субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50

Заштита породице кроз рад с насилницима

Саветовалиште за брак и породицу у Крагујевцу успешно спроводи програм спречавања насиља, а криминолози наглашавају да је такав програм делотворнији од строгог закона
Аутор: Александра Петровићнедеља, 02.09.2018. у 22:00
(Срђан Печеничић)

Проблем породичног насиља не може се трајно решити само строгим законом и казнама, већ пре свега добро осмишљеним превентивним радом с насилницима, сматрају криминолози. О успеху Закона о спречавању насиља у породици сведоче статистички подаци, док судије нерадо за медије говоре о тешкоћама које прати спровођење тог закона.

Када се насилницима изрекну хитне мере исељења из стана и забране приласка жртви, они најчешће немају где да оду. Преспавају неколико ноћи код рођака и пријатеља, а често и по парковима. Ако се врате кући, онда због кршења хитне мере буду приведени судији за прекршаје, који им изрекне казну затвора од 30 до 60 дана. Када изађу из затвора, после неког времена породица поново улази у затворени круг насиља.

– Без социјално-психолошких третмана насилника и рада с целом породицом не можемо имати квалитетну борбу против породичног насиља. У 70 одсто случајева насилник је био жртва у својој примарној породици – каже др Бранислав Симоновић, професор криминалистике на Правном факултету у Крагујевцу.

Заједно с професорком криминологије др Снежаном Соковић припрема истраживање које ће промовисати превентивни рад. Упућују на добар пример Саветовалишта за брак и породицу Центра за развој услуга социјалне заштите „Кнегиња Љубица” у Крагујевцу.

– Превентивне програме с починиоцима насиља почели смо да развијамо 2010. године, на иницијативу Основног јавног тужилаштва у Крагујевцу, јер смо имали добру сарадњу. На националном нивоу такав програм је започео да се реализује 2012. кроз пројекат Управе за родну равноправност „Борба против сексуалног и родно заснованог насиља” у Београду и Нишу. Обучавали су нас стручњаци из Норвешке. Акредитовали смо програм рада с починиоцима насиља у партнерским односима, који траје шест месеци и одвија се кроз групни рад и индивидуалне разговоре с насилницима и жртвама – каже социјални радник Гордана Петронијевић, руководилац Саветовалишта за брак и породицу у центру „Кнегиња Љубица” у Крагујевцу.

Подсећа да је обавеза наше земље као потписнице Истанбулске конвенције да развија превентивне програме с починиоцима насиља.

– Циљ програма је спречавање и заустављање насиља у породици, јер је то у интересу заштите целе породице – да насилници усвоје самоконтролу понашања, да развију вештине преговарања и сарадње, да науче да контролишу бес и љутњу, а оно што је најтеже јесте да се промене ставови о родним улогама који доприносе насиљу у породици. Разговарамо на радионицама које су посвећене одређеним темама: психолошко насиље, блискост, љубав и насиље, одговорност, алтернативе насиљу, отац и дете, узроци насиља и последице насиља – објашњава Гордана Петронијевић.

До сада су овим програмом у Крагујевцу обухваћена 103 учиниоца, а било је око 180 пријављених за насиље и само је за неколико њих познато да су се вратили насилничком понашању. У програм улазе они који су учинили блажи облик насиља и који се први пут јављају као насилници. Тежи случајеви не могу да буду у програму, као ни они који су оцењени као неадекватни због алкохолизма, наркоманије или душевне болести и не прихватају минимум одговорности за учињено насиље.

– Стручњаци центра оцењују ко је погодан за овакав вид превентивног рада. На крају имамо резултат да већина њих промени своје понашање, да прошири схватања о врстама насиља, нарочито о психолошком насиљу, које је невидљиво, суптилно и тешко доказиво. Радионица на тему „Отац и дете” многе покрене на промену, јер почињу да схватају да насиљем према партнерки истовремено чине насиље и према детету – каже Гордана Петронијевић.

Ипак, не заврше сви успешно овај програм. Неки одустану и престану да долазе. Од укупно 103 полазника, њих 63,63 одсто је завршило цео третман, 18,18 процената је одустало, а остали, 18,2 одсто није „прошло” – односно нису се променили. Било је случајева да су се насилници добровољно пријавили.

– Жене имају велико поверење у нас. Суочавали смо се с осудама женских невладиних организација које сматрају да ми помажемо насилницима. Наш основни циљ и интерес је да се заштити породица. Полазимо од тога да је насилно понашање научено и да може да се мења. Сада радимо на томе да програм траје две године, у складу с Истанбулском конвенцијом, и да успоставимо сарадњу са сервисима за заштиту жртава насиља у породици. То је нешто што је заступљено у пракси европских замеља и што се показало као јако важно – каже наша саговорница.

Занимљиво је да овакве програме не предвиђа ни Породични закон ни Закон о спречавању насиља у породици, већ да је простор за примену пронађен у Кривичном законику, у примени начела опортунитета – када тужилац одлаже кривично гоњење у замену за психосоцијални третман насилника. Услов да се одбаци кривична пријава јесте да починилац успешно прође третман, наглашава наша саговорница.

Наводи такође мало познати податак да је 2015. године основана Национална мрежа за третман починилаца насиља у породици „Опна” (одговорност, починилац, насиље, алтернатива), која обухвата 12 организација у осам градова у Србији (Суботица, Нови Сад, Београд, Крагујевац, Чачак, Ниш, Лесковац, Крушевац), а чине је центри за социјални рад, невладине организације и покрајински Завод за социјалну заштиту. Мрежа „Опна” је активна у европској мрежи за третман починилаца насиља.

– Циљ је да се ова услуга социјалне заштите развије и стандардизује у Србији. За рад за починиоцима насиља у партнерским односима обучено је 120 стручњака, али је важно да држава овај програм законски регулише и дефинише ко, где и како ради. Ми унапред развијамо стандарде, боримо се и надамо да ће то једног дана бити системски регулисано – каже Гордана Петронијевић.


Коментари3
9bee5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko K.
Konačno pravi pristup problemu porodičnog nasilja. Supružnike koji su u konfliktu treba miriti, pomoći im da nađu drukčije načine prevazilaženja konfliktata, a ne iz ideoloških (radikalno feminističkih) pozicija razbijati porodice i omogućivati ženama da zloupotrebaljavaju ulogu žrtve i onda kada je istina sasvim drukčija.
nina
Nasilje su i rialiti programi puni razvrati i neukusa,pa nas niko ne stiti.
Miloš
Ovaj zakon je više doneo štete no koristi. Žrtva, po pravilu žena dobija sva prava, a muškarac se kvalifikuje kao sotona lično. Takođe znam za slučaje zloupotreba. Znam čoveka kome je žena u toku svađe kaže "lupiću glavom o zid", pa vi vidite. Krvi je bilo čak i u Centru za socijalni rad, pa vi vidite.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља