среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:57

Наутички туризам – новац који измиче из руку

Процењује се да је Србију од почетка сезоне са река посетило око 70.000 туриста. – Недостају нам уређени туристички пристани, марине, бензинске станице, одлагалишта за смеће...
Аутор: Ана Вуковићсубота, 01.09.2018. у 23:35
(Фото Д. Јевремовић)

Коначно је, изгледа, излечена „аквафобија” Београда, о којој је својевремено писао новинарски бард Богдан Тирнанић Тирке. Град који је, према његовим речима, вековима „упорно штурисао од обала Саве и Дунава, пентрајући се као сулуд по оближњим бреговима”, сада се спушта на реке. „Потуљеног господара” Дунава и „љупку, женствену” Саву, како их је описивао Капор, препознали смо као своје адуте, пригрлили их и туристичким посленицима задали да осмисле како да ово благо искористимо у области званој наутички туризам.

Али, нису реке важне само главном граду, већ целој Србији. Јер када би се потенцијали које имамо боље искористили, наша земља би могла озбиљно да заради у области наутичког туризма, који се у Србији, како кажу у Министарству туризма, ослања на стратешки потенцијал Дунава и заснива се на пловидби Дунавом, његовим притокама и мрежом канала, спортско-рекреативним активностима на реци, каналима и језерима, манифестацијама и природном и културном наслеђу приобаља. Али све је то још недовољно јер, по речима стручњака, производ нашег наутичког туризма и даље не може да испрати потребе туристичког тржишта које су много веће. Недостају нам уређени туристички пристани, марине, бензинске станице, одлагалишта за смеће, већи број бродова за разгледање са река, али је потребно и сређивање подзаконских аката који би олакшали даљи развој ове области.

 На шест међународних путничких пристаништа – Београд, Нови Сад, Доњи Милановац, Сремска Митровица, Велико Градиште и Голубац стигло је 704 крузера и евидентирано 96.000 прелазака обале

– Ми и немамо наутички туризам, зато што немамо инфраструктуру за његов развој. Имамо 2.350 километара обале и требало би да од тога добијамо значајан приход, али то није случај. Зашто? Зато што су код Бетон хале где треба да пристају бродови посадили кафане и зато што не могу да ставе поред обале нешто што плута да би човек могао да изађе са чамца. Имамо потенцијал који смо добили за џабе, а уопште га не користимо – каже један од београдских наутичара.

За Европом очигледно каскамо у овој сфери и новац који бисмо могли да зарадимо на наутичком туризму још нам измиче из руку. Како то не би остала још једна наша неискоришћена шанса, потребан је озбиљан рад и труд, како државе, тако и локалних самоуправа, али и приватног сектора.

У Министарству туризма ипак подсећају да је ова област препозната и у Стратегији развоја туризма до 2025. године. Говорећи о потенцијалном унапређењу наших могућности, истичу да су, између осталог, важна улагања у инфраструктуру на атрактивним туристичким локалитетима (марине, привезишта, путничка пристаништа, туристичка сигнализација), дефинисање и развијање нових производа и услуга које се могу комерцијализовати, али и интензивирање промотивних наступа на међународном тржишту. Они подсећају и да сваке године расписују конкурс за доделу субвенција и дотација намењених за пројекте развоја туризма, за које може да конкурише и наутичка привреда, односно локална самоуправа која планира да реализује неки пројекат у овој области.

Да упркос критикама, помака у овој области ипак има, показују подаци Агенције за управљање лукама, по којима је све више оних који бродовима долазе у нашу земљу.

– Путнички саобраћај из године у годину показује стабилан раст. Број пристајања крузера повећава се за око пет одсто сваке године, а упоредо са тим расте и број путника, па је 2017. године у односу на сезону 2016. било 11 одсто више туриста који Србију обилазе крузерима. Примећен је и све већи број крузера са високом категоризацијом на пристаништима у Србији, односно бродова са пет звездица – кажу из Агенције и додају да је у првих шест месеци ове године било 31 одсто више пристајања, као и да су путници прелазили обалу 38 одсто више него у односу на исти период прошле године.

Од почетка ове сезоне, на шест међународних путничких пристаништа (Београд, Нови Сад, Доњи Милановац, Сремска Митровица, Велико Градиште и Голубац) стигло је 704 крузера и евидентирано 96.000 прелазака обале па је процена да је Србију са река посетило око 70.000 туриста. Највећи број бродова пристао је у главном граду – 365.

Да је шест међународних путничких пристаништа довољно да обезбеди редован и безбедан пристан свих туристичких бродова који упловљавају у Србију, тврде у Агенцији за управљање лукама и додају да ће поред постојећих шест, 2019. године бити отворена нова два међународна путничка пристаништа за крузере на Дунаву – у Сремским Карловцима и Земуну.

– Изградња путничког пристаништа у Земуну значајна је пре свега због развоја туризма у нашем граду, повећања прихода у локалној самоуправи, и истовремено нас приближава европским престоницама по разноликости понуде, када је реч о наутичком туризму. Агенција је у овај важан пројекат уложила 40 милиона динара, док је остатак новца од око 100 милиона динара обезбедило министарство надлежно за туризам – истакао је Вук Перовић, в. д. директора, и додао да ће, уколико се укаже потреба, у току 2020. бити отворена још два нова међународна путничка пристаништа на Дунаву и то у Великом Градишту и Беочину.

Потребна нова улагања

Када је реч само о Београду, Миодраг Поповић, директор ТОБ-а, мисли да су туристи раније имали веће интересовање за наутичке обиласке у Београду, од онога што смо ми били у стању да им пружимо. Ситуација се из корена променила, а град ради на подстицању развоја наутичког туризма.

– Да би се развијали обиласци Београда са река, неопходно је имати пристане на којима ће што већи број људи улазити на бродове за разгледање. Тако се не побољшава само понуда у разгледању, већ и на самој обали, где се развија услужни туризам. Потребна су улагања и мислим да је то важна прилика за људе који се баве наутичким туризмом, а посебно у овом сегменту обиласка града са река – истиче Поповић.

Ситуацију би, верује се, могла да побољшају нова улагања. Београд би ускоро требало да добије пет типских плутајућих понтона. Они ће се, према најавама, користити за пристан малих, туристичких и путничких бродова и налазиће се у Блоку 70, код Бранковог моста, код Музеја савремене уметности, код Аде Циганлије и у Земуну.


Коментари3
64856
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Suzana
Kod nas je najbolje za recni saobracaj bilo kada je bila inflacija i kada nije bilo benzina. Tada su reke najlepse izgledale i plovidba je bila neobicno prijatna i bezbedna. Sada, sa ovim baylinerima koji ni negledaju prirodu uz obale nego ko zna iz kojih razloga ( mozda nesto brzo mora da prenesu od A do B ) doslovce paraju usi svima na vodi, nema srece ni radosti boravku na vodi u prirodi. Da se napravi zicara od Kalemegdana do Ratnog ostrva , a nad Lidom podigne hotelski kompleks, da bi se sacuvala priroda ispod, bilo bi nesto od recnog turizma. U katastru su recna ostrva zavedena kao placevi pa cudi da tamo niko negradi ugostiteljske objekte, opet na stubovima ( solidnim ) , da bi se ocuvala priroda. Sve to moze da se isprojektuje i izvede. Ali, niko nema racunicu to da napravi. Makar benzinsku pokretnu pumpu neko da finansira, da stize na poziv. I to bi bio napredak. A ploveci restorani... pa to bi tek bio pogodak, sa stanicama za pristan i izlazak gostiju, na sat - dva plovidbe.
Kostadin Petković
Molim novinara istraživača da utvrdi koliko benzinskih stanica postoji i radi na celom toku Dunava kroz Srbiju.
Mihailo Vuković
Ima jedna u Apatinu .
Препоручујем 10

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља