уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:32
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ, министар просвете, науке и технолошког развоја

Радимо све да би ђаци лакше научили и дуже памтили

Обновљене су многе школе и за то је у последње две године потрошено око 17 милијарди динара, измењено је девет закона и биће још толико до краја године, уведени су потпуно нови програми у првом и петом разреду основне и првом гимназије, у средњим стручним школама биће додато девет нових профила... Зато не чуди што је министар, који иначе не иде на годишњи одмор, лето провео радно, преваљујући око 700 километара дневно
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсубота, 01.09.2018. у 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

Данас је крај летњег распуста за око 560.000 основаца и око 70.000 средњошколаца у Србији. Сваки дан њиховог двоипомесечног одмора Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, провео је радно. Воли да каже да га је тинејџерска летња грозница давно прошла и да обожава ђачки распуст јер је то период када, због паузе у раду школа, успева да обави и испланира највише послова. Онда није ни чудо што је у школској години за нама изменио девет закона, „прегазио” 98.000 километара и што дневно, обилазећи школе, у просеку путује око 700 километара.

Открива и тајну да издувни вентил и снагу да настави реформу школства налази у својој оази за одмор у Остружници, на сплаву на Сави. Гимназије богатије за 43 информатичка одељења, нови програми рада за прваке, петаке и ученике првог гимназијског разреда, израда девет нових просветних закона до краја децембра, повећање наставничких плата само су неке најављене новости уз које Министарство просвете улази у 1. септембар.

С министром Шарчевићем разговарамо неколико часова пре оглашавања првог звона у предстојећој школској години и питамо га да ли су ђаци и наставници спремни за реформе које планира и да ли је то што ће ђаци у први разред гимназије ући без иједног одштампаног уџбеника по новом плану и програму једино с чим се касни.

– Можда ће само недељу дана каснити уџбеници за децу с посебним потребама, због дуже израде. Ниједан уџбеник у гимназији не фали јер је наставни план остао исти, само су уведени изборни програми због усмерења ђака ка факултетима и полагања државне матуре, која очекује гимназијалце који сада крећу у други разред. Национална матура ће се састојати од најмање три предмета и биће улазница на факултет, на чији захтев може бити и проширена. Тестови ће бити регионално прегледани, чиме ћемо добити екстерно вредновање наших школа. Изборни програми из више дисциплина постаће другачији и занимљивији од досадашњих, коришћењем интернета и ваншколске литературе. Изборни програми не зависи од уџбеника, већ од боље припреме наставника за час и материјала за наставу, који школа одабере. Уџбеници за те програме ће бити одштампани, не кажем да су непотребни, али нису неопходни за увођење ове новине у гимназије од 1. септембра. Ђаци неће учити лекције већ концепте који се састоје од знања из више предмета. Добили смо 27.000.000 евра буџетске подршке од Европске уније за националне мањине, инклузију Рома, али највећи део новца одлази на обуке наставника за рад по новим концептима.

Припремљени су нови планови за други и шести разред основне школе, а најављено је исто и за други разред гимназије. Шта ђацима доносе те промене градива и начина учења?

Настава постаје занимљивија, дете ће да схвати чему служи оно што учи и моћи ће да то примени. Ђаци се уче тимском раду и да не постоје строге границе између предмета, већ да је све што науче повезано. Увођењем дигиталних уџбеника то постижемо, прекидамо предавање снимцима из Националне географије и чинимо га занимљивијим. Ја сам као професор географије некада радио тако што сам садржаје с тог канала снимао на видео-касете и њима употпуњавао час, а од 1. септембра наставницима ће то бити омогућено на један компјутерски клик.

Да ли ће форсирање практичног рада и истраживања у настави водити ка смањивању ђачког знања, како то неки примећују?

Ти критичари су стручњаци опште праксе који мисле да се у све разумеју, а заправо не знају о чему говоре. Треба бити деценијама у систему образовања, проучити и друге моделе и схватити зашто наши ђаци остварују лоше резултате на међународном ПИСА тестирању. Поглавља 25 и 26 о приступању ЕУ нас не условљавају да радимо по неком клишеу, дају нам слободу да будемо креативни. Паметни људи виде шта други раде, у Кини, на пример, узму нешто из своје традиције и унапреде систем. Ђачко знање неће бити смањено, напротив. Присталица сам јако много учења и поседовања доброг знања, али није битна само количина набубаног, већ начин на који се усваја градиво да ђак може да га примени. Знања морају лакше да се усвајају и дуже да трају.

Који нови дуални профили у средњим школама прате потребе тржишта рада?

Уз 19 прошлогодишњих, имаћемо од сутра и 12 нових профила у области угоститељства, туризма, мехатронике, ИТ, грађевинарства. Прошле године дуално образовање смо усмерили на војну струку, браваре и завариваче. Уводимо их где то привреда тражи, по целој земљи. На овогодишњем упису бар три ученика конкурисала су на једно место. Фали нам пекара, месара, возача, кувара и они ће, све док буду међу дефицитарним занимањима, бити боље плаћени од других радника иако само с трећим степеном стручне спреме.

Колико је новца у протеклој години дато за обнове школа, колико је кредита за то узето и шта то значи ђацима?

Како да им не значи када имамо школе у које пола века није улагано, распадају се тоалети, инсталације су лоше, а прозори не дихтују, па стављају дебеле засторе да ђацима не дува. Ако имамо капитал у милионима квадрата простора, а запуштен је деценијама, дођемо дотле да не можемо да га обновимо. Више новца се улаже у то из буџета, него од кредита. Углавном користимо заостале кредите из ранијих периода од Европске централне банке, Европске инвестиционе банке, али и републичких фондова. Министарство просвете учествује с мањим улагањима, а придружују се министарства правде, привреде, а понекад и енергетике. У задњем циклусу од две године република је за обнову школа дала 11,3 милијарде динара. Рачунамо да су локалне самоуправе уложиле бар још половину тог износа, чекамо извештаје.

Многи се питају зашто просвета одједном улази у толике реформе и обнове?

Није у питању условљавање Европе, сами смо се за то определили, да уредимо систем који је деценијама запуштан. Ред је да већ једном стигнемо свет. Увођењем информатике као обавезног предмета од петог основне подигли смо образовну лествицу многим земљама Европе. Не дижем цену свом министарству, али окупио сам око себе групу добрих ентузијаста. Ми немамо времена за поправни, ако с планираним не кренемо 1. септембра, џабе све што смо радили, губимо годину дана, а онда све спласне, подгревамо га као ручак, али је неукусно. И ако има грешака, мање их је од један одсто. Раније када су све радили лагано, било их је више.

Хоће ли образовни систем од сутра постати богатији за 2.000 дигиталних учионица у осмолеткама?

Хоће што се тиче првог и петог разреда који крећу према новим програмима рада. Много ће значити ђацима, у наставу ће бити укључени разни медији и биће занимљивија. Наставник ће водити час преко интерактивне табле, а ученици ће га пратити на таблету и још у току предавања одговарати на задатке наставника који ће одмах имати увид да ли је ђак схватио градиво или не. Ја у свом приватном образовном систему „Руђер Бошковић” то користим девет година и деца много лакше усвајају градиво. Школе из целе Србије се јављају за дигитализацију. Е-уџбеници се могу користити и ван ових учионица, ако школе имају електронске табле. Уз њих час пролази брже, професори су креативнији и сви су задовољнији.

Нова школска година опет почиње са штрајком просветних синдиката, да ли је њихов бунт оправдан?

Делимично мислим да јесте. Слабо смо искористили прилику да преговарамо у августу јер се свако одмарао колико је хтео. Свесни су да су 1. септембра много видљиви, штрајк је најавио један синдикат, а остали притрчали да не штрче. Али није то неки озбиљан протест, више је упозорење. Они знају да сам се све време залагао да просвета заузме најбољу могућу позицију у платним разредима. То се није догодило у потпуности јер та прича није једноставна. Пре две-три године направљена је матрица за платне разреде, тада је требало да реагују синдикати, а не да сачекају и делују сада на крају. Ја нисам писао матрицу и не могу да одговорим на сва њихова питања. Писана је за време Кори Удовички и учествовали су сви синдикати. Био сам непрестано врло кооперативан с просветним радницима и даље мислим да има времена за преговоре, што је и премијерка прокоментарисала на прошлонедељној седници Владе Србије. Друга ствар је што синдикати у просвети не желе да се наставници раслоје и они који квалитетније раде буду боље плаћени, а ми први пут то законом предвиђамо.

Да ли би наставници после најављеног повећања плата од око десет одсто и увођења платних разреда од Нове године требало коначно да буду задовољни платама?

То је филозофско питање, овде нико није задовољан платама. Питање је да ли је плата наставника из Мајданпека довољна ономе ко живе у Београду. Залажем се за увођење система да онај који ради квалитетније добије већу плату. Не слажем се да буду и даље изједначени професор из Математичке гимназије, чији ученици освајају медаље на светским олимпијадама и наставник за кога се зна да сваког дана касни на часове.

О распоређивању и вишку запослених

Да ли ће 4.500 радника у просвети бити технолошки вишак, као што се негде помиње? Министар просвете подсећа да Србија остане годишње без града од 40.000 становника, вишкови наставника настају јер немамо деце. Исто је и у окружењу. Али доста ће их отићи у пензију, чиме се све изједначи, тако да прошле године само троје наставника нисмо распоредили у првих пар месеци. Проблем је што млади када заврше факултете неће моћи да почну да раде. Око 20.000 наставника је ангажовано привремено због забране запошљавања, одређене законом. Када ће он бити укинут зависи од преговора с ММФ-ом. Од мене добијају гаранцију да ниједном привремено ангажованом наставнику директор школе не сме писати отказ, први ће бити запослени када се закон укине.

 


Коментари10
95628
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SOS
Ministre, Neka ljudima u prosveti sa VII sss startna osnova bude IX-1,( nastavnicima, stručnim saradnicima, sekretarima, korepetitorima, ...) kad već nadležni pričaju da para u Budžetu ima nakon dugo godina, a kako će potom napredovati to je već stvar primene Pravilnika o stalnom stručnom usavršavanju i napredovanju nastavnika (kroz zvanja) (a i platu) uz naravno dodatke za odeljenjsko starešinstvo, otežane uslove rada u: specijalnim školama, ruralnim predelima i slično.
Petar Ilic
Pa bas i ako ne nauce mnogo dugim buljenjem u ekran racunara bice bar kratkovidi. A da ne pominjem savijenu kicmu, ukrstene oci, bolove u vratu i glavobolje.
Данило
Како га у школи збуњују биолози и вероучитељи мали Јовица пита маму како смо настали. " Сине, Бог је створио све што очима видимо и ушима чујемо па и човека. " Али, тата каже да смо од мајмуна. " Сине, тата прича за своју фамилију а ја за своју."
Slavčez
Kada će posao u prosveti moći da dobiju svršeni studenti sa najvećim prosekom, a ne partijski poslušnici koji su se jedva provukli kroz studije?
Dimitrije
Da li gospodin ministar zna koliko ljudi u prosveti podržava njegove akcije? Ako izuzme svoje ministarstvo, onaj famozni zavod i nekoliko poltrona (broj ispod 100) - niko. Jer ih niko ništa ne pita niti uvažava stavove i mišljenja ljudi koji godinama pokušavaju da održe tu provestu uprkos ministrima koji se menjaju I serviraju neke čudne ideje

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља