петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Атина заборавила обећања острвима притиснутим мигрантима

Само у кампу Морија на Лезбосу број избеглица је више него трипут премашио капацитете за смештај и адекватну медицинску негу
Аутор: Јасмина Павловић Стаменићпонедељак, 03.09.2018. у 22:00
(Фото Бета/АП)

Од нашег дописника
Атина – На грчким острвима у источном Егеју тренутно је 18.000 миграната. Њихов број се из дана у дан повећава, а од обећања владе да ће мигранти бити пребачени на копно како би се растеретили претрпани капацитети у прихватним камповима – за сада нема ништа.

Градоначелник острва Лезбос Спирос Галенос подсећа на то да, према подацима полиције, у кампу Морија, који је предвиђен за смештај 3.000 људи, тренутно борави њих 10.000. У новом апелу влади Галенос тражи да се предузму хитне мере и испуне обећања дата у мају да ће мигранти бити пребацивани на копно. У писму министру Димитрису Вицасу, градоначелник упозорава да се повећава број долазака са турске обале, да у наредна два месеца треба очекивати неконтролисани раст броја миграната, што острво и његови житељи више не могу да поднесу.

„Стрпљење народа је на измаку и више нико не може да гарантује да неће бити догађаја са трагичним последицама”, пише Галенос и подсећа на све чешће међусобне сукобе међу мигрантима, пожаре које намерно изазивају у кампу, злостављање жена и деце, све већи број самоубистава и немогућност малог броја полицајаца на острву да одрже ред и мир. Градоначелник Лезбоса подсећа и на то да је локално становништво категорички против изградње додатних центара за смештај на острву и подсећа министра Вицаса да је у мају обећао да ниједан мигрант неће остати на острву дуже од 90 дана и да тај рок управо сада истиче, а да још ништа конкретно није предузето.

Ситуација је слична и на осталим острвима на којима су прихватни центри. На Хиосу је више од две хиљаде, на Самосу четири, на Леросу и на Косу преко хиљаду миграната. И поред напора локалних власти да ситуацију држе под контролом, њихово присуство и свакодневни нови доласци битно су утицали на смањење броја туриста. То је велики ударац за мештане, који живе од туризма.

Према званичним подацима, од 2014. грчку границу је прешло 1,2 милиона миграната. Од тог броја, више од 30.000 била су деца, а захтев за азил на територији Грчке поднело је и ту остало 57.042 мигранта. Потребно је било обезбедити им и здравствену заштиту. Вакцинисано је више од 40.000 деце миграната а само део трошкова које је због тога имало грчко здравство покривен је из европских фондова. Многи мигранти су се разболели на путу и током боравка у камповима у неадекватним условима током зиме, било је више случајева запаљење плућа, много порођаја у грчким болницама... Међу мигрантима, посебно онима који долазе из Авганистана и Пакистана, регистрован је велики број оболелих од туберкулозе. Према речима лекара, ипак је најтеже било и остало лечити психичке проблеме са којима се после неког времена суочавају мигранти.

Грчко здравство је у годинама кризе осиромашило, па елементарну и адекватну лекарску помоћ не добијају ни сами Грци. Средства намењена здравству су током осам година кризе смањена за више од половине, тако да данас нема довољно лекова, нарочито скупих, нема ни лекара и медицинског особља, који одлазе у иностранство. У таквој ситуацији, мигрантска криза и проблеми које је она донела додатан су терет за Грчку и њен државни буџет, који је и даље под строгом контролом европских поверилаца, нимало сентименталних и укопаних иза добро заштићених националних граница.


Коментари1
bf4ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
Брисел не гледа Атину, Атина не гледа острва... Што и ми да журимо..?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља