среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30
НА ГРАДИЛИШТУ ПРВЕ И НАЈТЕЖЕ ДЕОНИЦЕ БРЗЕ ПРУГЕ БЕОГРАД– БУДИМПЕШТА У ЧОРТАНОВЦИМА

Ничу тунели и вијадукт

Аутор: Снежана Ковачевићуторак, 04.09.2018. у 22:00
(Фото Бета)

Чортановци – Брза пруга на коју Србија чека већ деценијама и која је због неких старих, великих обећања ушла у антологију политичких вицева, гради се на првој и најтежој деоници: Стара Пазова – Нови Сад код Чортановаца. Ту је, усред фрушкогорских брда, клизишта и густих шума националног парка, железничко градилиште огромних размера, на коме ничу тунели и вијадукт преко кога ће бити положена отворена пруга. Она би требало да споји Београд и Будимпешту, преко Новог Сада и Суботице, а омогућила би возовима велике брзине. Ипак, многи су још опрезни са употребом термина „брзе пруге”. Војвођански премијер Игор Мировић, рецимо, радије каже да ћемо првим возом, за три и по или четири године, од Новог Сада до Београда путовати „најмање двоструко краће, а пројектовано је да то буде и брже”.

Градилиште је толико велико да се са једног његовог краја други не види голим оком. Простире се дужином од четири километра и има унутрашње путеве од утабане земље којима се крећу радници и машине, почев од две тунелске цеви на једном улазу у градилиште, обе од по 1,1 километар, па даље према вијадукту, који ће се пружати 2,9 километара. Вијадукт ће носити 58 стубова, а највиши ће имати 28 метара.

 

 

„Шума која се ту налазила раскрчена је, терен је очишћен и ископано је више хиљада тона земље, а код улаза и излаза из тунела урађена је заштита од клизишта”, прича нам директорка пројекта Снежана Симеуновић из ЈП „Инфраструктура Железнице Србије”. Таман посла, одсечна је и одмахује руком на питање да ли је могуће да се овде деси нешто као на изградњи Коридора 10 код Грделице, где се недавно поново обрушио део потпорног зида.

Радови код Чортановаца почели су у августу прошле године, а априла ове кренуло је бушење тунела, које ће имати више фаза.

„Постоје две тунелске цеви, у свакој по један колосек. Реч је о прузи за брзине од 200 километара на сат, електрифицираној. Тунел није у потпуности прав”, описује Симеуновићева и наглашава да се радови изводе по плану, а да су неки чак и испред планиране динамике.

Средства су обезбеђена из такозваног руског кредита, а извођач је руско предузеће „РЖД интернешенел”, па је градилиште јуче обишао и амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин, заједно са српском вицепремијерком и министарком надлежном за инфраструктуру Зораном Михајловић, председником покрајинске владе Игором Мировићем и генералним директорима железничких предузећа Мирољубом Јефтићем (ИЖС) и Сергејем Павловим (РЖД).

Јефтић је навео да је ово тренутно највеће железничко градилиште у Европи и да је вредност радова на тунелу и вијадукту 337 милиона долара. Рок за завршетак свих радова, према његовим речима, јесте новембар 2021. године.

Министарка Михајловић нагласила је да је развој железнице и улагање у њу синоним за модерну Србију.

„Кад год се улагало у железницу у претходних стотину година, у оним периодима када се улагало, Србија се развијала”, поручила је она.

Србија памти, како је навела, те године развоја, почев од прве железничке пруге 1884, затим изградњу пруге Београд–Бар... Али памти и стагнирање, а то је, додаје, било у претходних 20–30 година.

„Оно што смо затекли 2013. и 2014. године биле су пруге којима се иде 10, 30 или 40 километара на сат, што је последица деценија неулагања”, рекла је министарка.

Војводина је поносна, нагласио је Мировић, што се у Срему на обали Дунава налази ово фасцинантно градилиште. Већ поменуто скраћено путовање од Новог Сада до Београда биће, према његовим речима, „огромна ствар” и „незабележена у сновима пре 10, 15, 30 година”.

„То је оно што ће у транспорту робе, путовању људи, развоју туризма, значити много за развој, посебно за овај крај, за Војводину, Срем и општине на траси пруге”, навео је Мировић и захвалио свима који учествују у изградњи.

Амбасадор Чепурин казао је да је ова изградња знак жеље српске власти за напретком, а с друге стране знак руско-српске сарадње која је, према његовом мишљењу, добра, али непотпуно искоришћена.

„Имамо добре политичке односе. Очекујемо овде у Србији председника Путина у октобру и новембру, имамо међувладин комитет, тако да више времена и значаја треба да дамо нашој билатералној економској сарадњи”, изјавио је амбасадор.

Напоменувши да је градилиште код Чортановаца огромно и за њихову компанију и за партнере у пројекту – српске железнице, генерални директор РЖД-а Сергеј Павлов захвалио је на сарадњи, подршци и разумевању проблема који, према његовим речима, увек постоје на овако великим градилиштима.

Званичници су касније посетили Основну школу „23. октобар” у Сремским Карловцима, у којој је РЖД обновио учионицу за руски језик и обезбедио намештај и другу опрему. Антрфиле 1

Да се не наљуте Шумадинци или Војвођани

Министарка Михајловић и председник војвођанске владе Мировић не могу сасвим да се сложе где се највише улаже у инфраструктуру.

„Да се не наљуте Шумадинци, али некако се највише улаже на територији Војводине. Наравно, и најважнији коридори пролазе туда”, казала је министарка.

„Тешко је баш сад оценити да ли се највише ради у Војводини, али се тамо пуно ради, зато што и моји и сарадници госпође Михајловић инсистирају и реализују припрему пројектне документације, решавање имовинских односа, припрему урбанистичких планова...”, навео је Мировић.


Коментари3
386f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos
Sto ne volim ironicne komentare, eto kao postajemo zeleznicka velesila. Lepo da se gradi pruga, tako i treba. A brze ne moze, jer smo mali narod, siromasni u skoro svakom pogledu, a najvise od svega u medjuljudskim odnosima je jako malo ljubavi i postenja. Ne bi ni politicari toliko krali da vise vole i postuju ljude oko sebe.
Zlatan
I kada se zavrsi pruga narod Srbije ce vozom za Madjarsku ko nekad da se snabde jeftinim namernicama ali ovaj put sa malim izmenama. Nekada su ti proizvodi bili losijeg kvaliteta od onog koji su prozvodili Yugosloveni. Sada se stvar obrnula I tamo ce Srbi kupovati hranu ito po ceni 30-50 % nize od cena u Srbiji...
Zoran
Da.I jos kad se zavrsi pruga Loznica-Valjevo za jedno 50 godina i kad se obe pruge istovremeno puste u rad,gde ce nam biti kraj.Kad bi rekonstruisali jos bar 100 km pruge koje su izgradjene pre 80 godina postali bi zeleznicka velesila.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља