среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:29

Од „зле долине” до „балканске лепотице”

У летњем и зимском периоду године, Грделичка клисура је често на страницама црних хроника због бројних саобраћајних несрећа, а последњих недеља присутна је због рушења косине на ауто-путу
Аутор: Данило Коцић понедељак, 03.09.2018. у 22:00
Грделичка клисура (Фото Д. Коцић)

Лесковац, Грделица – „Балканска лепотица” је друго име за Грделичку клисуру. Овај епитет добила је на научном симпозијуму еколога у Братислави 2004. године. Учесницима је приказан филм о Грделичкој клисуру и тада је Стефанија Иванчева, одушевљена лепотом предела, рекла да је ово права – балканска лепотица! Њен коментар поздрављен је дугим аплаузом уз предлог да се клисура што пре посети.

Ранији, стари назив Грделичке клисура, „зла долина”, настао је средином 20. века. Дугогодишњи професор Војне школе у Карловцу Петар С. Петровић, аутор књиге „Предејане и околина”, која је објављена пре једанаест година, подсећа да до уласка у Грделичку клисуру ауто-пут и пруга иду упоредо и скоро се додирују, а пејзаж кроз који се пролази нуди слику која се не разликује много од других крајева у Србији.

– Када се пређе Мост обнове (добио је име после НАТО агресије, када је био порушен, пре тога звао се Сарајевски мост по градитељима моста из Сарајева) на Јужној Морави све добија изглед чаробне долине. Стрме стране клисуре обрасле зеленилом које одмара очи, Јужна Морава која вијуга и весело тече на север, пут и пруга који се пробијају с једне на другу обалу реке, плене срце и душу и не остављају равнодушним ниједног путника кроз овај теснац – каже Петровић.

Грделичка клисура је у прошлости била дивља, ненасељена и саобраћај се одвијао преко села Граова, Репишта и Јастрепца или преко Новог Села, Мрковице и Врле Реке ка Врању. Тек после изградње царског друма (назив за Мидхат пашин друм) поред Мораве, овај правац добија на значају и преузима саобраћај са путног правца долином реке Ветернице.

Наш чувени географ Јован Цвијић клисуру је описао на следећи начин: „Грделичка клисура почиње код Владичиног Хана, а свршава се испред Грделице, саставља Врањску и Лесковачку котлину, од којих је прва била део Егејског, а друга Панонског језера. Клисура има лактасти облик и прелом лакта код Предејана. Земљиште око ове клисуре састављено је поглавито од кристаластих шкриљаца, који су где-где кварцовити и при распадању остају од њих знатне количине кварца.”

Грделичка клисура настала је усецањем реке Маргус (латински назив за Јужну Мораву) у стене при отицању воде из језера и Врањске котлине. Река је упорно крчила пут ка Панонском мору правећи успут речне терасе у облику прагова који се и сада могу видети у средишном делу Грделичке клисуре код Предејана.

Ова клисура добила је име по Грделици, месту на улазу у њу са њене северне стране (из правца Лесковца). Неки научници сматрају, записао је Петар С. Петровић у својој књизи „Предејане и околина”, да се Јован Цвијић огрешио назвавши је „Грделичком”, мада се у њеном средишном делу као драгуљ налази Предејане, па је логично да се зове Предејанска клисура.

Грделичка клисура, нарочито у летњем и зимском периоду године, често је на страницама црних хроника због бројних саобраћајних несрећа, а последњих недеља присутна је због рушења косине на ауто-путу. Препознатљива је била и у време НАТО агресије, јер је погођен воз управо на том телу железничке пруге, која повезује Лесковац са Врањем и иде даље ка Македонији. Догодило се то 12. априла 1999. године када су две ракете погодиле путнички воз који је прелазио преко железничког моста на Јужној Морави у Грделичкој клисури. Тачан број страдалих путника никада није утврђен, многи се воде као нестали, а пронађено је девет тела.

Лесковчани против садашње трасе магистрале

Живојин Стефановић, дугогодишњи функционер локалне самоуправе Лесковца, начелник Јабланичког округа и вишегодишњи председник Социјалистичке партије у Лесковцу, сада одборник у Скупштини града испред СРС, оцењује да је изабрано најгоре решење за ауто-пут кроз Грделичку клисуру. „Био сам председник Скупштине Лесковца када су ме стручњаци и инжењери упозорили да је боља траса која би пратила Јужну Мораву и пругу. Предложили смо да се направи нови пројекат и испало је да је траса коју су наши инжењери имали у виду у старту била 15 милиона евра јефтинија и као скупштина изјаснили се да тражимо градњу по том пројекту. Након тога добио сам неколико опомена да се баталим тих послова, јер могу имати последице. Нажалост, испоставило се да је овим клизиштима, а бојим се да ће бити и нових, рехабилитован наш предлог трасе. Замислите да на седам километара имате шест мостова преко Мораве!? Па то је расипање новца. Као председник Скупштине општине поднео сам кривичну пријаву, али ми је тадашњи тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић рекао да нема елемената за покретање поступка. Нажалост, сад тек има елемената.”


Коментари0
489e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља