понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:38

Тенисерке у рукама имале и рекет и лепезу

Жене су тенис почеле да упражњавају врло рано кад и мушкарци, у хаљинама закопчаним до грла и дугим до ципела, са шеширом на глави, док су мушкарци око врата на мечевима носили кравату
Аутор: Ђуро Ђукићсубота, 01.09.2018. у 22:00
Пионири белог спорта у Петровграду, данашњем Зрењанину уочи Другог светског рата (Фото Народни музеј у Зрењанину)

Зрењанин – У Енглеској која се сматра колевком тениса основан је први тениски клуб, а овде се већ одавно упражњавао бели спорт. Додуше можда тада није називан белим пошто су тенисери наступали у одећи која је више личила на данашња свечана одела него на дресове. Даме су носиле широке и дуге хаљине па су током меча морале да их придржавају да се не би у њих запетљале. Наводно је у средњем Банату први терен изграђен у Елемиру, селу поред Зрењанина.

Недавно је у реченом Елемиру завршен леп тениски терен. Под расветом је па ће на њему моћи да се игра ноћу кад већ постоје рефлектори. И то целе ноћи јер су везани за јавну расвету. Што је најважније на њему се већ окупља много деце и финансијер руско–српска фирма „Нафтагас” којој Елемирци захваљују може бити задовољна јер је испуњен главни циљ ове инвестиције.

Тако се „индустријско” село у коме постоје фабрика каучука и рафинерија гаса, вратило традицији с обзиром на то да је прво тениско игралиште, према писаним траговима, овде направљено још 1807. године на имању велепоседника Киша Ернеа. Неку деценију касније за дело „Поп Ћира и Поп Спира” Стеван Сремац је нашао инспирацију баш у Елемиру, али се међу попадијама тенис не спомиње. Спорт се у 19. веку на овим просторима играо у затвореним круговима, махом на имањима аустријских велможа и у касарнама аустријске војске.

Ипак спорт се брзо ширио и доспевао међу обичан свет, додуше мало господскији. На основу грађе коју чувају у спортској соби зрењанинског Народног музеја млади кустос Синиша Оњин предочава прве кораке у настанку спорта. Он је испочетка имао само карактер разоноде и забаве. Такмичење за поене развило се мало касније. У тадашњем Бечкереку тенис је почео да се развија тако што су се након клизања током зиме и доласка топлих дана на клизалиштима појавили слободни терени. На њих су ушли тенисери. Тенис се прво појавио у склопу других спортова. Овдашњи веслачко-клизачки клуб „Торонтал” 26. априла 1890. основао је и тениску секцију па се овај датум бележи као званичан почетак организованог бављења белим спортом у граду на Бегеју.

Тада су играчице овај спорт играле у дугачким хаљинама закопчаним до грла и дугим до ципела. Играле су са шеширом на глави, стезником око струка, а док су с једном руком ударале лопту другом су придржавале сукњу да се не заплету. Оне које су на други начин, вештим кретањем, избегавале тај проблем носиле су у једној руци лепезу да би се хладиле током меча. Мада су и једни и други користили одећу која је била слична цивилној, мушкарци су били нешто слободнији па су сакое остављали у свлачионици, али су на кошуље с тврдим оковратником имали кравате, а једно време и шешире. Тенис се и тада играо са мешовитим паровима, а у тим случајевима мушкарци су, да би заврнули рукаве, морали да траже дозволу дама.

Први тениски терени подигнути су у „Чоклигету”, бечкеречком „Парку пољубаца”. Игралишта су била од грубљег материјала од ког је лоптица често неконтролисано одскакала па су играчи стајали ближе мрежи не би ли је вратили у противничко поље пре пада на земљу на сопственој половини. „Дроп шот” ударац сматрао се непристојним и безобразним потезом. Било је много више него данас, сакупљача лоптица, пошто углавном није било ограда поред терена оне су далеко одлазиле па су дечаци имали пуно посла.

Већ 1926. године савез је пријавио репрезентацију за играње у Дејвис купу, па је историја тениса забележила да је Југославија свој први меч играла у мају 1927. године против Индије у Загребу. Наши први Дејвис куп играчи Ђорђе Дунђерски из Новог Сада и Иван Балаж из Бечкерека, касније Петровграда и данас Зрењанина.


Коментари0
465a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља