петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:43

Паре од РТБ „Бор” не иду у буџет

Држава индиректну корист остварује преко прихода од пореза и тако што више неће морати да субвенционише ово предузеће
Аутор: Аница Телесковићпонедељак, 03.09.2018. у 22:00
Борски рудник, Рудна глава (Фото Танјуг)

Ниједан долар од укупно 1,46 милијарди, колико је вредна кинеска понуда за Рударско-топионичарски басен „Бор” (РТБ), неће отићи у буџет, незванично је потврђено „Политици” у Влади Републике Србије. „Зијин мајнинг” ће 1,26 милијарди долара практично уложити у компанију у којој ће ова група бити већински власник, са уделом од 63 одсто. Преосталих 200 милиона долара биће искоришћено за враћање старих дугова компаније, по основу Унапред припремљеног плана реструктурирања (УППР), који представља договор РТБ-а са банкама. Индиректно, држава од ове трансакције може да добије новац само по основу враћања дугова државним повериоцима.

Ако се приликом избора стратешког партнера држава одлучи за модел докапитализације, онда то значи да новац не иде у буџет, објашњава Драган Ђуричин, професор Економског факултета.

– Новац се у том случају уноси у предузеће да би се побољшале његове перформансе. То, ипак, не значи да држава неће остварити индиректну корист, а у овом случају тај ефекат је важан. Односи се пре свега на приходе од пореза на зараде, ПДВ, али и од пореза на профит. Ако је у плану евентуално ново запошљавање, и по том основу држава може да оствари индиректну корист. У случају РТБ „Бор” то се морало урадити, јер је новац из буџета цурио ка компанији и тог одлива пара више неће бити. Такође, били смо под сталним притиском Међународног монетарног фонда и Светске банке да се тај проблем реши, јер је компанија представљала оптерећење за буџет. Годинама је ово предузеће субвенционисано и ова докапитализација је корак ка реструктурирању фирме – каже Ђуричин.

​„Зијин мајнинг” уложиће 1,26 милијарди долара у компанију у којој ће ова група бити већински власник, са уделом од 63 одсто

У прилог томе говори и податак да је РТБ „Бор” први на списку највећих дужника „Електропривреде Србије” (ЕПС). Три зависне компаније (РТБ „Бор”, Рудник бакра „Мајданпек” и „Топионица”) за струју дугују више од седам милијарди динара.

Ђуричин додаје да је од посебног значаја што су сачувана радна места, што је обезбеђен континуитет производње, и то у крају у коме је популациони ризик огроман. Лоше је то што су само сиромашне земље принуђене да продају своја рудна богатства – закључује Ђуричин.

Када је реч о изворима средстава, 350 милиона долара је новац од докапитализације, а остало ће „Зијин мајнинг група” обезбедити из кредита. У Влади Србије незванично кажу да држава сигурно неће бити гарант за кредите које ће ова компанија узимати како би остварила свој бизнис план. Незванично се чује да су бизнис планом инвестиције усмерене у три смера: у рударство, затим у топионицу, флотацију и фабрику сумпорне киселине и, на крају, у екологију и заштиту животне средине.

Цео бизнис план је пословна тајна кинеске компаније, али је министар рударства и енергетике Александар Антић неке детаље већ открио. Како је навео, 320 милиона биће уложено у рудник „Церово”, а у екологију ће бити инвестирано 136 милиона. Планирано је и улагање у „Топионицу” (није речено колико), како би се производни капацитети повећали и до 150.000 тона. Тренутни максимални капацитет производње износи 80.000 тона, а производи се упола капацитета.

Преговори мањинског и већинског партнера почеће за неколико дана, када тим менаџера из „Зијин мајнинга” долази у Београд. За сада је познато да ће већински власник постављати своју управу. А тек ће се преговарати о томе које одлуке неће моћи да донесе без мањинског власника. Очекује се да се уговор потпише већ крајем овог месеца, а оперативно управљање компанијом Кинези ће преузети од следеће године. Да би се „Зијин” уписао као већински власник компаније до краја године мора да уплати најмање 100 милиона долара обавезне докапитализације. Министар енергетике Александар Антић већ је изјавио да има назнака да ће уплатити око 300 милиона долара.


Коментари21
de585
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Ilic
Tako su mogli Kinezima da prodaju RTB i za jedan dolar a da onda Kinezi ulazu svoje pare u modernizacuiju i poboljsavanje proizvodnje. Ne vidim nikakvu razliku, osim one da je vlada javnosti mogla da pokaze kako je uspesna jer je prodala Kinezima RTB za 1,26 milijardi dolara ali ni jedan dolar od te sume nece dobiti. Kad Kinezi kupuju po Srbiji niko ne sme ni da pisne a kamo li da pita da li se to isplati Srbiji i da li je dobra politika da se od Srbije pravi mala evropska Kina. Drumovi ce pozelet' Amera al' Amera nigde biti nece da vam pomognu. Sta ste trazili, to ste i dobili.
Milan R
To takodje znači da će kinezi 63% od 1,26 mlrd. dolara uplatiti sami sebi s obzirom da postaju većinski vlasnik...
tuzni srbica
Za vreme Juge u srednjoj skoli smo ucili da zlato-platina-srebro…. kao primese u procesu proizvodnje u celosti isplacuju istu a bakar ostaje dzba ??? Ako je Kraljevina od 1923-41e zgrnula 50-100tinak T-zlata, s onom proizvodnjom kude je zlato od 2000te do danas za isti period, da ne idemo dalje?
Rade Janković
Za vreme SFRJ iz Bora i Majdanpeka vadilo se 4.5 tona zlata godišnje, u vrednosti od 175 miliona dolara.Srebro,platinu i ostale platinske elemente ne računam. Što je još važnije ,nisu se izvozile gole sirovine,već se bakar preradjivao u kablove,limove,koristio za izradu elektromotora,a zlato u nakit, tako da se vrednost bakra i zlata u dodatnoj preradi višestruko uvećavala.Posle 2000 prvo je uništena da prateća industrija koje je koristila bakar,a onda i sam rudnik. Sistemska korupcija i dovodjenje partijskih poslušnika ruiniralo je Srbiju gore nego NATO. Sada se ovo pokušava predstaviti kao fantastično dostignuće,ali surova istina je da je ovo izuzetno loš ekonomski potez. Vlast se svojski trudi da iza nje ne ostane ništa,kao što reče francuski kralj Luj XV - "Posle mene potop".
Препоручујем 45
Aleksandar, Kragujevac
Vrhunski sarkazam ili ste da kažem blago, neupućeni!
BojanLukic
Da li to znaci da je 63% rudnih rezervi ovoga rudsnika sada takođe kinesko? To je pravo pitanje o kome ( naravno) Vučić ne kaže ništa!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља