субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:29

Вечери средњовековне музике у Призрену

четвртак, 06.09.2018. у 08:29
(Фото С. Т. Петровић)

По старим српским списима први средњовековни музичар био је Драган Призренац који је од 1335. боравио у Дубровнику и свирао на трговима. На дан крунисања цара Душана, 16. априла 1346. у Скопљу, свирао је царско коло и пратили га лаутари. То је подстакло да пријатељи манастира Светих архангела код Призрена организују манифестацију која ће представити српско и европско средњовековно наслеђе баш у граду где се некада неговала музичка култура. Ова манифестација се одржава уз подршку епископа Теодосија и Епархије рашко-призренске и Канцеларије за КиМ.

После двадесетак година долазим у царски Призрен у град мојих предака на трећи међународни фестивал средњовековне музике „Медимус” у атријум Цркве Светог Спаса. Фестивал је у вечерњим сатима од 24. до 26. августа.

Пењем се стрмим призренским улицама ка Цркви Светог Спаса у задужбину српског властеле Младена Владојевића на узвишицу Поткаљаје. Са градских џамија се чује позив на молитву. У том насељу су живели моји преци. Пролазим поред кућа у којима су становале комшије моје баке и деке. Ту су нека друга лица, оштрих погледа. Атријум цркве је пун Срба из енклава, гостију из централне Србије и неколико Призренаца из Богословије. Ту су и странци из међународних организација на КиМ.

Прве вечери је наступила Вера Злоковић са ансамблом „Антика” из Београда. Потом се представио Краљевски ред витезова. Друге вечери је наступила Дивна Љубојевић са „Мелоди”, након тога ансамбл „Каснопеја” из Немачке. Последње вечери ансамбл „Капела Карниола” из Словеније и ансамбл „Бурдон” из Мађарске.

Ту поред Цркве Спаса је црква Светог Томе и Светих Козме и Дамјана, а североисточно је Црква Свете недеље из 1371. задужбина Мрњавчевића. Поткаљаје је део Призренске тврђаве из доба средњовековне Србије. Цркве и све што је српско настрадало је највише након прогона преосталих Срба, 2004. године.

После концерта гледам: нови становници Призрена, све су променили у граду на Бистрици. Град са околином је нарастао на 150.000 становника. За Албанце то је стара престоница. Ту је основана Призренска лига. У Старој чаршију уместо старих заната су кафићи, пицерије, модни салони. Све је пуно народа. Бахатост на све стране. Убрзано одлазим са косовским регистарским таблицама у Велику Хочу. То је једина српска енклава у околини. Тамо сам на пансиону све време боравка у Призрену и околини. Многи гости „Медимуса” бораве у Богословији или у конаку Светих архангела. Сутрадан по завршетку „Медимуса” је Велика Госпојина. С пријатељима обилазим српске светиње у Призрену.

Слободан Т. Петровић
Кладово


Коментари1
ee987
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pitanje
Kladovčanin, što ne živiš dole? Nego ste svi pobegli, pa sad ronite krokodilske suze. Trebalo je ostati, kao Palestinci, i živeti uinat.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља