среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:27
ПОЧИЊЕ 24. МЕЂУНАРОДНИ ЛИМЕС КОНГРЕС

У царству Римског царства

На највећем окупљану археолога у историји, у аутентичним објектима изграђеним од камена, цигле и дрвета у стишкој равници поред Дунава, расправљаће се о војној структури, организовању легијских логора, тактици и стратегији тадашњег ратовања и свакодневном животу римских легионара и 18 императора рођених на територији данашње Србије
Аутор: Градимир Аничићсубота, 01.09.2018. у 22:00

Свечаним отварањем у Сали хероја Филолошког факултета у Београду данас почиње 24. Међународни лимес конгрес који ће се до 9. септембра одвијати у Виминацијуму, некадашњем римском граду и легијском логору крај Старог Костолца. (Limes је на латинском граница.) Биће то највеће окупљање стручњака археологије икада до сада организовано које ће се бавити животним темама у логорима и насељима на граници дугој 7.500 километара тада најмоћнијег – Римског царства. Део те римске границе у данашњој Србији има 450 километара дуж којих су бројни познати археолошки локалитети – Сирмијим, Сингидунум, Виминацијум, Феликс Ромулијана, Шаркамен, Медијана... Интензиван живот, који се вековима одвијао дуж Дунава који је некад, као и данас, био једна од најзначајнијих трговачких комуникација, најбоље се огледа у остацима богате материјалне културе. Кроз одабране теме овај конгрес ће осветлити и представити јавности богатство римског наслеђа у Подунављу и његовом залеђу.

Неколико стотина научника истраживача из 45 земаља целог света који се баве војном историјом Римског царства биће смештени у новоизграђеном, реконструисаном логору Седме Клаудијеве легије. Љубазношћу директора Археолошког института и једног од организатора овог конгреса професора др Миомира Кораћа, „Политика” објављује ексклузивне фотографије изгледа археопарка у којем ће наредних дана боравити научници целог света. Тај објекат је, као и све друго у Виминацијуму, изграђен његовом неуморном предузимљивошћу и прегалаштвом.

Љубазношћу директора Археолошког института и једног од организатора овог конгреса професора др Миомира Кораћа, „Политика” објављује ексклузивне фотографије изгледа археопарка у којем ће наредних дана боравити научници целог света

Како нам је професор Кораћ рекао, наредних дана, у аутентичним објектима изграђеним од камена, цигле и дрвета у стишкој равници поред Дунава, расправљаће се о војној структури, организовању легијских логора, тактици и стратегији тадашњег ратовања и свакодневном животу римских легионара и 18 императора рођених на територији данашње Србије. Поменимо само неке од тема о којима ће се разговарати на 34 сесије: „Сврха римских граница”, „Дуг пут за путовање”, „Држите линију...”, „А шта је с нама”, „Улога дивљих животиња у животу и смрти на лимесу”, „Религија и веровање на лимесу”, „Хришћанство на лимесу”, „Представљање римских граница”...

На конгресу ће се разматрати и питање трансформације лимеса у касној антици, говорити о животу и здрављу војног и цивилног становништва, животу жена и деце, породица које су живеле у насељима на границама, уз војне логоре.

Скоро сви учесници конгреса биће смештени у стамбеном комплексу, десет барака изграђених за потребе конгреса и опремљених у војничком стилу из античког доба. У свакој је десет соба са по шест кревета – укупно 600. У централном делу насеља је такозвана командантура с кухињом и трпезаријом за исхрану гостију и две слушаонице са по 250 седишта за учеснике – конгреса и свих будућих научних дешавања у Виминацијуму.

По завршетку конгреса у њима ће се организовати римски дечји образовно-спортски парк у којем ће се деца узраста од 10 до 17 година кроз игру учити римском беседништву, како се производила грнчарија, стакло, тканине и друге активности становништва тог периода у Римском царству.

Циљ археопарка је да заради новац којим ће се омогућити даља археолошка истраживања у овом налазишту, чији је тек мали део откривен. Пројекат треба да постигне одрживост самофинансирањем. Професор Кораћ нам каже да већ сада у Виминацијуму 50 породица живи од продаје улазница и сувенира.

У исто време, као пратећа манифестација конгреса, у амфитеатру у Виминацијуму биће одржан и први позоришни фестивал „Виминацијум фест – митови стари и нови” на којем ће се представити позоришта из Загреба, Бањалуке, Новог Сада и Београда представама „Ричард Трећи”, „Феничанке”, „Одисеј – сан о повратку”, „Хасанагиница” и „Електра”. Последњег дана конгреса, 9. септембра, новосадски „Биг бенд” одржаће концерт.


Коментари2
12e5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
Čestitke prof.dr Miomiru Koraću koji ume svoju stast za arheološka nalazišta da prenese na obične građane i da naše bogatstvo rimskog nasleđa predstavi svetu.
Данило
Није то римско наслеђе него наше. Те грађевине није зидао Дунав него народ који је живео на његовим обалама. Постоје егзактне науке што се антропологија и генетика зову и оне остављају сме мање простора за манипулисање историјом.
Препоручујем 12

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља