среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

У дубинама Газивода непроцењива ризница српске културе

Језеро Газиводе, осим што је од стратешког значаја за опстанак и развоја Срба на Косову и Метохији и једна од кључних тачака у преговорима Београда и Приштине, представља и непроцењиву ризницу српске културне и историјске баштине , о чему се до недавно веома мало знало
среда, 05.09.2018. у 12:15
Jeзеро Газиводе (Фото Википедија cc by 3.0)

Испод вештачког језера које је настало у котлини Ибарског Колашина почетком седамдесетих година када је исељено и потопљено 14 насеља, а са њима и остаци двора чувене српске средњовековне краљице Јелене Анжујске, кула звонара из 13. века, две средњовековне цркве, девет римских некропола....као и други споменици који сведоче о средњовековној, али и много даљој историји овог тла

Све то је само део археолошко налазишта на дну језера Газиводе које

са тимом домаћих и међународних стручњака истражује уметник и редитељ Душан Јововић који снима документарно-играни филм ''Газиводе, путевима Јелене Анжујске''.

Јововић каже да је ово прво велико археолошко истраживање на КиМ , након оног спроведеног још од 1927.године када је Радослав Грујић у рушевинама манастира Светих архангела у Призрену пронађени посмртни остаци цара Душана Силног и пренети у цркву Светог Марка у Београду.

У захтевном научно-истраживачком подухвату у последње четири године учествовали су и подводни археолози Руског географског друштва који су са опремом вредном три милиона евра снимали дно језера, дугачко 30 километара.

''Желео сам да укажем на то шта имамо на КиМ с обзиром на то да наш народ врло мало зна о наслеђу које имамо у покрајини, док други чини ми се то боље знају. Имао сам прилику да разговарам са јерусалимским патријархом који ми је рекао: Срби, КиМ није ваше, оно вам је дато од Бога на чување, и то најлепша реченица коју сам чуо о КиМ'', каже Јововић.

На више од 16 локалитета на дубини до чак 60 метара рониоци археолози открили су остатке четири средњовековне цркве, кулу звонара из 12.века која је висока седам метара, неколико римских некропола...

''Пронашли смо и српске куће из 19.века које су остале нетакнуте. Невероватно је кад уђете у куће и видите да је остао сав намештај, чак и дрвене колевке, што говори којом су брзином напуштали своје куће бежећи од Турака'', испричао је Јововић за Танјуг.

У дубинама Газивода су и остаци двора краљице Јелена Анжујске, жене краља Уроша Првог и мајке краљева Драгутина и Милутина, на којем је отворила прву ''школу за даме'' у Србији.

Јововић подсећа на значај краљице Јелене Анжујске, која је прва имала титули ''силни'', а чија је задужбина манастир Градац, као и бројне католичке и православне цркве и манастире.

''Била је владарка која је изнела културу са двора и у време када је жена рецимо била монета у Великој Британији урадила је нешто невероватно - отворила је школу за даме'', прича Јововић.

Он не спори данашњи значај језера Газиводе за српски народ на КиМ, али указује на мањкавости одлуке да се потопи котлина препуна археолошких налазишта непроцењиве вредношти за српску културу , због изградње бране и акумулационог језера.

Тада је из Ибарског Колашина исељено више од хиљаду Срба, а многа села, куће и имања остали су под водом.

''То је урађено намерно и организовано у великој брзини, уз непотпуне дозволе Завода за заштиту споменика културе. Акцији су се тада прикључили и Албанци, а без озбиљне припреме терена урађена је документација да би се тај простор потопио.

Тих 14 искључиво српских насеља су принудно и великом брзином расељена, али не у Приштину или Пећ већ у Краљево, Крагујевац или Смедерево'', напомиње Јововић.

Он је изразио наду да ће филм ''Газиводе, путевима Јелене Анжујске'' бацити ново светло на овај локалитет, а на питање да ли се могу сачувати пронађени археолошки остаци, Јововић каже да постоје технике конзервације, рестаурације и извлачења из тих налазишта, али да су због ситуације на КиМ потребни велики стручни тимови и улагања.

''Србија, нажалост, не располаже техником нити има искуства у подводној археологији, али надам се да је ово почетак њеног развоја. Међутим, није потребно све то ни извлачити, постоје широм света локалитети под водом који су заштићени као светска културна баштина'', објашњава Јововић.

У Јововићев пројекат укључени су Музеј Српске православне цркве, Музеј Херцеговине у Требињу, Републички завод за заштиту споменика културе и Медицински факултет у Београду, као и велики број историчара, археолога и професора са Филозофског факултета.

Директорка Дома културе у Зубином Потоку Андријана Живановић подсећа на предање о томе да је краљ Урош због Јелене Анжујске засадио Долину јоргована, од данашњег Краљева до Брњака, како би на достојанствен начин дочекао своју краљицу.

''Управо простор на којем се завршава та прича јесте Ибарски Колашин, конкретно Брњаци, место које је Јелена Анжујска изабрала за одмор и молитвено тиховање где је на крају умрла'', прича Живановић и додаје да се последњих 20 година одржава и манифестација ''Дани јоргована''.

Она истиче да је Анжујска, која је из католичанства прешла у православље, као српска краљица учинила много за српски народ, а посебно за Ибарски Колашин где је отворила прву школу за жене на Балкану.

''Та школа је била основана на двору који је потопљени, а чији се остаци назиру када се језеро повуче у великој мери. Тај локалитет је остао неистражен, а надамо се да ћемо кроз филм о Јелени Анжујској сазнати више о потољеном културном и историјском благу'', каже Живановић.  (Танјуг)


Коментари12
77753
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dubine,visine..plitkost
Dubine jezerske..visine nebeske...Hajde malo da pripazimo na nasu decu ovozemaljsku .
Зорица Аврамовић
@Dubine, visine...! Упутно би било да се запитате, и то најдубље, ко је овде испао плитак. И, како то мислите да водимо бригу о нашој "деци овоземаљској", ако не водимо бригу о њиховој очевини, дедовини, ...чукундедовини? Која је то земља, на којој би требало да живе наша деца, ако није она, коју баштине од својих предака??? И, овако писати о историјском, културном наслеђу српског народа? Божји грех и безумље, ауторе "plitkosti'"!
Препоручујем 33
Магла, магла...свуда око нас.
Врло једноставно. Погледати ко је ставио потпис на одобрење за поплаву неистражених археолошких налаза. И ко је забранио да се они изведу. Ђердап се годинама пре потапања истраживао а пивски манастир је камен по камен, сантиметар фреске по сантиметар, скинут, пренет изнад нивоа воде и поново састављен.
stanislavsr
Gazivode su potopile istoriju. A male elektrane na planinskim vodotokovima potopiće budućnost. Bilo bi jako korisno da se vlada bavi i tim problemom koji će jednoga dana postati u bezvodnim planinama veći problem od Gazivoda. Ljudi mole za pomoć da se zaustavi ovaj ekološki zločin.
Maksim
Станиславе, и ја сам укључен у борбу против минихидроелектрана (ваљда само власт у Србији мисли да су оне савремене ветрењаче лошији избор од хидроелектрана). Само не би требало да бирамо да ли је приоритет да спасимо баштину, или да упућујемо на важност река. Ни без једног ни без другог овај народ нема будућности!
Препоручујем 21
jug
Svaka čast za ovakav tekst. Na našu žalost mnogo toga meznamo jer nam krojači sudbine ne dozvoljavaju da to znamo. Kosovo i Metohija se mora odbraniti od vazala po svaku cenu.
Raca Milosavljevic
... hvala Politici za ovaj tekst ... sta reci ... mi jos neznamo mnoge tajne iz vladavine komunista i partizana,iz nekih razloga se to krije ... ova prica je jedna od mnogih cudnih vezanih za Kosovo i Metohiju ... pre toga ja zabranjen povratak Srbima na koji su izbegli vreme drugog svetskog rata od Siptarskog zuluma,pa se stidljivo obelodanjuje da Tito nije stigao za zivota da pokloni svetu srpsku zemlju novoizmisljenoj drzavi Albaniji,ali evo tkzv medjunarodna zajednica,jos i demokratska hoce to da sprovede u delo ... a da ne pominjemo jos mnoga druga zlodela protiv Srpskog naroda od Knina do Kladova i od Subotice do Djevdjelije ...nadajmo se da ce i ova okupacija brzo proci ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља