанковићева.

„Првобитна намера је било лечење војника оболелих од тифуса, али је мисија врло брзо усмерила своје снаге на помоћ занемареном цивилном становништву. Један од шест отворених диспанзера налазио се у селу Витановац, у којем је имала задужење медицинска сестра Олив Олдриџ и где започињу њена сећања објављена 1916. по повратку у Енглеску. Моника Стенли, главна куварица болнице Стобарт, водила је дневник од поласка за Србију до повратка у Енглеску, такође објављен 1916. Најпотресније сведочанство представљају писма Мејбел Дирмер, уметнице, ауторке бројних књига и илустрација, и позоришне редитељке”, истиче Јанковићева.

Дирмерова је иначе и преминула у Србији управо од тифуса, а сахрањена је на Варошком гробљу у Крагујевцу, уз Елизабет Рос и Лорну Ферис, такође чланице британске лекарске мисије које су доживеле исту судбину.

У сведочанствима Олив Олдриџ, Монике Стенли и Мејбел Дирмер се наводе бројне потресне епизоде. Пишући о тифусу, Дирмерова бележи да болесници „просто кажу да се осећају болесно и падну на траву”. О атмосфери у болничким шаторима, она наводи да су „половина рањеника Аустријанци, а што је најчудније, главни доктор у српској болници је аустријски затвореник” који „никада није престао да ради на спасавању живота, најпре као официр сопствене војске, а затим као доктор међу Србима”.

Осим најезде тифуса, чланице мисије су биле изложене и ударима непријатеља. Тако је Моника Стенли у свом дневнику речито описала напад немачких и аустријских авиона на Крагујевац у којем је петоро погинуло и 16 рањено.

„Друга бомба је пала на кућу и убила четрнаестогодишњу девојку која је само три дана боравила у Крагујевцу – родитељи су је послали из Београда, јер се тамо толико плашила војног напада”, записала је Моника Стенли.

Истичући да су Олив Олдриџ, Моника Стенли и Мејбел Дирмер истинске хероине и храбре жене, историчар Дејан Ристић наводи да су њих три, са српским цивилима и војском, проживеле и преживеле неке од најдраматичнијих периода Првог светског рата.

„Својим пожртвовањем и хероизмом вечно су нас задужиле. Пуних стотину година од окончања Првог светског рата, захваљујући Татјани Јанковић и члановима њеног истраживачког тима, имена тих трију хероина биће коначно прибројана својеврсном Пантеону великана које је током векова изнедрио наш народ, односно оних који су својим подвизима, саосећањем и бескрајном хуманошћу Србе задужили за вечност”, наводи Ристић.

Упознавање са сведочанствима које су ове болничарке оставиле, према његовим речима, омогућава нови сусрет са судбоносним догађајима и изузетним појединцима који су обележили те ратне године у нашој земљи.

„Дубоко верујем да ће, ишчитавањем бележака ових трију изузетних жена, свако од нас оживети и лично сећање на своје претке – учеснике Првог светског рата. Биће то прилика и за специфичан и дирљив сусрет са њима”, наводи Ристић.

У плану и изложба

Осим објављивања књиге, у склопу подухвата „Болница Стобарт”, према речима Татјане Јанковић, биће приређена и изложба о раду те хуманитарне мисије у Србији. Поставка, уз подршку Министарства културе и информисања, биће отворена 6. новембра у Галерији Народне библиотеке „Вук Караџић” у Крагујевцу. Намера је да се на овај начин, осим обележавања стогодишњице од завршетка Првог светског рата, подстакне на подизање спомен-обележја свим хуманитарним мисијама које су боравиле у Крагујевцу 1915. године.

„О таквом споменику, у виду обећања од стране владе, писала је и Моника Стенли у свом дневнику”, каже Татјана Јанковић.


Коментари8
4a146
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tasa
Proverite pre nego sto nesto tvrdite i napisete. Britanski Crveni Krst je kao pomoc Srbiji uputio ekipu, od 6oo clanova, lekara, bolnicarki i vozaca koji su pozrtvovano lecile i zbrinjavali ranjene srpske vojnike i civile. U to vreme britansku narod je sakupio million funti, za to vreme ogromna svota, za pomoc Srbiji. Tacno je da je britanska javnost bila protiv rata. U to vreme u novinama su osvanuli naslovi da Britanija nece da ratuju za “evropske Arape”. Tokom rata Britanija je izgubila 800,000 vojnika i 200,000 iz zemalja Komonvelta.
Milivoje Radaković
Svi su bili protiv rata, sem nekoliko usijanih glava u Francuskoj, Austriji, Rusiji i Srbiji...
Препоручујем 1
Данило
Британци су стари вукови на мору. И данас после Америке највећи. Да су хтели Србију извести на отворено море и потопити они би то и учинили. Истина је да су Србију искључиво због утакмице са Русијом одбили од мора. Какве везе Дубровник има са Хрватском? Свако слово у архиви је ћирилично. Британци су спасили нашег младог краља Петра од нациста и комуниста. Шта би већи народи од нас дали да имају Круну и традицију. Хвала им од земље до у врх свих небеса.
Miloš
Rekao bih uzaludna pomoć.
Bob Petrovich
Podizanje spomenika humanitarnim misijama u Srbiji je duznost koju imamo prema njima, prema onima kojima su pomogle i prema samima sebi.
Зорица Аврамовић
Камо те лепе среће да њихове записе ишчитају њихови земљаци, политичари поготову? Можда би се запитали..?
Bob Petrovich
Ne bi se zapitali nista. Jos od 1804 plan je bio da se Srbija unisti. Pred I svetski rat londonski Tajms je pisao da je Srbija ladja, trebalo bi je izvesti na pucinu i potopiti. A Margaret Tacer je cuveno izjavila devedesetih "Zaustavite Srbe. Zauvek". Ove herioine su delovale protivno interesima svoje zemlje, a zarad humanosti. Zato su zaboravljene u svojoj zemlji. Zato je obaveza na nama da se njihova zrtva nikad ne zaboravi.
Препоручујем 17

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља