понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:31

Иран прети да ће блокирати Хормуз

Кроз овај мореуз пролази трећина светске поморске трговине нафтом. – Као одговор на мере Вашингтона, Техеран упозорава да би се на мети могли наћи и амерички бродови у Персијском заливуПотпис:
Аутор: Бошко Јакшићсубота, 01.09.2018. у 22:00
Поглед на мореуз Хормуз (Фото Бета/АП)

Рат у Сирији приближава се крају, али Блиски исток не би био најнестабилније подручје света да се одмах не отварају нова потенцијална жаришта.

Амерички притисак на Иран појачан је после унилатералног повлачења САД из споразума о нуклеарном програму за који Доналд Трамп каже да је сувише „мек” и да не спречава производњу атомске бомбе. Ирански режим такође се оптужује због развоја програма балистичких ракета, умешаности у регионалне конфликте и због подршке либанским хезболасима и другим милитантним групама које Вашингтон сматра „терористичким”.

Трамп је у августу активирао прву рунду санкција Ирану, а почетком новембра на снагу би требало да ступи други пакет казнених мера које предвиђају забрану куповина иранске нафте, удар на банкарски сектор земље и кажњавање страних компанија које послују с Ираном.

Трампов пакет пропраћен је регрутовањем савезника на фронту против Техерана. Вашингтон окупља сунитске режиме Персијског залива, Египат и Јордан како би заједно са Израелом блокирали Иран. Саветник за безбедност Џон Болтон поручује да ће САД употребити „максимални притисак” на Техеран који може иде и даље од економских санкција.

Иран апелује на остале потписнике да сачувају бечки договор из 2015. Председник Хасан Рохани је, уз подршку врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија, запретио да ће Иран блокирати мореуз Хормуз уколико САД покушају да спрече извоз иранске нафте.

Хормуз је теснац на југу Персијског залива који раздваја Иран и Оман, а овим путем пролази око 30 одсто укупне светске поморске трговине нафтом. У време иранско-ирачког рата транспорт је био смањен за четвртину, што је изазвало америчку интервенцију.

Усред тензије са САД и регионалним ривалима, Иран је у водама Залива одржао велике поморске маневре као „поруку Америци” због завођења санкција. Увежбавана је операција затварања Хормуза, први пут је на један ратни брод монтиран „божански освајач”, савремени ракетни систем произведен у Ирану, а недавно је представљен и први ирански борбени ловац четврте генерације. „Ви можете да почнете рат, али ми смо ти који ће победити”, поручује Американцима генерал Касим Сулејмани, док командант елитне Револуционарне гарде, генерал Мохамад Али Џафари, процењује да „непријатељи пажљиво избегавају конфликт јер знају да им не би користио”.

Званичници су упозорили да би се у случају агресије на мети нашле америчке војне базе и ратни бродови који по Заливу штите пут нафте. Утицајни шиитски лидер Ахмад Хатами изјавио да би Иран гађао и циљеве „ционистичког режима” у Израелу, одакле прете војном акцијом уколико Иран блокира мореуз Баб ел Мандеб који Црвено море повезује са Аденским заливом.

Техеран такође окупља шиитске партнере по Ираку, Јемену, Сирији и Либану. Либански хезболаси саопштили су да ће у случају напада на Иран фронтове конфликта пребацити на југ Либана према Израелу. „Велика је вероватноћа да би се хезболаси укључили у било какав напад на Иран”, процењује Имад Саламеи, професор политичких наука са америчког универзитета у Бејруту.

Нова тензија на релацији Израел–Хезболах директна је последица Трамповог заоштравања према Техерану и потврда да су били у праву они који су упозоравали да ће америчко напуштање бечког споразума из 2015. додатно дестабилизовати немирни Блиски исток.

Хезболаси су 2006. ратовали са Израелом, а последњих недеља реторички конфликт пропраћен је војним припремама. Шиитска милиција, војно крило Хезболаха, има борце који су се обучили на ратишту у Сирији где су давали подршку снагама председника Башара ел Асада.

Лидер Хезболаха Сајед Хасан Насралах упозорио је прошле године да су „стотине хиљада Арапа и муслимана” спремне да се боре против Израела уколико нападне Либан. Сада каже да су хезболаси „снажнији него икад од времена свог настанка”. „Нико не би требало да нам прети ратом. Спремни смо за рат и уз Алахову помоћ победићемо.”

Шиити су на југу Либана распоредили арсенале савремених ракета краћег и средњег домета. Израелска процена је да хезболаси поседују близу 130.000 таквих пројектила чији је максимални домет 45 километара, али званичнике брине могућност да је Иран хезболасима испоручио прецизније ракете дужег домета које би озбиљније запретиле инфраструктури земље. „Ракете које су хезболаси набавили представљају стварну опасност по Израел, а неке могу да стигну до срца Тел Авива”, пише израелски дневник „Маарив” позивајући се на функционера Министарства одбране који додаје да би стотине хиљада Јевреја са севера земље морале да буду евакуисане.

Није познато да ли су хезболаси набавили нове антиракетне одбрамбене системе, али зна се да шаљу дронове да изнад Израела прикупе информације о потенцијалним циљевима у случају рата.

Израел пре 12 година није успео да војно порази и уништи хезболахе, што је и данас неостварена жеља десничарске владе премијера Бенјамина Нетанијахуа. Начелник израелског генералштаба, генерал Гади Ејзенкот, запретио је у априлу „разорним ратом” против Хезболаха пре краја ове године. „Слике разарања изазваних ратом неће заборавити нико у региону… Цивили неће бити поштеђени.”

Либански дневник „Ан Нахар” наводи да има више индикација које наводе на могући сукоб: војни конфликт израелских и сиријских трупа у марту који је довео до обарања израелског ловца Ф-16 и иранског дрона над Израелом, израелско уништавање значајног дела сиријског система ваздушне одбране, стално јачање позиција Иранаца и Хезболаха на југу Сирије.

Израелски медији пренели су да је израелска армија Нетанијахуовом ужем кабинету представила сценарио могућег муњевитог рата, док неименовани извори говоре да би линије фронта ишле од Медитерана до сиријско-јорданске границе.

Протеклих недеља Израелци су одржали више војних вежби, укључујући и неке у августу близу либанске границе које су симулирале конфликт са хезболасима ширих размера. Маневри су пропраћени серијом експлицитних упозорења израелских политичких и војних лидера да ће Израел уништити Либан уколико хезболаси крену у рат против јеврејске државе.

Ратни фронтови Блиског истока су преповезани, али аналитичари процењују да сукоб у Ирану или између Израела и Хезболаха није неизбежан, барем за сада. То значи да ће се конфликти нижег интензитета наставити на различитим локацијама региона, од Сирије преко Јемена до секташких сукоба по Ираку. Сваки шири сукоб био би разоран по све.


Коментари7
738b8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Grubic
(наставак из прошлог коментара) Финансијски разлози су заправо и главни разлози за извођење брзих војних интервенција од стране богатих држава још од прошлог века и наравно брзи покушаји успостављања мира у новоокупационим зонама. Уредник новина Le Monde diplomatique Serge Halimi у енглеском штампаном издању из јануара 2018, бр. 1801, на уводној страници под насловом Fabricating war on Iran (Фабриковање рата на Иран) описује при крају текста коментаре бившег Председника САД Обаме од пре две године раније да је Ирански војни буџет износио само једну осмину од војних буџета савезника САД-а у региону и само једну четрдесетину од Пентагоновог. САД, 2. септембар 2018.
Goran Grubic
Сећам се новинског чланка из прошле деценије где је бивши Кубански Лидер Фидел Кастро, у време администрације Председника Буша, изјавио страним новинарима да су САД поседовале војну моћ да окупирају Иран али ако би то учиниле тада би се моралe суочити са консенквенцама Исламске нације. Мислим да САД не поседују довољну финансијску моћ да би могле да одржавају било какву сопствено-инсталирану владу у Ирану као што финансијски нису могле да одржавају владу у бившем Јужном Вијетнаму нити су могле да финансијски покушати инсталирати нову лојалну владу у Северном Вијетнаму током 1960-их и 1970-их година. Сећам се новинарског интервјуа Италијанске новинарке Оријане Фалачи (1929-2006) из почетка 1970-их са војним генералом Северног Вијетнама Џапом (1911-2013) у којем је он изјавио да северновијeтнамска војска наравно није могла се носи са Америчком војском али да је тадашњи рат за САД постајао веома скуп. . . . (наставак у следећем коментару)
noka
Vrlo je verovatno ako to ucine da ce Iran nestati sa ove planete - i ni Rusi ni Kinezi nece mrdnuti prstom da to sprece jer je ne-zatvaranje pomorskih puteva jedan od postulata povelje UN.
Pedja
Mnoge stvari su postulati UN pa se ignorisu. Na primer, upotreba vojne sile bez odobrenja SB UN ili cak pretnje vojnom silom...Sto se drugih velikih sila tice, sve zavisi od toga da li im odgovara kriza na kratko...direktno se ne bi mesale ali indirektno dostavljanjem oruzja?
Препоручујем 26
Бранислав Станојловић
Па да сами себе упуцају у ногу? Тежи случај!
Zlatko S P
Interesuje me,sta ce biti ,ako Ruski I Kineski tanker Kupuju ,I pune se u Iranu sa iranskom naftom,I raznose je po svetu ?
РадиСав
У том случају ће по ко зна који пут доћи до небулозне ситуације, где ће САД, које су без компаса већ увеле санкције РФ и Кини, од истих тражити да спроводе њихове санкције према Ирану. Другим речима, хегемонистичко лицемерје без зрнца логике и обзира на могуће последице.
Препоручујем 28

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља