уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

Имање у Војводини за купатило у Београду

За новац којим у главном граду може да се купи гарсоњера, у унутрашњости се добија кућа с намештајем и окућницом
Аутор: Озрен Милановићсубота, 01.09.2018. у 22:00
Престоница нуди више шанси за посао, провод и забаву, али и мала места, имају своју арому, фантазију и привлачност (Фото С. Гуцијан)

У Београд се годишње досели, званично, око 15.000 људи из унутрашњости, а још три пута толико стигне и „илегалише” у престоници. Наравно да им је свима потребан кров над главом. Занемарљив је број оних који се одселе из главног града у неко друго место у Србији.

Које и какве нас то силе вуку велеграду? Подстанарски живот је на маргини правог живота, а тежња за куповином стана у главном граду Србије је најчешће, и веома, лимитирана„ситницом” да без више десетина хиљада евра не може да се пазари „каква-таква гајба”.

Признаће свако да није исто купити стан за 20.000 или такав исти за 100.000 евра, само због локације. Гле рачунице, прва сума је тек учешће у кредиту за ову другу суму. Рачуница каже да у Србији готово 100.000 људи банкама отплаћује немале рате стамбених кредита. Један овећи град као Крагујевац.

(Фото А. Васиљевић)

У Великом Градишту, надомак Сребрног језера, стоквадратна кућа са двориштем може да се пазари и за 20.000 евра. У Суботици, најсевернијем граду Србије и блиском граду Европској унији, стан од 50 квадрата, комфоран, продаје се по цени од 25.000 евра. На Палићу, ексклузивном летовалишту, с језером у понуди, али и са десетинама културних манифестација годишње, трособна кућа са окућницом може да се купи за 30.000 евра.

Широм равне Војводине за цело имање са комфорном кућом, помоћним просторијама, па чак и са затеченим намештајем, ко извади 5.000 евра – његово је!

Много јужније, у Књажевцу, Сурдулици, Пироту – слично. За 10.000 евра, лепе куће, планске. Квадратни метри у оваквим местима нису много битни, а величина се мери бројем просторија. У Нишкој Бањи, кућа вишесобна, са собама за издавање, може да се купи за 40.000 евра. У Вучју, некада Српском Манчестеру, за 15.000 евра може да се купи кућа са воћњаком, сасвим довољна за живот вишечлане породице. На пола сата вожње од Теразија, око Барајева и осталих села, цело комфорно домаћинство вреди као квадратура купатила у епицентру престонице.

И тако редом. За новац којим у Београду може да се купи тесна гарсоњера или једнособан стан у периферијским насељима, у унутрашњости, илити провинцији, добија се троструко, четвороструко па и више корисног стамбеног простора. Ко сумња, нек прочешља огласе с понудама. Ако је стамбено питање животно питање већине припадника овог народа, откуд толики грч да се сви угнезде у Београду, по цену прескупог, у односу на остале градове, стамбеног простора. Тачно је да Београд као велики магнет, нуди више шанси за посао, за провод и забаву. Али и мала места, градови, градићи и варошице имају своју арому, фантазију и привлачност.

Из свега приложеног, можете било где другде у Србији да купите стан за 20.000 евра, логика и математика кажу да 20 следећих година не морате да одвајате и до 400 евра за рату колико би вам требало у Београду за такав стамбени подухват. Тих 400 евра је скоро као просечна плата па иако је можда теже до посла доћи у Суботици или Књажевцу, барем сваког првог сте ослобођени страха како да сакупите средства за рату тог месеца.

Социолози тврде да се квалитет живота у престоници разликује од оног у дубокој провинцији, али је то и питање личног става и промишљености. Циници више нису убедљиви кад нас убеђују да је једино чист ваздух конкретна предност „недођије “. Еспресо кафа у Прокупљу је пола од цене на Цераку и Миријеву, коњске трке су посећеније у Шапцу него на Царевој ћуприји, а „Роштиљијада”, „Гитаријада” и „Сланинијада” не постоје у престоници. Јагодина има музеј воштаних фигура, Београд ће тек да га прави, у Врању нема метроа, исто као што га нема у Београду, бар засад. У Пироту не иду трамвајем на посао јер нема ни трамваја а ни посла, шале се шерети. „Бир фест” ће ускоро имати свака паланка, не као доказ да је у пиву истина, већ да је таква забава конфекцијског типа. А и ови што одлазе из Србије, не иду баш сви у Лондон, Њујорк и Берлин, него најчешће у неке селендре.

У западној Европи, нашем узору за све, скупљи су станови и куће ван градских центара од оних у центру. Идила мирног живота је одавно на цени, бука и стрес су снизили цену квадратног метра у великим градовима. А ни о релацији урбано-рурално. Зато, ставити на тас гарсоњеру у Београду и кућу са окућницом у унутрашњости као алтернативу, дилема је коју свако понаособ мора да реши. Уз све иде и дилема, ко је задовољнији, онај ко направи велики успех у малој средини или онај ко постигне мали успех у великој. На ово питање не постоји довољно добар одговор.

Ко сме, на пример, да тврди да се за деценију или две нећемо примаћи ономе што се назива европски стандард, па оно што је данас у нашој провинцији скоро багателно, не стане раме уз раме, по ценама, са становима на Врачару или Дорћолу. Па ето добре инвестиције, је л’ да! Није реч о опклади него о визији.


Коментари22
0804e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan
I u “unutrašnjosti” ima posla za sve koji hoće da rade. Sa kojim god privatnikom pričam svi imaju isti problem - nemaju radnika. Ne razumem logiku da idem u Begiš i radim za 400 €, platim stan 200€ ostane mi 200€, da ne računam troškove kojih ako radim u “unutrašnjosti” nemam dok opet zaradim tih istih čistih 200€. Nama je uvek negde tamo bolje.
Aleksandar Grujić
Previše potcenjujete koliko je van Beograda teško doći do posla. I ne znam za šta nam je Zapadna Evropa uzor, uglavnom je to Rusija.
Гордана
Мене увек добро насмеје када београђани друге генерације почну да говоре о провинцији.
Саван
мало је то конфузно, и Нови Сад је прескуп, а Бачка и Банат се празне, док је Срем препун, и ни Пазове и Инђија нису јефтине као ни Сремска Митровица! наравно, навала је на Београд највећа али није једино... село није занимљиво јер данашње дјевојке гледају на живот на селу са гађењем и џаба ентузијазам некога младића ако ће тако остати сам!
ivan
Ova temdencija da svi hrle u Beograd moze da dovede do toga da taj isti Beograd ostane bez zledine odnosno Srbije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља