четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53
СЕРИЈАЛ „ПОЛИТИКЕ”: СТАРИ САВСКИ МОСТ

Незванични симбол главног града чека селидбу

Аутор: Дејан Алексићпонедељак, 03.09.2018. у 10:44
Једини је у престоници преживео крај Другог светског рата. – Чувени зелени лук ускоро би требало да буде пресељен у Земун или Нови Београд У првим послератним деценијама био је и те како важан јер је дуго, уз железнички, био једини стални мост на Сави у Београду (Фото Раде Крстинић)

Да је после априла 1941, на почетку Другог светског рата у нашој земљи, у централном делу Београда остао Мост краља Александра, нацисти вероватно не би журили да подигну нову ћуприју на Сави. Али, тадашња једина три моста престонице Краљевине Југославије (железнички и Мост краља Александра на Сави и Мост краља Петра Другог на Дунаву) тог априла одмах су завршили у води. Непријатељу, који је брзо ушао у главни град, била је потребна стална друмска речна веза са једне на другу страну Саве. Било је јасно да ће за обнову Моста краља Александра бити потребно доста времена и труда, на шта није могло да се чека. Зато је одлучено да се у окупирани Београд допреми већ спремна конструкција моста која је, како је забележено у записима,  првобитно била намењена за премошћавање Тисе код Жабља.

 

 

Савске обале је повезао 1942. и, како се наводи, назван је Мост принц Еуген. Нажалост, уместо по повезивању људи и обала, што су главне асоцијације на све саобраћајнице преко река, Стари савски у првим годинама постојања био је веза старог дела града са злогласним концентрационим логором на Старом сајмишту.

Када је 1944. почело ослобађање Београда, као и на почетку рата, први на удару су се нашли мостови. И док су други поново завршили у Дунаву и Сави, Стари савски је преживео налет бомби, али и минирање захваљујући храбрости учитеља Миладина Зарића. Овај учитељ у току рата је правио план како да се освети хитлеровцима за убијање стотину његових Косјераца. Одлучио се за спасавање моста који су нацисти минирали и планирали да сруше у току повлачења. Педесетпетогодишњи учитељ је све то знао јер је становао у оближњој Карађорђевој одакле је више од месец дана гледао окупаторе како минирају. Схвативши шта ће да се догоди, неуморно је проучавао како су постављени каблови и како су мине са детонаторима спојене, да би коначно 20. октобра 1944. и потрчао ка лучној конструкцији. На мост је дошао са црвеноармејцима са којима је прегледао стубове и утврдио да су сандуци са експлозивом испод трећег стуба, али и да је фитиљ већ упаљен. Учитељ је истрчао, узео ашов који је био поред настрадалог немачког војника и пресекао детонатор. Мост је био спасен. И поред ове Зарићеве акције, мост можда не би остао над Савом да је учитељ пресекао погрешну жицу. А пресекао је праву не зато што је имао среће, него што је, како је забележено, имао искуства из балканских ратова и Првог светског рата. За своје ангажовање и храброст Зарић је одликован крајем исте године, а мост је остао Београђанима.

У првим послератним деценијама био је и те како важан јер је дуго, уз железнички, био једини стални мост на Сави у Београду – до изградње првобитног Бранковог моста половином педесетих прошлог века. Тек седамдесетих, изградњом „Газеле” и Бранковог каквим га данас познајемо, Стари савски добија озбиљнију конкуренцију.

Али, већ лета 1984, када је са Новим Београдом успостављена трамвајска веза, Стари савски постао је и до данас остао једини трамвајски мост у престоници.

Године и све више саобраћаја у граду учинили су своје па је почетком овог миленијума било јасно да савска старина мора да се среди. То је и учињено 2008. Знатно озбиљнији радови на њему најављени су пре две, три године, када су надлежни указали да ће мост добити више саобраћајних трака и простора за пешаке и бициклисте, и да ће можда, по узору на неке светске мостове, и Стари савски бити на два нивоа. План је, како је тада истицано, био да се чувени зелени лук, који ноћу засија као сафир, сачува. Међутим, прошле године надлежни су сами демантовали своје раније идеје, најавивши да ће на месту Старог савског бити подигнут нови лучни, али овога пута бели мост. Стари неће отићи у старо гвожђе, већ ће бити пресељен највероватније у Земун или Нови Београд, а будућа служба биће му пешачко-бициклистичка. Многи стручњаци и суграђани не гледају благонаклоно на ово. Али док је за њих Стари савски мост симбол града, за надлежне је то конструкција без архитектонске вредности.


Коментари7
451e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Orvel
Kada grad vode ljudi sisli sa neke planincine na kojoj drvo sluzi da bi se poseklo,zivotinja da bi se ubila,djubre da bi se bacilo gde stigne i sve na sta nabasaju da bi se drpilo i preprodalo...jasno je kakva je sudbina grada.Ratno ostrvo,rezervat prirode kakav samo Beograd ima,bice prodat nekom Arapinu a njega i ove koji ga prodaju bas briga za Beograd.
Зоран Матејић
Када би ова власт која га руши, барем направили тај нови мост као изузетан у архитектонском и естетском смислу, да барем нечим буде оправдано његово будуће постојање. Овако, направиће се мост нимало оригиналан, потпуно незначајан (као уосталом и мост на Ади), који може да се свиђа само лаицима и незналицама. Београд (и Србију) треба унапређивати плански и дугорочно, а не жељама да се овековечи нечија власт према замисли њихових послушника. СИГУРАН САМ ДА ПОСТОЈЕ СРПСКИ СТРУЧНО ПРИЗНАТИ, ЕМИНЕНТНИ АРХИТЕКТИ, НЕСТРАНАЧКИ, ЗАШТО ЊИХ НЕ ПИТАЈУ они који имају моћ да одлучују на своју руку и свој (не)укус. Исто као и Београд на води, истераће се интерес данашње власти, а остаће просечност, искривљена слика Београда, провинцијализам.
petrovic ranko
G.Matejiću,sve što ste hteli da postignete to je da pljunete na ljude iz sadašnje vlasti.Vaši komentari u vezi mosta su neuki i nestručni(deca će da vam se smeju)a i uneli ste i neke nove reči u Leksikon(neznačajan) Taj postojeći most je ruglo i prevaziđen,pogotovo za šinski saobraćaj,male (nedovoljne)širine i prosto davi potrebu za alternativnim prelaskom preko Save(pored Brankovog mosta)Verovatno niste znali da je on rađen kao privremen objekat i da je fundiran na drvenim šipovima.Može da vam se ne sviđa,ali novi most sa četiri kolovozne trake,dve šinske trake i pešačko biciklističke staze su neophodne i uklapa se u sve novo i moderno na toj lokaciji.
Препоручујем 4
Samir
Stari savski most smeta za BGD na vodi i kvari buržujsku idilu i zato mora biti srušen, a narod treba da izbegava uskoro završeni zabranjeni grad jer to nije mesto za sirotinju već samo za elitu
Abgeschrieben
Нити је Стари савски мост незванични симбол Београда, нити га је могуће преселити. Мост ће, нажалост, највероватније бити срушен, јер неком смета, и то "по хитном поступку", знатно пре него што би било оправдано у саобраћајном смислу, јер тунел испод Теразијског гребена још увек није ни пројектован, а камоли започето ископавање. Сатри савски мост јесте веома значајан културно-историјски споменик Београда и Србије, и то из доба другог светског рата, саграђен 1942. године од стране немачког Вермахта, за свега пар месеци, као привремени мост под називом "Принц Еуген". Мост би и остао запамћен као привремен, да у октобру 1944, херојским подухватом учитеља Зарића, није био деминиран, јер су Немци, приликом повлачења са десне на леву обалу Саве, све припремили да га у потпуности униште једним потезом механизма за активирање експлозива. Данас, 74 године касније, градске власти одлучују да уклоне овај мост и наместо њега саграде старији, лепши и већи. Јер, стари мост им се не свиђа, смета им.
Milanko Gačić
Ako mostom povežu Veliko ratno ostrvo sa obalom biće to siguran kraj za sve što sada živi na ostrvu. Neće glavni uzročnik tome biti psi i mačke već čovek. I to, beli čovek. Znamo da je beli čovek uspeo da uništi Indijance, Aboridžine, Maore... A ostrvski rezervat, ma samo dok se "odreše" naši investitori i dobiju blagoslov Jedinog...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља