петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:15

Тенор који се не боји прехладе

Бела Маврак са својом чувеном трупом одржи више од стотину концерата по свету годишње, али ипак два пута годишње дође у завичај да сретне пријатеље из детињства, макар на пијаци
Аутор: Ђуро Ђукићсреда, 05.09.2018. у 21:51
Бе­ла Ма­врак пева у Зрењанину (Фо­то Ј. Ње­го­вић Дрн­дак)

Бела Маврак обожава свој завичај. С оркестром „Јохан Штраус”, који води светски познати диригент Андре Рие, он по светским метрополама одржи и до 120 концерата годишње и без обзира на толику заузетост два пута годишње обавезно посети Зрењанин и сеоце Михајлово. Тако, вели он, највећи део слободног времена ипак проведе на омиљеном месту. Овог лета нарочито је лепо дочекан – на концертима на Ташмајдану поводом 60 година РТС-а и на зрењанинском централом тргу, где је концерт приредио овдашњи симфонијски оркестар, доживео је овације.

– То је обострана љубав. Волим Зрењанин, Војводину и Србију, као што они показују да воле мене – каже тенор, светски путник.

Стицајем околности Бела је рођен у Бечу, где су живели његови баба и деда, код којих је отишла мајка да код порођаја не би била сама, пошто је отац био у војсци. Док још није ни проходао, мајка га је донела и они су се настанили заједно са оцем у Зрењанину. И отац и мајка били су учитељи па су морали да се преселе у оближње Михајлово, село врсних повртара, где су добили посао у школи. Бела се тако привикавао на путовања још од колевке.

Авантуристички дух који чучи у њему није му дао мира од ране младости. Са резервом је у Зрењанину завршио медицинску школу, из које ће почети да пева у хору. Песму није озбиљно схватао, али ни медицина га баш није заокупљала. Заволео је бокс, па је тренирао ову вештину код нашег познатог освајача две олимпијске медаље Звонка Вујина. Многи Зрењанинци се сећају да је у рингу био опасан фајтер. Дешавало се да га у једној рунди противник више пута баци на под, али је он хитро устајао пре него што га дотакне и поново атаковао на оног с којим је укрстио рукавице. Ту карактерну црту задржао је до данас па и на позорницама на којима изводи никад непотрошене арије.

– Увек дајем све од себе и стално певам пуним плућима – рекао је Бела Маврак за наше новине. Зато га је заволео свет озбиљне музике на целој планети.

Али упоран је био и професор Слободан Бурсаћ, диригент зрењанинског хора „Јосиф Маринковић”. Он је заслужан што је Бела Маврак сада познати оперски певач.

– Да није било њега, никад не бих постао певач. То је последња струка коју бих изабрао. Моја мајка је била кореографкиња народних игара и водила је цитрашки оркестар у Михајлову, а добро је познавала Бурсаћа. Замолила га је да ме подучава хармонији и контрапункту, јер сам хтео да будем композитор. Случајно сам једном у његовој кући певао за клавиром. Тада ми је рекао да ћу бити певач и није ми помогло што сам негодовао и бранио се – прича тенор који истиче да смо сви за нешто талентовани, „али многи никад не сазнају за шта”.

Годину дана је ишао на часове певања у Музичку школу „Јосип Славенски” у Београду код професорке Доротеје Спасић, а пре уписивања на Музичку академију, пре пријемног, случајно је срео свог првог педагога Слободана Бурсаћа. Овај га је питао шта ће да пева, а он је, пошто није чуо ни за једну оперу, рекао да ће певати „Болујем ја, болујеш ти”, песму коју му је мајка певала када га је заболео зуб. Песму за лек отпевао је у парку испред Академије на професоров захтев и на чуђење пролазника, и касније био примљен на даље школовање.

Колегама из листа „Зрењанин” банатски а светски тенор, који попут славуја лети од бине до бине, каже да су му концерти у Мастрихту најлепши пошто су на отвореном и тамо долазе људи уз целог света. То је невероватан осећај, тамо ме сви познају, а добио сам и златну медаљу почасног грађанина.

– Сваке године с оркестром обиђем цео свет, а публика је свуда различита. У Јужној Америци публика вришти, скаче, тапше. У Немачкој и Холандији аплауз је умерен, али дуготрајан. Аплаузи се чују као менталитет. Западни су умеренији и дуго трају. Можеш
два-три пута да се вратиш и поклониш. На пример, Мексиканци, и Бразилци вриште. Најежим се од те еуфорије, али не прође ни 10 секунди, аплауз престане – описује певач чији оркестар наступа и на стадионима пред десетинама хиљада људи.

Он иначе воли да путује и да првенствено обилази „заостала” места. Она где касни цивилизација. Три пута је био у Западној Папуи, Новој Гвинеји. Тамо живе као пре једног миленијума. Неким племенима је био први белац кога су видели. Ипак не заборавља завичај. Два пута годишње свраћа у Банат. Певао је и то увек без хонорара: у селу Михајлову на отварању хале, у Зрењанину у позоришту, на Тргу у центру, у храму за Божић…

– Једном у време кризе наступао сам у хладној сали, а не заборављам ни песму за душу где сам певао у кафани „Бечкерек”, у друштву Мериме Његомир и Предрага Цунета Гојковића – каже тенор који се не боји да ће изгубити глас.

– Како да одбијем позив да певам на Ташмајдану, па наступао сам с уметницима којима сам се као млад дивио, а тада нисам могао ни претпоставити да ћу доживети да са њима изађем пред публику – напомиње Бела Маврак.

У недостатку времена, он сврати на зрењанинску пијацу где види много својих Михајловчана који за тезгама продају поврће. Важно је да их сретне, а на тезгама где се нуди стареж увек нађе неку ствар која га у свету подсећа на Банат и Банаћане. У завичај однедавно долази с лепом Моником Пинеро, професорком језика са Кубе, својом супругом. Вечити нежења и фајтер се ипак смирио.


Коментари0
25d51
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља