четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:03

Одлазак великог учитеља живота

Човек ненаметљиве харизме био је апсолутно оригинална и тешко поновљива интелектуална појава нашег простора и нашег доба
Аутор: Др Драган Симеуновићуторак, 04.09.2018. у 20:00
(Фото Танјуг)

Четвртог септембра, у 6.20 ујутро, угасио се живот Владете Јеротића, једног од најутицајнијих српских интелектуалаца у последњих пола века.

Сваки народ треба вођу, али не само политичког, већ много разноврсних предводника и узора. Увек постоје за народ значајне личности које не морају формално бити вође, али које својом речју и делом снажно утичу на народ услед тога што између њих постоји нека невидљива магија узајамног дубоког поверења и уважавања. Такве личности називамо харизматским и признајемо им вођство чак и кад оне то не траже. Та врста великог духовног предводника био је и Владета Јеротић.

Познавање Владете Јеротића и његовог дела допушта ми да кажем да он вероватно никада није ни пожелео да буде икакав, а понајмање политички вођа, и у томе се већ од ране младости разликовао од већине. Аутобиографска сећања Јеротићева потврђују да је он одрана не само тој, већ и многим другим земаљским страстима претпоставио окренутост Богу и људима као ближњима. Своју окренутост човеку и његовој, увек у крајњем Божјој тајни духа, потврдиће као психијатар. Своју окренутост Богу, пак, срећом по народ, схватио је као дело које се тиче и нас, а не само њега. Притом су та два животна задатка код Владете Јеротића била тако испреплетена да се могу посматрати као један. Није користио религијско учење да приведе људе Цркви, већ пре свега Духу од кога су одустали и зато резултат његовог великог просветитељског рада није масовна биготност његових бројних следбеника, већ њихово духовно уздигнуће. Велики део нашег народа је зато у његовом делу препознавао неформално духовно вођство, а у њему великог учитеља живота. Њему није требала никаква функција, нити ју је икада имао, да би био Неко.

Рођен је 2. августа 1924. године у Београду, где је похађао Другу мушку гимназију и завршио Медицински факултет. Специјализирао је неуропсихијатрију, а психотерапију у Швајцарској, Немачкој и Француској. Радио је најпре као асистент на Нервној клиници Универзитета у Београду, а затим је био шеф психотерапеутског одељења у болници „Драгиша Мишовић”. Дуже од 20 година предавао је на Теолошком факултету, као и на Универзитету у Београду, по позиву. Био је члан Академије медицинских наука и редовни члан САНУ. Добитник је више од 50 одликовања, повеља и других признања.

Био је одрана посебан. Прво као једини изразито религиозан члан своје породице, и то без ичијег наговора. У времену апсолута комунистичке политике био је аполитичан психијатар храбрих погледа, делом неприхваћен од свог професионалног окружења. Оно што га је уздигло било је његово дело. Мало је познато да се испрва бавио превођењем Фројдових дела на српски. Потом су дошли први његови радови, који су напросто били другачији и већ имали онај магнетизам који ће имати и сви његови други текстови, као и његова изговорена реч. Захваљујући дубини његове мисли и лакоћи стила којим је писао, његово дело је дубоко продрло у разноврсне читалачке слојеве, о чему говоре за наше прилике фантастични тиражи и број издања његових књига. Свој живот схватио је као мисију духовног уздизања запарложеног духа српског народа и његовог усмеравања на самоостварење. Данас је неспорна чињеница да Владета Јеротић има међу интелектуалцима неспорно највеће заслуге за масовно полувековно окретање српске интелигенције, и то не само средовечних, већ и младих људи, ка духовности. Нећемо претерати ни ако кажемо да је овај човек ненаметљиве харизме био апсолутно оригинална, веома значајна и тешко поновљива интелектуална појава нашег простора и нашег доба. Његово дело није тек такво да буди интерес и радозналост читалачке публике, као што чине друга, већ је било и остало путоказ многима у грађењу бољег себе и свог окружења. Захваљујући огромној ерудицији из више области и атрактивном споју психијатријског и боготражитељског приступа, Владета Јеротић се од седамдесетих година прошлог века непрекидно утврђивао као један од кључних реформатора нашег паланачког и необоженог духа. Иако је био просветитељ (који није имао претензије на такав формални статус), уједно је остао и психијатар који је неосетно спровео својеврсну колективну интелектуалну терапију значајног дела нашег читајућег народа, постижући да су многи након његових предавања и читања његових књига бивали духовно дограђени и морално ојачани, а тиме и бољи људи, и тако је у својој струци постигао нешто ново и велико о чему ће наука моћи давати оцене тек након подробних и озбиљних истраживања, тим пре што до сада о Јеротићу и његовом делу, иако је реч о својеврсном феномену, скоро да ништа није стручно написано.

Нема сумње да је Владета Јеротић својим развојним путем јунговске индивидуације постао узор многима за један мудар, частан, ка добру и Богу окренут живот. Још је већи број оних којима су Јеротићеве написане и изговорене речи биле драгоцен духовни светионик у нашим кошмарним друштвеним маглама и политичким беспућима у протеклим деценијама. Своје духовне поклоне нештедимице је делио свима гладнима духовног блага, живећи за то. Написао је током свог дугог, стваралачки плодног живота око 70 књига и неколико стотина научних чланака у којима су остали не само трагови његовог ерудитског духа, већ и отисци његове широке душе. Одржао је огроман број предавања у земљи и иностранству, чији квалитет и огромна посећеност превазилазе све што је ико икада код нас на том плану постигао. Укратко, био је мегазвезда у српском интелектуалном простору.

У сагледавању Јеротићевог животног круга импонује и то што, иако је био човек светских назора и проевропске оријентације, није остао у некој од примамљивих земаља у којима се усавршавао, већ се вратио да своје знање подари свом народу, сходно свом правилу да се свако рађа тамо где треба и да живи. Захваљујући томе били смо средина која је скоро цео век имала једног изузетног, високоумног и високоморалног, нашег колико и божјег човека са огромним утицајем на масе, који је све време просветитељски ширио толеранцију на неполитички начин. Његове најлепше мисли су оне о љубави као божјем штиту од мржње, и оне у којима исказује своје стваралачко поштење речима да на свету има много религиозних, а мало људи љубави, али да и то мало љубави што постоји јесте оно што одржава свет.

Био је изузетно не само мудар, културан и образован, већ и, што је много ређе и теже, изузетно частан, искрен и увек добронамеран човек.

Задужбина Владете Јеротића објавиће, по његовој жељи посмртно, његове дневнике, забележене снове и преписку, као и два необјављена рукописа, и још вероватно годинама издавати његове ране радове, пре свега чланке, непознате широј читалачкој публици. Тако ће Владета Јеротић још дуго остати међу нама.

НА ВЕСТ О СМРТИ ВЛАДЕТЕ ЈЕРОТИЋА

Ана Брнабић: Ерудита који ће увек живети са нама

Премијерка Србије Ана Брнабић у телеграму саучешћа упућеном породици преминулог академика рекла је да нас је напустио човек великог талента, оставивши непроцењив траг, како кроз своја написана дела, тако и кроз умеће достојанственог живљења.

„Отишао је ерудита који ће увек живети са нама кроз дела по којима ћемо га увек памтити. У своје име и у име свих чланова Владе Републике Србије, примите изразе најдубљег саучешћа”, написала је премијерка Брнабић, преноси Танјуг.

Владан Вукосављевић: Спајао оно што многи нису знали и смели

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић такође је у телеграму истакао да је Јеротић у свом „преданом, вишестраном и неодустајном умном раду спајао оно што многи нису знали и смели”. „Суочавао је модерна знања о човеку са хришћанством и предањем светих отаца и показивао да нисмо у знању о себи одмакли од древних мудрих подвижника. Штавише, показао је колико у свести о човечјем склопу и циљу заостајемо”, додао је Вукосављевић. (М.Д.)

Владимир Костић: Велики губитак за САНУ

Председник САНУ академик Владимир Костић оценио је за Танјуг да је јучерашњим даном трагична серија у само месец дана однела петог академика. „Није ни обичај ни ред да се прави градација, али не могу се одупрети потреби да кажем да одлази човек који је у Академији покривао читав низ области и цивилизацијских целина на начин који, бојим се, неће скоро бити поновљив”, навео је Костић. Српска академија наука и уметности, према његовим речима, свесна је губитка и изражава много поштовања за улогу коју је Владета Јеротић имао у српској култури и науци. (М.Д.)

Душан Ковачевић: Лечио људе причама

Отишао је један од најумнијих људи које сам познавао и који је за собом оставио неизбрисив траг као лекар, писац, као човек који је покушавао да учини све што је могуће како би се људи осећали боље. Познавао сам га многе године и често сам га питао одакле му толика воља и енергија да путује, да скоро сваки други дан буде у неком месту и разговара са људима лечећи их својим причама. Он се увек уз осмех правдао да му то није тешко и да му је драго ако може некоме да помогне. Написао је стотинак књига које су данас саставни део и литературе и медицине и народног предања. Мени лично изузетно је жао што га више нећу виђати. (М.Д.)

Матија Бећковић: Поживео је дуго, чинило да ће живети вечно

„Владета Јеротић је био један од ретких који није крио своју веру ни у оно време када је вера била каменована и исмевана. Поживео је дуго, па се чинило да ће живети вечно. Можда и хоће”. (Н.Ђ.)

Љубомир Симовић: Ослонац у овом времену

Кад је Владета Јеротић писао и говорио, то се увек читало и слушало с највећом пажњом, јер се знало да је оно што ће он написати или казати засновано на искуству и знању. Не устручавам се да кажем да је Владета Јеротић био тачка ослонца у овом времену кад се сви ослонци игноришу и доводе у питање. Он је урадио оно што је урадио, оставио нам је оно што је мислио да је дужан да нам остави, и сада је на нама да покажемо да ли смо достојни наследници његовог завештања. (М.Д.)

Чест гост у „Политици”

Академик Владета Јеротић често је гостовао на страницама „Политике”. Објављивали смо годинама његове тематски врло интересантне текстове, делове књига, преносили надахнута предавања. Оно чега ће се из његовог опуса најпре сетити већина читалаца јесу психолошка тумачења Вукових пословица, у којима је сваке суботе, до пре неколико месеци, писао врло поучне ненаметљиве поруке. Како су неки приметили – као особа пуна истрајног оптимизма у погледу човековог усавршавања. (Р.Д.)

Митополит загребачко-љубљански Порфирије: Апостол нашег времена

Био је апостол нашег времена, у веома тешким и компликованим временима за српски народ, који је као мало који духовник привео људе цркви. Није судио људима, него их је тешио и у њима видео икону Христову позвану на спасење. Није делио људе по нацијама, расама, културама, идеологијама, него је у свакоме видео икону Христову и у сваком човеку видео достојанство које је позвано на спасење. То је због тога што је имао живу веру у Христа.

У центру његовог живота и његове поруке заправо се налази Христос, иако то на први поглед често не изгледа тако. Иза много слојева које је износио, заправо је водио људе ка Христу, а то значи ка потпуној слободи. Он руши идоле, попут апостола Павла, и сведочи да нема Грка и Јеврејина, Скита и Аварина, роба и слободњака, мушког и женског, него да је свугде и у свему само Христос. У нашем времену био је попут најпросветљенијег светогорског старца, његова реч била је та врста лека, мелема. (Ј.Ч.)

Проф. др Предраг Пузовић, декан ПБФ: Најпосећенија предавања

Професор Јеротић радио је код нас на Православном богословском факултету од 1984. и његова предавања била су најпосећенија, поготову када је држао она отворена и за ширу јавност. Тада се није могло проћи кроз факултет од бројних људи који су долазили да га слушају. Са њим је и установљен предмет Пастирска психологија. Био је изузетно цењен и од колега, његова реч се увек уважавала. (Ј.Ч.)

Владика шумадијски Јован: Човек вере и молитве

Владету Јеротића познавао сам од свог детињства, из манастира Студенице, од шездесетих година прошлог века, када је почео тамо да долази. Био је стални поклоник манастира. За 30 година, колико сам био у Студеници, професор Јеротић је са својом женом годишње бар по месец и по проводио у манастиру и нашем братству. Ми братија постављали смо му многа питања на која је он давао дивне одговоре. Био је човек који је живео вером, који је имао много љубави и веру претварао у дела. Такође, био је човек вере и молитве. Много је веровао у молитву, али је много молио и друге да се моле за њега, и нас студеничку братију. Мислим да ће се о Јеротићу тек писати и говорити по оној народној: На мртвом лабуду тек се види колика су крила. Нека га Господ прими у Царство небеско. (Ј.Ч.)


Коментари20
746bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Saška
Zar idolatrja nije strana i hrišćanstvu i prosvećenosti?
Milan
Zašto ljudi ne veruju sveštenicima i crkvi nego psihijatru? Da li se zaista klanjaju njegovoj pobožnosti ili možda intelektu?
Mihajlo
Zašto da veruju sveštenicima? Je li Isus verovao sveštenicima?
Препоручујем 0
Milos Jeftic
Milane, ljudi se klanjaju najvecem kojeg smo imali, a koji je bio vrlo pobozan na istinski nacin, i vrlo inetiligentan. Hvala Bogu, dugo je poziveo, a da je poziveo jos toliko, opet bi bilo malo.
Препоручујем 6
Đole
Da li je ovde reč o misionaru pravoslavlja ili varijanti instant duhovnosti? Čime se pokojnik tačno bavio, ako to nisu psihologija, psihijatrija, teologija?
Милош
Напустио нас је један од највећих људи у историји човечанства, и далеко најбољи кога су Срби икад имали. Збогом професоре!
Petar
On je sa znanjem u psihijitriji ostao na nivou 50-60 godina.U tome nije napredovao.Naprotiv.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља