петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:36
ИЗ ФУДБАЛСКЕ ИСТОРИЈЕ

Америчка турнеја је кренула са Звездом, кад је Маравић пробушио мрежу у Њујорку

Покушај агенције „Релевант“ да пресели европске лигашке мечеве на тло Америке представља наставак мисије започете 1960. године, када је Вилијам Кокс, бизнисмен прогнан из безбола, довео првих 12 клубова у САД
Аутор: Александар Милетићнедеља, 02.09.2018. у 12:01
Извештај из „Политике“ са Звездине утакмице у Њојорку, јула 1960.

Док Удружење фудбалера Шпаније (АФЕ) прети штрајком Шпанској лиги уколико одлучи да неке првенствене мечеве игра у Сједињеним Америчким Државама, прилика је да се подсетимо како су европски клубови почели да одлазе на америчке турнеје. Тим пре што је у пионирским данима важну улогу имала Црвена звезда која је пре шест деценија била атракција за њујоршку публику.

Оно што последњих година организују агенција „Релевант“ и милијардер Стивен Рос, власник НФЛ клуба Мајами „делфинса, под именом Интерконтинентални куп шампиона, није њихов изум. Ново је то што планирају да после летњих турнира - на којима гостују Реал, Барселона, Манчестер јунајтед, Бајерн, Милано и остали велики европски клубови – организују у Америци и првенствене утакмице највећих европских лига.

Оваква иницијатива би могла да се тумачи и као нови покушај да се фудбал доведе у раван осталих профи спортова у Америци, односно да МЛС лига (америчка профи лига у фудбалу – сокеру) достигне најбоље европске шампионате. Томе би требало да допринесе и Светско првенство 2026, које САД организују са Мексиком и Канадом. То је био и разлог прекјучерашње посете председника Фифе Ђанија Инфантина америчком председнику Доналду Трампу који је у Белој кући изјавио нешто што је изазвало подсмех на друштвеним мрежама широм света („фудбал мора да постане један од најбрже растућих спортова на свету“).

Прва мисија, шездесетих година прошлог века, била је сасвим другачија: да америчка публика сазна да уопште постоји фудбал (сокер). Ту је значајну улогу имао један други бизнисмен, Вилијам Д. Кокс, који је 1960. године основао Међународну сокер лигу - турнир у Њујорку са 12 клубова, подељених у две групе.

Кокс је силом прилика заволео фудбал, јер му је било доживотно забрањено да буде присутан у америчком професионалном спорту (сокер то тада није био). Када је 1943. године откривено да се кладио на једну утакмицу свог безбол клуба Филаделфије „филис“ (променио главног пичера и узео огроман новац), постао је први функционер у историји безбола који је доживотно суспендован. После тога често је путовао Европом и тако дошао на идеју да се опроба у једином спорту у којем му нису била затворена врата у његовој земљи. У мају 1960. покренуо је Међународну сокер лигу. 

Милутиновић са Бајерном на отварању
Парви меч икада одигран у Међународној сокер лиги одигран је 26. маја, у Њујорку, између Килмарнока и Бајерна. Шкотски клуб је победио са 3:1 минхенску екипу која тада није припадала крему немачког фудбала. За Бајерн је тада играо некадашњи играч Партизана Милош Милутиновић, који је неколико месеци раније имао операцију левог плућног крила.

Југословенски шампион Црвена звезда је била један од 12 учесника прве сезоне и мало је недостајало да се нађе у финалу у које су улазили само победници група. „Црвено-бели“ су у својој групи заузели друго место, иза бразилског Бангуа. Редом су забележили следеће резултате: Рапид (првак Аустрије) 5:2 (Веселиновић 3, Шијаковић и Маравић), Сампдорија 1:1 (Маравић), Спортинг (Л) 3:0 (Костић, Милошевић, Веселиновић), Норчепинг (првак Шведске) 4:0 (Шекуларац, Веселиновић, Костић, Маравић), Бангу 0:2. Звезди је у последњем колу против тима из Рио де Женрира био је довољан и реми за финале, али се противник боље снашао у изузетно тешким условима (висока температура и влажности ваздуха). У другој групи вицепрвак Шкотске Килмарнок је завршио на врху (девет бодова) испред тадашњег првака Енглеске Барнлија (8), Нице (5), Њујорк Американса (4), Бајерна (3) и Гленавона (2). Бангу је у финалу победио екипу Килмарнока са 2:0.

„Готово без половине свог стандардног тима Црвена звезда је ове ноћи, на стадиону Поло граунд, доживела свој велики почетак и велики тренутак славе“, извештавао је чувени новинар „Политике“ Мирослав Радојчић о Звездином дуелу са Рапидом, на стадиону на Менхетну, пред 12.000 гледалаца са плаћеним улазницама. Наш шампион играо је у саставу. Вукићевић, Шијаковић, Зековић, Митић, Спајић, Тасић, Стипић, Маравић, Топлак, Веселиновић, Рудински.

- Путовали смо авионом 12 сати, преко Шкотске за Њујорк. С наше стране организатор турнеје био је Аца Обрадовић а помогао је и Ден Тана је који је већ тада имао неку улогу у америчком фудбалу. Било је то незаборавно искуство за нас младе играче и тренера Мишу Павића. Ишли смо три пута за четири године и били пионири пропаганде фудбала у Америци – сведочи данас за „Политику“ Душан Маравић који је крајем тог лета са нашом репрезентацијом освојио олимпијско злато у Риму. – Памтим да је њујоршка штампа писала да сам ја из пенала поцепао мрежу Рапида, а уствари лопта је прошла кроз шупљину која је постојала у мрежи. За ту турнеју Веселиновића смо позајмили од Војводине, а Шијаковића од ОФК Београда. Сваки наш играч је добио по 100 долара за турнеју. У хотелу на Менхетну спавали смо по двојица у соби, а ја сам био цимер са Дурковићем. На жалост, нама двојици је неко провалио у собу и украо новац већ првог дана.

Тодор Веселиновић јебио  најбољи стрелац турнира (5), док је Драгомир Вукићевић проглашен за најбољег голмана.

Међународна сокер лига играла се од 1960. до 1965. Највише учешћа имала је Дукла из Прага (5, 1961-65), затим Килмарнок (1960, 1961, 1963, 1965), па Црвена звезда (1960, 1961, 1964). Укупно је било 59 клубова за шест година, међу њима и Вест Бромвич, Вест Хем, Евертон, Блекбурн, Вердер, Минхен 1860, Спортинг, Сампдорија, Панатинаикос, Монако, Хајдук, Динамо (З), Ференцварош, Бешикташ, Баија, Америка (Рио)... Уочи оснивања Америчке професионалне лиге (1967), на западној обали САД појавила се група која је почела да доводи велике клубове и парира Коксу, а њу је предводио један Србин, Ден Тана. Захваљујући њему Звезда је гостовала у Лос Анђелесу 1964. године, као један од ретких клубова који је тих година играо и на источној и на западној обали Америке.


Коментари1
13694
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bilo nekada
Lepo je setiti se. Bilo nekad. A sada sa ovim rukovodstvom u savezu koje smenjuje trenere i selektore i sa selektorom reprezentacije koji izbacije igrace ako kazu i jednu rec koja mu nije po volji... Pa, bicemo ucesnici Fudbalskog turnira Centralne Afrike, ako se i za to kvalifikujemo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља