недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:30

Свака породица чува око 500 грама бајатих лекова

Апотеке су по закону дужне да преузимају од грађана медикаменте са истеклим роком трајања, али већина њих чека усвајање правилника који ће дефинисати ко ће платити њихово уништавање
Аутор: Данијела Давидов-Кесаруторак, 04.09.2018. у 22:00
Чека се одобрење надлежних за правилник о фармацеутском отпаду (Фото Д. Јевремовић)

Лекови са истеклим роком трајања, уместо да се сакупљају у специјалним контејнерима у апотекама, најчешће завршавају у канализацији и на депонијама. По закону су и државне и приватне апотеке дужне да прикупљају медикаменте који више нису потребни грађанима, али је мали број оних које то поштују, јер захваљујући „рупи” у прописима могу да се „извлаче” да не могу да обављају овај посао док се не усвоји правилник о управљању фармацеутским отпадом. Тим правилником биће решено ко ће платити уништавање лекова са истеклим роком трајања оператерима са којима апотеке склапају уговоре. За сада, примери добре праксе који свакодневно узимају неупотребљиве лекове од грађана и њихово уништавање плаћају сами јесу апотекарске установе у Суботици, Новом Саду, Крушевцу, Трстенику, Нишу.

– По закону, апотеке су дужне да преузимају лекове, што ми и радимо, затим их запослени разврставају по одређеном упутству па их, када се сакупи одређена количина, преузима оператер који их одвози на уништавање у иностранство. У марту следеће године мораћемо још једну количину да пошаљемо на уништавање, а то није јефтино, јер по килограму овог отпада треба платити три евра. А замислите када се сакупи неколико стотина килограма лекова. Многе апотеке то не раде, а тиме крше закон. Некима је проблем плаћање, јер се надају да ће усвајањем правилника уништавање лекова плаћати заступници или произвођачи, и то онолико колико учествују у промету лекова, а неки немају где да их складиште јер раде у објектима попут шпајза – истиче Ивана Милановић, управница Апотеке „Здравље” Апотекарске установе Крушевац.

И у Министарству здравља напомињу да се исти прописи односе и на државне и на приватне апотеке и истичу да ће грађани без проблема моћи да односе лекове са истеклим роком у апотеке онда када оне склопе уговоре са установама које су овлашћене за поступање са опасним отпадном. Међутим, када ће то званично бити – одговор нисмо добили. У Министарству за заштиту животне средине процењују да на годишњем нивоу просечна четворочлана породица не сакупи више од 500 грама оваквих лекова и да апотеке имају обавезу њиховог сакупљања, као и да је притом неопходно да у пословном простору обезбеде место за контејнер за бесплатно сакупљање.

– Неопходно је да се контејнер постави на видљиво означено место, доступно за одлагање. У апотекама које преузимају неупотребљиве лекове од грађана, на видном месту се истиче обавештење да се у њима прикупљају неупотребљиви лекови, као и да се за то не плаћа накнада. Рад на изради правилника о фармацеутском отпаду трајао је дуго, радна група је била велика. Када је текст написан и послат у процедуру чекала су се мишљења надлежних органа, затим је ту било и усаглашавање текста са примедбама. Чим надлежна министарства дају позитивно мишљење на текст правилника, он ће бити усвојен – додају у Министарству за заштиту животне средине.

У Апотекарској установи Београд, једном од највећих ланаца апотека, за сада није могуће однети лекове са истеклим роком трајања. Чекају да се стави тачка на правилник који ће тачно дефинисати избор оператера, фирме која ће отпад возити на уништавање, као и ко ће плаћати те трошкове. Директорка ове установе Јасминка Бјелетић подсећа да су они сав фармацеутски отпад који је настао из пословања и који је чуван у њиховим апотекама од оснивања до 2009. године, предали 2010. године овлашћеном оператеру и да је тада уништено чак 13,63 тона бајатих медикамената.

И док се надлежна министарства не ускладе у својим ставовима око израде правилника, али и док држава јасно не укаже треба ли стриктно поштовати закон или чекати нови правилник, велике количине лекова и даље ће се неконтролисано бацати са осталим ђубретом, што утиче на састав земљишта и подземних вода и њихово загађење. Фармацеуткиња Ивана Милановић напомиње да лекови који се бацају у канализацију или у контејнере могу да доспеју и у пијаћу воду, јер ниједно постројење за прераду отпадних вода не може да задржи молекуле лекова. Све то може и те како да утиче на загађење животне средине, а уједно и на здравље људи.


Коментари6
71b8d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
Најпростије решење је да апотекари пакују лекове у посебне посуде у потребној количини, као што се чини у већини земаља. Овако, како се код нас ради, пацијент добија паковање лекова од нпр. 28 таблета од којег му је за лечење потребно само неколико таблета, а са остатком не зна шта ће.
Vlada
Ljudi kada je nestasica nekog leka, a to je uobicajeno, pijemo i sa isteklim rokom. Svi hronicni imaju zalihu za takve slucajeve. Nista se ne baca jel ko se jednom opekao...
Mile
Sve je ovo populizam i pisanija da s ene skrene paznja sa kljucnih tema .A kljucne teme su veliko siromastvo ljudi u Srbiji koje vlasti nece ili ne znaju da resavaju .Siromastvo ej uzrok najvecih problema ovog drstva i drzave . Decenijama je slicno . Vlast se hvali rastom BDP od nekilika procenta , medjutim ne kazu da je to na racun gradjana a ne uspesnosti privrede? Ovim nacinom Srbiji treba 50 god , da dostigne standard u Austriji ? Vlast koja nije sposobna da za 4 god mandata ne dostigne minimum 35 % standarda austrijskog , ne treba voise da vlada .Opasnost je kada ista grupa ljudi vlada dugo godine ( SPS 10 , DOS-DS ,/10 , SNS 6 ) .Sto pre ih treba menjati .Da li je lakse napustiti Srbiju ili menjati vlast ??? Potrebno je da s e promeni 10-ak vlada ( ukljucujuci i glavne nosioce vlasti ) , u sto kracem periodu , tako bi se brze napredovalo ? (ovaj tekst u bazu podataka , jer i politika selektivno objavljuje tekstove i komntare )
Bane L.
A mi smo kao nesposobni da konstruišemo peć za spaljivanje od nekih 1500 stepeni? Pa zar je to sveto pismo?
milan
Sto bi konstruisali kada postoje savrsene spalionice sa minimalnom emisijom stetnih gasova.Ali kada se tako nesto pomene iz neznanja i ne prosvesecenosti naroda krece linč da će neko da truje narod i razne paušalne ocene. Nemačka luda što ima 6000 spalionica. Ali neka,samo neka se ovako nastavi i nismo za bolje.
Препоручујем 5
nina
Mislim da je ovaj podatak da svako domacinstvo ima pola kilograma isteklih lekova potpuno proizvoljan.Od kad postoji obaveza da gradjani moraju da predaju lekove sa isteklim rokom apotekama,a ko je kaznjen ako to nije uradio?Ispred moje zgrade su tri kontejnera,dva obicna i jedan tkz. Seko.Mnoge komsije plasticne stvari bacaju u seko-kontejner,ali neki tu bacaju i ostali otpad.Djubretari podjednako uredno sva tri kontejnera istresaju u kamion-djubretar.Toliko o ekologiji i reciklazi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља