среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:11

Промене нису луксуз већ нужда

Кад би кукање билo олимпијска дисциплина, освојили бисмо сребро. Само да бисмо кукали што нисмо освојили злато. Спас лежи у промени те менталитетске црте и преданом раду да створимо праведније и здравије друштво, каже аутор Борис Малагурскии који ових дана започиње снимање филма „Тежина ланаца 3”
Аутор: Исидора Масниковићсреда, 05.09.2018. у 08:00
Борис Малагурски (Фото Промо)

Режисер, сценариста и продуцент Борис Малагурски, познат по  остварењима „Тежина ланаца” 1. и 2, који је подигао велику прашину како у јавности, тако и на друштвеним мрежама, ових дана снима и трећи део који ће се, како каже за „ТВ ревију”, бавити подизањем свести о потреби заштите животне средине од негативног деловања људског фактора, које јe последица сужених интереса и видика носилаца капитала усмерених на краткорочни профит.

– То ће бити последњи део „Тежине ланаца”, у истом стилу приповедања као и претходна два дела, а заокружиће се прича о војном, економском и биолошком уништавању житеља Балкана. Кроз изношење чињеница о НАТО бомбардовању осиромашеним уранијумом, који је оставио трајне последице по нашу животну средину и здравље, као и чињенице о нашој кривици што не водимо довољно рачуна о себи и свом окружењу, објаснићу зашто је куцнуо час да се изборимо против неправедног економског и политичког система који је постављен тако да се води брига само о профиту, док је све друго запостављено. Па и горе, уништава се. До сада сам интервјуисао председницу владе Исланда Катрин Јакобсдотир, филозофа Ноама Чомског, економисту Џефрија Сакса и друге стране и домаће стручњаке – истиче Малагурски чији ће се нови филм, као и претходни, финансирати донацијама.

Циљ му је, како тврди, да се нешто промени. У времену опсесије друштвеним мрежама и нихилистичке културе која прожима наше друштво постоји тенденција да се не верује никоме и ни у шта. Филм се пре свега обраћа младима који су изгубили дух идеализма без којег промене нису могуће.

Управо из ове тезе, намеће се питање – да ли уопште верујете да један филм може некога да освести и да нешто промени? Да ли су то успели и његови претходни филмови?

– Филм може да доведе до промене свести ако је поткрепљен чињеницама, презентованим на јасан и занимљив начин. Али промене у систему могу да донесу само гледаоци, односно освешћени појединци удружени око заједничког циља. Неолиберални капитализам је заснован на бесконачној експлоатацији ресурса који су коначни. Као резултат имамо погубан утицај не само на планету, већ и сопствени опстанак на њој. Угрожавање нашег здравља и животне средине није нешто што моћници чине зато што су злобни, као што сугеришу неки теоретичари завере, већ им систем једноставно не дозвољава да се обазиру на штету која јурење за профитом изазива. А то што су многи бунтовници усредсређени искључиво на мењање људи на врху пирамиде само повећава дефетизам ширег друштва, јер гледају промене кадрова, али и наставак исте политике. Порука је да треба мењати систем.

Малагурски и дан-данас добија поруке људи који су одушевљени његовим претходним остварењима, па и првим делом „Тежине ланаца” који је снимљен пре скоро осам година.

Наш саговорник је сигуран у то да ће „Тежина ланаца 3” бити прихваћен код свих који желе да чују истину. Са последњим филмом, подсећа, имао је тешкоће око пројекција у Стокхолму и Торонту, где су албански лобисти покушавали да издејствују забрану филма.

– Али нису успели. У Стокхолму  су застрашили руководство једног културног центра, али смо нашли још лепшу и већу салу, док је биоскоп у Торонту одбио да попусти пред претњама такозваног почасног конзула „републике Косово” Чеда Роџерса. С обзиром на то да су претходни делови „Тежине ланаца” приказани на међународним телевизијама попут РТ, Евроченел и Прес ТВ, сигуран сам да ће и трећи део доћи до светске јавности – каже Малагурски.

А да ли се данас ико, на сличан начин, аналитично и кроз овакву форму, бави актуелним темама? Има ли узор?

– Постоје многи документаристи чији филмови анализирају комплексне теме и представљају их на разумљив начин, служећи се искључиво чињеницама, што је неопходно да би се те теме актуелизовале. То су свакако Мајкл Мур, Алекс Гибни, Чарлс Фергусон и други.

И за крај, Бориса Малагурског питамо чиме се још бавио у претходном периоду, које су га теме окупирале и да ли се нешто променило у његовом погледу на живот и свет?

– Снимам емисије за новинску агенцију Спутњик на српском, као и за „Раша тудеј” на енглеском. Трудим се да у монологу представим горуће домаће и светске теме на динамичан начин. Човек се мења док је жив, а за себе сматрам да сам постао нестрпљивији, иако кажу да са годинама долази и стрпљење. Промене нису више ствар луксуза, већ нужде. Знам да их је тешко спровести на Балкану, јер су овде многи заљубљени у улогу жртве. Често кажем да кад би кукање била олимпијска дисциплина, освојили бисмо сребро. Само да бисмо кукали што нисмо освојили злато. Спас лежи у промени те менталитетске црте и преданом раду да створимо праведније и здравије друштво.

Забрана због филма

Најновији документарни филм „Косово: Моменат у цивилизацији”, који се бави темом Унеско баштине на Косову, приказан је у градовима широм Европе и Северне Америке. Част му је, истиче, што је доживео и осуду тзв. премијера Косова Рамуша Харадинаја, који му је и забранио улазак на Косово због филма. Тај документарац је поменут и у документима Истраживачког сервиса Конгреса САД, у којем је наведен утицај овог филма на ситуацију у којој тзв. република Косово није аплицирала за улазак у Унеско прошле године.

– То само показује да један филм може позитивно да утиче на дешавања у земљи и свету, али рекао бих да је од пресудне важности то што су сале на пројекцијама увек пуне и што гледаоци шире информације изнете у филму, наглашава.


Коментари2
77cf4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
Борис Малагурски заслужује сво дивљење, поштовање и свакојаку помоћ за свој, изузетно значајан подухват, откривање правог лица Србије и слика косметске збиље у свету. Србија је поносна што је изнедрила такву људину, таквог борца, моралну величину, којој су отаџбина и родољубље питање истине, части, опстајања, постојања, трајања... Жив нам, срећан и успешан био у сваком свом предузећу, блистави Борисе Малагурски...
gordijanus
svaka cast, borise, jer ste dasak svezeg vazduha i zdravog razuma u moru budalastine, kica i demagogije!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља