среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:19

Новац „мејд ин Чајна” осваја свет

Захваљујући ширењу „Појаса и пута”, државе од Бразила до Пољске, наводно чак и Индија, ангажују кинеске фабрике да штампају њихове валуте
Аутор: Владимир Вукасовићнедеља, 02.09.2018. у 22:00
Стра­не банк­но­те по­ста­ју глав­ни из­вор при­хо­да за ки­не­ску ком­па­ни­ју за штам­па­ње нов­ца (Фото Википедија)

„Мејд ин Чајна” одавно више није ознака за производе ниског квалитета. Али, од свих купаца кинеске робе, у солидност израде се нико не нада више од држава које су поверење поклониле још једној мануфактури у којој Пекинг, изгледа, преузима светски примат: штампању страних валута.

Да кинески новац осваја свет, панична је мантра разних којима се не свиђа то што масивним улагањима и кредитима Кинези шире свој утицај широм планете. Судећи по информацијама „Саут Чајна морнинг поста”, који слови за лист близак властима у Пекингу, све се више држава ипак опредељује за то да и њихова монета буде „кинески новац”, то јест да је производе у кинеским фабрикама. Међу њима је наводно чак и Индија, земља која је с Кином и ратовала, последњи пут почетком шездесетих година прошлог века, и још није решила територијалне спорове с њом. Зато су у Индији ови наводи „Саут Чајна морнинг поста” одмах изазвали нервозна салетања власти питањима да ли је истина да је штампање националне валуте препуштено једном од два највећа индијска непријатеља.

За овај успон, кинеска државна компанија за штампање банкнота и изливање новчића има да захвали пробоју који је Пекинг начинио инвестицијама у „Појас и пут”, мегапројекат који треба да ојача инфраструктурне, тиме и економске, али и политичке везе унутар Азије и даље, ка Европи и Африци, утабавајући оно што се популарно назива „Новим путем свиле”. Пре него што је та иницијатива лансирана 2013. године, па и неко време после тога, у Кини се производила само домаћа валута, јуан. Због убрзане модернизације земље, која подразумева и масовни прелазак становништва на плаћање картицама или преко интернета уместо папиром и кованицама, домаће фабрике су слабо имале посла и око јуана. Како неки од њихових упосленика причају за „Саут Чајна морнинг пост”, довијали су се штампајући дозволе за венчања и вожњу како им фабричке траке не би зарђале.

„Појас и пут” је све то променио након што је почео повезивати све више држава. Постепено су се кинеске фабрике за производњу новца нашле затрпанима гомилом наруџбеница, махом из земаља које су приступиле том пројекту. Сада у некима од тих фабрика имају мука да обезбеде довољно енергије за одржавање погона у темпу нужном да би сви уговори били испуњени.

Тако су стране валуте, којима се донедавно уопште није бавила, сада постале главни извор прихода кинеске компаније за штампање новца. Она је, према сопственом опису, највећи светски произвођач монета, са 18.000 радника и више од десет постројења. Следећи на листи је британски „Де Ла Ру”, који има око 3.100 намештеника и више од 140 клијената. Тек на трећем месту је њихов парњак из САД, с десетином запослених у поређењу с Кинезима и две фабрике.

Осим политичких веза са државама на „Новом путу свиле”, које су несумњиво помогле склапању оваквих уговора, Кина је у односу на остале с овог тржишта одскочила и способношћу да по нижим ценама примени најсавременије технологије које отежавају кривотворење новчаница и новчића. У некима од тих технологија Кина наводно нема премца.

Међу онима које је то нагнало да штампање својих валуте предају у кинеске руке први је, изгледа, био Непал, да би се њему затим, како сазнаје „Саут Чајна морнинг пост”, придружили Тајланд, Бангладеш, Шри Ланка, Малезија, Бразил, Пољска и Индија. Списку ту можда још није крај јер су неке владе, пише овај лист, тражиле од Кине да не обелодањује склопљене уговоре како не би угрозили националну безбедност или потпалили „непотребне дебате” код куће. С Индијом је то управо оно што се десило, јер је, како је пренео „Тајмс ов Индија”, Конгрес те земље одмах по објављивању чланка „Саут Чајна морнинг поста” затражио од владе појашњење.

О томе колико суверенитет, безбедност и економска стабилност једне државе зависе од тога где она штампа свој новац, можда најбоље сведочи случај Либије. Она је пре пада Муамера Гадафија своје динаре израђивала у Британији. Након избијања грађанског рата, који ни до данас није заиста окончан упркос западној интервенцији, британска влада је од „Де Ла Руа”, пошто су Уједињене нације замрзле средства које је Гадафи држао у иностранству, запленила готово 1,5 милијарди динара, што је додатно притиснуло либијски режим, чији је вођа свргнут и напослетку убијен.


Коментари14
e821a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Поле
Довољно је да свет на кратко остави похлепу конзумирања свакојаког шкарта што му Кинези нуде, и Кинези су враћени у доба Мао Це Тунга. Похлепа за новим и многим наприви од Кине светског џина. Интересантно је да они који су своју идеологију заснивали на анти-конзуму, снабдевају свет јефтином робом доступне за све слојеве људи.
dr Slobodan Devic
Intenzitet aktivnosti kao i nedistatak kreativnosti anti-kineskih trolova mi govori da smo na dobrom putu ...
Данило
Не, грешке и заблуде инспирисане лажном идеологијом о праведном свету. Мислим да неки одбор за сарадњу са Кином води бивши председник Николић. Крајње је време време да напусти Дедиње, а Србија не трчи пред руду. Полако.
Ivo Mušić
@Zoran - a da li su ga i vratili?
Шумадинац са планине
Ми, обични људи, смо склони да све догађаје посматрамо кроз призму тренутка, садашњости. Довољно је ,,вратити,, се уназад 50 година и сетити се шта је била Кина под Мао Це Дунгом. Убијали масовно врапце, били сви униформисани итд., а данас... а, шта ће, тек, бити за наредних деценију, две. Зато, не треба потцењивати Кину и њених, преко милијарду људи, јер су већ показали и доказали да су светска сила.
alex roth
najzad se pojavljuje neko,kina,ko ce zavrnuti slavinu medjunarodnoj agresivnoj bandi u pravcu finansiskih manipulacija i ucena koje vode unistavanju zivota i dobara u mnogim antivazalnim zemljama sveta.
Препоручујем 16

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља