среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

САД и Немачка опречно о решењу за Косово

Док Берлин упозорава да би промене граница довеле до нових међуетничких спорова у региону, Вашингтон нема ништа против договора Београда и Приштине о „размени територија”
недеља, 02.09.2018. у 12:57
Корекцији граница противи се и свештенство СПЦ: манастир Грачаница (Фото А. Васиљевић)

ЊУЈОРК – И „Вол стрит џорнал” (WSJ) и „ЕУ Обзервер” пишу о састанку министара спољних послова ЕУ у Бечу, при чему амерички лист наводи да су САД и Немачка на супротним странама кад је реч о могућем плану о промени граница између Србије и Косова и решавању једног од последњих великих територијалних спорова у Европи.

Притом, наводи њујоршки лист, Берлин је забринут због „потеза који би могао да отвори Пандорину кутију међуетничких спорова у неким од најсиромашнијих земаља региона”, а немачки званичници су у петак рекли да остају дубоко скептични по том питању.

WSJ указује, у том контексту, на изјаву немачког министра спољних послова Хајка Маса.

„Не мислимо да су разговори о размени територија између Косова и Србије конструктивни. То може да отвори превише старих рана код тамошњих народа”, рекао је Мас, на путу ка Бечу, на разговоре између шефова дипломатија ЕУ и балканских званичника.

С друге стране, указује се у тексту, амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон је прошле недеље изјавио да та идеја не забрињава Вашингтон, упркос дводеценијском противљењу Запада.

Евентуални договор о територијалним корекцијама могао би да наиђе на значајне критике на домаћем терену, оцењује WSJ, уз напомену да се тој идеји противи српско православно свештенство и водећи косовски политичари.

Уз то, додаје се, званичници у суседној Босни изразили су забринутост да би то могло додатно да подстакне тежње лидера Републике Српске Милорада Додика ка независности.

Лист наводи и да су неки европски лидери забринути да би евентуални договор о измени границе могао да направи етнички раздор и у Македонији, која је искусила спорадично насиље у које је била умешана албанска мањима.

Њујоршки лист подсећа да је фински министар спољних послова Тимо Соини у петак рекао да „треба бити веома опрезан како се не би изазвали нови проблеми у региону”, као и да је немачка канцеларка Меркел раније овог месеца изјавила да су „границе овог региона неповредиве”.

Амерички лист наводи да је идеја о прекрајању граница како би се балканске земље учиниле етнички хомогенијим непопуларна међу многим европским владама.

„Неки од главних европских званичника почели су своје каријере на Балкану, и лично присуствовали ратовима у бившој Југославији током 90-их година прошлог века, у којима је убијено око 140.000 људи. Међутим, ЕУ, такође, годинама тражи решење за спор између Косова и Србије”, наводи се у тексту.

WSJ указује да су се Вашингтон и Берлин, генерално, слагали кад је реч о овом региону откако је председник Бил Клинтон председавао Дејтонским мировним преговорима 1995. који су донели нестабилни мир главном попришту југословенских ратова – Босни и Херцеговини, али да су су под Доналдом Трампом САД показале интересовање за преиспитивање своје политике у погледу овог региона.

Њујоршки лист закључује да је америчка подршка територијалној размени на југоистоку Европе међу извесним бројем питања по којима се Берлин и Вашингтон не слажу.

У међувремену, бриселски портал „ЕУ Обзервер” наводи да су институције ЕУ изразиле наду у нови значајан помак кад је реч о проширењу Западног Балкана, упркос „нервози” због идеје о размени територија из етничких разлога.

Портал подсећа на изјаву високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини, после разговора званичника ЕУ у Бечу 31. августа, да би Београд и Приштина могли да нормализују односе обавезујућим споразумом 2020. године.

Могерини, указује портал, тек треба да „умири нервозне главе”, у тренутку када се разговори премештају из Беча у престоницу ЕУ идуће недеље, када ће се тамо са њом састати председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи.

„Евентуални договор тиче се размене делова северног Косова насељених Србима за Прешевску долину у Србији, где етнички Албанци чине већину становништва”, наводи бриселски портал, уз оцену да би то могло да изазове снажну негативну реакцију националиста на Косову и у Србији.

И „ЕУ Обзервер” упозорава на ризик да би такав договор могао да охрабри Албанце у Македонији, као и Хрвате и Србе у БиХ, да покушају да поново исцртају границе, мање од 20 година након окончања ратова на Западном Балкану. (Танјуг)


Коментари7
5991c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anabela
Promena ce biti. Granica od Dubrovnika do Crne Gore, mora da se koriguje i da pripadne BiH, sto je i u skladu sa Medjunarodnim pravom. Taj priobalni pojas podele RS i BiH. Nemackoj nije smetalo sto su granice, nelogicne, neistorijske i nepostene. Takodje, podelu Nemacke nisu priznali i borili su se svim sredstvima da se ponovo ujedine i nije tacno da je to isti narod (u obe Nemacke).Nemacki identitet se sveo na zajednicki jezik i utvrdjivanje politicke stabilnosti. Dubljih sadrzaja odavno nema. Mnogi su uostalom smatrali da Nemacka nema moralno pravo da se ujedini. Nemacka je izvan kruga zemalja koje se pitaju o ovoj temi. Za nas je mnogo bitnije sta kaze nase svestenstvo i narod na Kosovu.
dr Slobodan Devic
Kinezi su na povratak Hong Konga cekali sto godina. Da pustimo mi Nemce i Amere da se ubedjuju, a da mi pitamo Kineze sta nam valja ciniti ...
Petar . Stanimirović
Ima li još negde neki burekdžija u Srbiji ,koji sa svojom burekdžinicom nije teritorijalno razmenjen. Da se raskusuramo,pa da počnemo opet,ali iz početka !
Mirko Mirković
Počinje da liči na priču o dobrom i zlom policajcu.
Deki
Nama trenutno odgovara status quo. Mi izgrađujemo ekonomiju, izvoz, infrastrukturu, smanjujemo dug i povećavamo devizne zalihe, dovodimo ostrane investitore, modernizujemo armiju... za 5 godina ovakvog rasta Srbija će toliko biti i ekonomski i vojno jaka da nas i neće biti mnogo briga šta Njemačka misli o nama i Kosovu. Kosovo će se jednostavno vratiti gdje i pripada---u Srbiju.
slavko
A kako če se to Kosovo "jednostavno" vratiti? A šta ako se neče? Vojno čemo poraziti Ameriku i ekonomski uništiti Nemačku? Pa čitava Srbija za godinu dana stvori toliko koliko Nemačka za samo 4 dana!
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља