понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:46

Усклађивање пензија сваког 1. јануара

Уместо два пута годишње предлаже се да се примања коригују једном годишње са стопом планиране инфлације и растом БДП-а већим од два, уместо садашња четири одсто
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсреда, 05.09.2018. у 22:00
Зграда фонда Пензијско-инвалидског осигурања (Фото А. Васиљевић)

Министар финансија Србије, Синиша Мали, започео је разговоре с представницима Међународног монетарног фонда (ММФ) о повећању пензија и укидању Закона о привременом умањењу, који је на снази од октобра 2014. године. Мали је најавио веће пензије од октобра, али за колико тачно, знаће се ове или наредне недеље.

У ишчекивању нове рунде преговора с ММФ-ом, савези пензионера Србије и Војводине упутили су на адресе премијерке, Фискалног савета, представника ММФ-а у Београду и министара рада и финансија предлоге и сугестије шта урадити после укидања спорног закона о умањењу, а да се не наруши фискална стабилност и буџета и ПИО фонда.

У том смислу, Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине и потпредседник Савеза пензионера Србије, каже да је након враћања пензија на износ пре умањења, најважније да се примања убудуће усклађују једом или два пута годишње с растом инфлације и делом раста бруто друштвеног производа и то уколико је он већи од два одсто.

– Пензије се због ниске инфлације од нове године могу усклађивати и само једном годишње 1. јануара са стопом планиране инфлације, с тим што би се од 1. јануара наредне године усклађивање кориговало у складу са оствареном реалном инфлацијом у претходној години. Овај начин усклађивања је погоднији, јер би се радио истовремено с доношењем буџета за наредну годину, а осим тога пензионери не би били доведени у ситуацију да им полугодишње усклађивање буде евентуално и негативно – каже Ненадић.

Надлежни, којима је писмо упућено, не смеју, каже он, да пренебрегну чињеницу да се пензије по закону усклађују и с делом раста БДП-а уколико је годишња реална стопа изнад четири одсто, што је сада случај.

– Сматрамо да је стопа већа од четири одсто сувише висока и да треба да буде нижа. Предлажемо да се пензије убудуће усклађују с растом БДП-а када он буде већи од два одсто у претходној години. То би пензионерима много значило, јер би уз инфлацију добили још неко повећање, а с друге стране не би оптеретило државну касу, јер би се остатак БДП-а прелио у нове инвестиције и друга давања – каже наш саговорник.

Он подсећа да је учешће пензија од око 11 одсто у БДП-у одавно достигнуто те да би до евентуалних одступања од тога могло доћи наредне године због потребе враћања умањених пензија на законски ниво. Међутим, у 2020. и свакој наредној години, ово учешће ће се константно смањивати, јер се пензије неће усклађивати с комплетним растом БДП-а, већ само с једним делом. Оно на шта пензионери посебно скрећу пажњу надлежнима је да се све пензије морају усклађивати с кретањем инфлације, а не да се прави разлика и да се пензије веће од просека не усклађују.

Ако би се то догодило, дошло би до гомилања финансијских обавеза према пензионерима чија примања нису усклађена, што би кад-тад морало да дође на наплату.

Како би се помогло најсиромашнијима предлаже се и да се убудуће за њих издваја 30 одсто од просечне зараде без пореза и доприноса, а не као до сада 27 процената. Ненадић подсећа надлежне да се велики број пензионера у протекле четири године, док је важио закон о умањењу, жалио суду. Приликом решавања овог питање надлежни морају да имају у виду став Уставног суда Србије, који је јасно рекао да су пензије неотуђиво и имовинско право сваког пензионера.

– Имовина се, дакле, може умањити, али се мора надокнадити по тржишној вредности. Према томе одредба Закона о привременом умањењу, која говори да су пензије исплаћене по том закону коначне, неће моћи у судским споровима да остане. Сматрамо да пензионери не треба да воде спорове пред домаћим и страним судовима, у вези са својом неспорном имовином, већ да им влада у неком средњорочном року ово питање реши – каже Ненадић.

У случају споразумног решавања овог питање избегли би се високи судски и трошкови адвокатских канцеларија, затезне камате, односно укупни издаци би били знатно нижи, пре свега за државу која би морала да их надокнади.


Коментари2
674a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragana
Da li ce samo oni penzioneri dobiti povracaj umanjenih penzija koji su tuzili ustavnom sudu sa kamatom,ako je tako da pravdu za moju ionako malu penziju i ja potrazim na sudu,molim vas odgovorite mi posto nisam dovoljno informisana,hvala
Jovan Tamburic
Најаве укидања Закона поново прате манипулације пензионерима и јавношћу Србије у којој се не постављају и не дају одговори на неколико важних питања: 1. Када ће Уставни суд, на иницијативу Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије, изврштити оцену уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, на основу акта о покретању поступка, који је, у складу са Уставом , потписало 27 посланика Народне скупштине Србије, које пред судом представља проф. др Миладин Шеварлић. 2. Како ће држава у складу са чл.20. став 1., чл. 58. Став 2. Устава и чл. 178. Закона о ПИО, регулисати повраћај неисплаћених делова пензије са законском каматом. Игнорисање ове обавезе ће довести до огромног броја судских парница за надокнаду штете. Истина, држава ће у таквом сценарију „уштедети“ због неинформисаности и болести великог броја пензионера који неће затражити заштиту својих права на суду. Зашто држава приморава своје грађане да правду траже на суду?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља