понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
75. ВЕНЕЦИЈА

Било једном на Дивљем западу

Три слике једне Америке у филмовима „Балада о Бастеру Скрагсу” браће Коен, „Шта ћеш урадити када се свет запали” Роберта Минервинија и „Звезда је рођена” Бредлија Купера с Леди Гагом. – Данас је свечана премијера Кустуричиног документарца о Пепеу Мухики
Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 02.09.2018. у 22:00
Из филма „Балада о Бастеру Скрагсу” (Фотографије 75. Венецијански фестивал)

​Венеција, Лидо – Итан и Џоел Коен у сарадњи с „Нетфликсом” понудили су сада забавни и стилски разнолики филм „Балада о Бастерсу Скрагсу”, вестерн збирку од шест различитих прича од којих свака може бити и кратки филм за себе.

И као и увек када су браћа Коен у питању, све пршти од „ишчашеног” црног хумора, сценаристичко-редитељске довитљивости, мора забаве испод чије се површине увек крију и оштрице друштвене критике. У овом случају оне су уперене ка романтизованој америчкој прошлости из времена освајања Дивљег запада, где се крију корени бруталности и (на)силништва и савремене америчке нације и корени онога што се зове политика дуплих стандарда.

Још у том се, према Коеновима, догодила и смрт уметности у корист јефтине забаве (прича „Карта за јело”) и уништење природе зарад похлепне трке за златом („Златни кањон”) и много тога још. Свака од тих шест прича из ове антологије коју су Коенови, према сопственом признању, писали и режирали по узору на италијанске шпагети вестерне из шездесетих година прошлог века, носи са собом и обиље филмског ужитка, иако није свака од њих подједнако снажна. Искрено, најбоље и најдуховитије су прве две приче „Балада о Бастеру Скагсу”, по којој је и назван филм, и „Близу Алгодона”, у којој игра Џејмс Франко...

Актери филма „Звезда је рођена

***

Да је и у данашњој Америци брутално као некада на Дивљем западу показао је документарно-играни филм „Шта ћеш урадити када се свет запали” Роберта Минервинија, америчког аутора италијанског порекла, редитеља награђиваног филма „Друга страна”. Минервини се у свом црно-белом филму осврће на лето 2017. када се догодио читав низ бруталних полицијских убистава младих Афроамериканаца што је изазвало талас жестоких протеста широм Америке. Црна заједница на америчком југу, која се и данас носи с дуготрајним последицама тешке прошлости, узнемирена је кренула у бунт. С друге стране, „Црни пантери” припремају масовни протест против полицијске бруталности, а Минервини кроз све то гледаоцима нуди жестоку медитацију о стању раса у Америци. О прегаженим људским правима, о положају жена, о чему можда најбоље казује Минервинијева јунакиња Џули, рекавши у једном тренутку: „Снажним женама је потребан снажан ум, јер имају снажне проблеме.”

Роберто Минервини је две године стрпљиво снимао са својим одабраним протагонистима, копајући дубоко по коренима друштвене неједнакости у Америци, фокусирајући се на услове у којима живе Афроамериканци. Оно што је посебно занимљиво у филму јесте и начин на који је аутор повезао догађаје из 2005. (ураган „Катарина” и његове последице) и из 2016. и убиства Алтона Стерлинга, наводећи гледаоце на закључак да су оба догађаја резултат институционалне немарности, друштвено-економских подела између богатих и сиромашних и јаког ендемског расизма. Протагонисти његовог филма, измештени из беса и страха, само су желели да добију шансу да своје животне приче изнесу гласно. Минервини им је дао ту ретку шансу.

            ***

Америка има ноћне море, али има и нешто што се зове амерички сан и приче о успеху. И о љубави. Успех, љубав и музика кључ су за препознавање редитељски дебитантског филма „Звезда је рођена” глумца Бредлија Купера, у којем му је партнерка нико други до Леди Гага. И главом и брадом и с оригиналним сонговима које је компоновала специјално за овај филм.

Ово је и још један у низу римејка истоименог филма с Барбаром Стрејсенд у главној улози, али су се Купер и Леди Гага довољно одмакли од већ утврђеног градива и ипак урадили нешто новије и свеже. И на сценаристичком и на музичком плану. Сасвим солидан филм који ће имати своје поштоваоце у биоскопским дворанама.

– Мислим да са сигурношћу могу да кажем да смо видели толико инкарнација овог филма које увек успешно пролазе код публике, зато што је реч о предивној причи. За мене је све ово заједно било изузетно искуство, а посебан изазов у интерпретацији лика Али био је тај што је она на почетку филма била потпуно одустала од себе и није веровала у себе. Када сам ја почињала у музичком свету са својих 19 година, иако сам ишла наоколо и бивала много пута одбијена, увек сам веровала у себе. У томе је та разлика између стварне мене и лика који играм у филму. Увек сам била свесна да не спадам у најлепше међу девојкама, многи су желели да узму моје песме али да их неко други пева, али ја на то никада нисам пристала. Од почетка сам знала шта хоћу и знала сам да кажем не када је требало – изјавила је Леди Гага током сусрета с новинарима у препуној конференцијској сали у легендарном Казину.

Музичка икона се показала као изврсна глумица и без сумње је до сада била једна од најеуфоричније дочеканих звезда на 75. Венецијанском фестивалу. Ни жестока киша која већ два дана неумољиво пада није отерала армију њених поштовалаца који су је с узбуђењем чекали и дочекали на Лиду.

***

Звезде данашњег свечаног филмског дана на Лиду без сумње ће бити бивши уругвајски председник Пепе Мухика и Емир Кустурица. Први као протагониста, а други као аутор филма „Ел Пепе, један узвишени живот”, у којем даје јединствени поглед на „најсиромашнијег шефа државе”, на његов политички, економски и еколошки рад у свету у којем живимо.

Кустуричин филм се приказује у главном програму ван конкуренције, а свечана премијера заказана је данас у 14.15 сати у Палати Гранде.

Епски Петерло Мајка Лија

Непосредно пошто се завршила битка код Ватерлоа у Великој Британији, почео је Петерло (1819). Британске трупе су немилосрдно напале цивиле током протеста на пољани Светог Петра у Манчестеру на којем су позивали парламент на реформе за боља права радника и боље услове за рад и живот.

Ова историјски болна тема у британском краљевству тема је новог филма 75-годишњег Мајка Лија, који се снажно ухватио укоштац са сценографски, костимографски и продукцијски захтевним пројектом (иза филма на велико изненађење стао је и „Амазон”), с огромним бројем глумаца и статиста. У 154 минута филма реконструисан је сваки детаљ из живота обесправљене радничке класе и самог крвавог масакра који су по наредби починили војници и тако исписали једну од најкрвавијих и најсрамнијих страница у британској историји.


Коментари3
b8234
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Paja
Braca Koen pricaju o smrti umetnosti u korist zabave, a rade s Netfliksom?! Mislim da bar oni ne bi smeli o tome da pricaju.
Данило
Зашто Кустурица не пише и снима о дивљем Истоку, о 22 милиона побијених Руса, елите једног великог Народа, само зато што су другачије мислили, нису носили револвер на левом нити десном куку као Вајат Ерп или Док Холидеј?
Djura
Ima Rusija svoje reditelje pa nek oni snimaju o tome.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља