среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:34
75. ВЕНЕЦИЈА

Лирска посвета последњем хероју

Мислим да ће се у будућности, када се буде разматрало каква је врста социјализма најбоља за људе, као идеал наводити Пепеов социјализам у Уругвају
Аутор: Дубравка Лакићпонедељак, 03.09.2018. у 22:00
Емир Кустурица поново на Венецијанском фестивалу (Фотографије Дубравка Лакић)

Венеција, Лидо – Више од 50 сати снимљеног материјала истанчаним редитељским поступком и прецизним монтажним резовима Кустуричиног верног сарадника Светолика Миће Зајца сведено је на 76 минута узбудљивог, истовремено и дирљивог филма „Ел Пепе, један узвишени живот”, који је још на првој новинарској пројекцији добио дуг и снажан аплауз да би се јучерашња светска премијера у Палати Гранде завршила овацијама. И за главног протагонисту филма, бившег уругвајског председника Пепеа Мухику, и за вишеструког венецијанског повратника, редитеља Емира Кустурицу.

Изврстан филм. Пун живота и радости живљења у малим стварима. Филмска поема о човеку који је своју младост проводио по затворима као политички затвореник, герилски револуционар (Кустурица је ту вешто и сликовито укомпоновао и три минута инсерата из филма Косте Гавраса „Опсадно стање”), а који је успео да у живот спроведе своје политичке и људске снове. Живећи увек скромно, чак и у периоду од 2010. до 2015. године, није напуштао своју фарму зарад председничке палате која му је по функцији припадала. Ово је и Кустуричина посвета „последњем хероју”, том „најсиромашнијем председнику државе на свету”, верном супругу и верном пријатељу свеукупног уругвајског народа.

Пепе Мухика и Емир Кустурица у центру медијске пажње

 

 

У разговору за „Политику”, тик пред премијеру на 75. Мостри, Емир Кустурица је говорио и о томе како је прво трагао за правом структуром филма коју је пронашао одлучивши се да читав један живот свог филмског јунака, све оно добро што је свом народу, али и свету донео, смести у један дан. У дан његовог добровољног одласка са власти. И то, између осталог, чини овај документарни, може се рећи и историјско-биографски филм, додатно посебним. Баш као што је посебан сам Пепе Мухика, који се пред Кустурицом потпуно отворио...

Пепе Мухика је без сумње посебан човек, неко други, попут рецимо Скорсезеа, можда би направио сасвим другачији филм?

Могуће је да би неко други ставио фокус на револуционарну прошлост Мухике, на период када је радио све оно што га је у очима власти чинило криминалцем. Киднаповање, пљачке банке, али не ради саме пљачке, већ да би се новац делио сиротињи. Мрзео је банке као најгоре институције на свету. Када каже да се тамо може ући једино са 45-калибарским пиштољем наравно да се шали, јер је тада био на власти, а владао је веома паметно. Легализовао је марихуану јер је знао да ће тако њена злоупотреба у Уругвају бити сведена на минимум. У исто време показивао је људима како треба живети. Возио је „бубу”, не да би позирао новинарима, већ је то начин на који он живи, који се не вреднује материјалним, што иначе чини већина људи. Он је чудо. Мислим да ће се у будућности, када се буде разматрало каква је врста социјализма најбоља за људе, као идеал наводити Пепеов социјализам у Уругвају.

У поређењу са Мухиком, какви су остали председници држава данашњице?

Треба да их се стидимо. Огромне већине њих. Корумпирани су, подстичу и дубоко живе у корупцији. Овај човек – Пепе, никада није био корумпиран.

Постоји ли неки председник на свету за кога можете да кажете да му верујете?

Верујем Путину и верујем Милораду Додику. Већину свог живота живео сам у биполарном свету. Током деведесетих, а посебно зато што данас имамо и увид у транскрипте разговора између Јељцина и Клинтона, видели смо у каквом смо ус...ом свету живели. У свету који је био вођен само једном руком. Путин је паметан човек, који зна да баланс између Истока и Запада мора да буде нађен, да не би били брутално забетонирани. Запад није непријатељ. Када о њему говорим, мислим на западну суперструктуру, на банкарску суперструктуру која данас чини лоше ствари. Ако кажете да данас постоје социјалисти, рецимо у Француској, ја у то не верујем, јер када их боље погледате, видећете да су они већ под контролом суперструктуре.

Верујете ли ви у социјализам?

Верујем. Креирао сам социјализам у националном парку о којем бринем. На фестивалу који сам основао на Мокрој Гори. Наравно да је тешко постићи оно што је успео Мухика, да у земљи од три милиона људи има 12 милиона крава и на тоне и тоне цвећа за извоз. Његов социјализам је посебан и наравно да га је тешко копирати, али мислим да ће једног дана многи то покушати. Сигуран сам да ће у будућности људи бити више инспирисани Пепеом него Кастром.

Ви нисте више социјалиста?

Тешко је данас тачно одредити моју позицију. Увек ћу бити чак и више од социјалисте, јер тамо где живим покушавам да урадим најбоље што могу да поделим све своје са људима. Усред ничега стварам нешто, омогућавам послове и радна места од којих људи могу да живе. Како нисам политичар не могу да кажем где сам, јер данас постоји и лажна десница и лажна левица и ствари су веома тешке.

Кажете за Пепеа да је чудо, показали сте нам сву његову скромност живљења, а шта је са вама? Пред скромним Пепеом ви, са изгледом Че Геваре, пушите скупу „коибу”?

Е, сада ћу вам дати прави одговор. Пепе Мухика ми је поклонио две цигаре „коиба” које је он добио од Кастровог брата Раула на поклон и те две цигаре сам пушио док смо снимали. И још ми је рекао: „Буди пажљив, веома су јаке”. Задовољни?

После филмског портрета Марадоне и сада Пепеа Мухике, ко би могао да буде ваш следећи протагониста?

Погледајте шта су урадили Лули! Ти фашисти поново покушавају да освоје и униште Латинску Америку. То је реприза. Погледајте какву је изјаву о Асанжу дао Лењин Морено, који је нови председник Еквадора. Инвазија на Латинску Америку, али не војним средствима, већ постављањем људи који ће им служити. Нажалост, у томе су успешни, јер САД су нам увек током прошлих векова давале и најбоље и најгоре примере. Мислим да је пример у 21. веку онај најгори.

Постоји још нешто посебно у вашој причи о Пепеу Мухики, а то је тај емотивни набој којим сте приказали однос између њега и његове жене и моћно романтичан начин на који сте завршили филм љубавном поруком?

Мислим да је ово и љубавна прича. Њих је милитанција спојила. Упознали су се онда када му је Лусија дала фалсификована документа, а остали су заједно у љубави све ово време. Пепе данас, одмах после премијере, одлази са фестивала право у Монтевидео како би само на један дан видео Лусију и поздравио се са њом, јер она већ сутра путује у Кину. То је љубав и то је оно што спаја ово двоје људи, који деле и своју милитантну револуционарну прошлост и сва добра.

После филма „На млечном путу”...

Оба филма сам снимао паралелно и зато је све толико трајало.

... Да, али хтела сам да питам да ли у овој фази свог живота још имате жељу да се бавите играним филмом или бисте се радије потпуно посветили некој од својих многих паралелних активности?

Идем у Кину да снимим филм, инспирисан двема новелама Фјодора Достојевског – „Злочином и казном” и „Идиотом”. Верујем да кинеско друштво пролази кроз огромне промене, а ми не видимо како се то одражава на појединца. Управо завршавам књигу која ће прво бити објављена у Кини, а онда ћемо мој кинески пријатељ и ја заједно на основу те књиге написати сценарио. Покушавам, у ствари, да саставим кнеза Мишкина и Раскољникова и да их сместим у данашњицу. Да видим како су се ствари промениле. Како Мишкин није више неко ко је толико миран и толико удаљен од догађаја, а Раскољников који је убио јер је желео да види свет већим него што јесте, био за то кажњен и враћа се кроз религијске елементе. Биће то велики изазов, јер ја и очекујем да ће то бити велики филм, што је моја специјалност. Ха!


Коментари10
60220
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... svaka cast ... uvek original,uvek unikat,ovo je podstrek za Juznoamerikance u borbi protiv krvolocnog imperijalizma ... e sad samo da u Kini da vidimo ... Dostojevski i Kusturica da vide se sa Valterom ... bice jos jedno cudo ....
Milica
Čestitam Kusturici na originalnosti i želim mu puno uspeha sa novim fimovima, u šta ne sumnjam.
Slavisa Milosevic
Када се на истом месту нађу две легенде, тада настане овакав филм, филм за легенду. Браво мајсторе.
Данило
Левичари, тј. социјалисти, комунисти...су чланови Интернационале а шта је она него глобализам?
svetlana
Voli Kusturica i Maradonu i Mohiku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља