среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:32

Пут „Амазона” од гараже до клуба „билион долара”

Аутор: Јелена Кавајасреда, 05.09.2018. у 22:00
Радник на берзи прати скок акција „Амазона” (Фо­то Бета,/АП)

Оштри твитови Доналда Трампа рушили су с времена на време вредност акција компаније „Амазон”, али то је био само привремени пад. Вртоглави раст се наставио и некада мала фирма за продају књига, основана у гаражи у Сијетлу пре 24 године, ушла је у ексклузивни клуб компанија које вреде више од билион (или хиљаду милијарди) долара. У њему је само још „Епл”, који је ту некад незамисливу границу прешао у августу. И један и други сада вреде више него што је укупан бруто друштвени производ Турске или Швајцарске.

Богатство оснивача и директор Џефа Бејзоса увећало се на 167 милијарди долара, скоро колико заједно имају Бил Гејтс и Ворен Бафет, до прошле године неприкосновени двојац на глобалним листама најбогатијих људи на планети.

Када је „Амазон” 1997. изашао на берзу, једна акција вредела је 18 долара, да би овог уторка достигла вредност од 2.050 долара. Од онлајн књижаре, „Амазон” је израстао у џина електронске трговине преко којег се данас обави 49 одсто свих интернет куповина у САД. Производи „киндл” читач и постаје конкуренција „Нетфликсу”, улазећи у продукцију филмова и серија. Поврх свега, највреднији део бизниса је продаја технолошких услуга у клауду. У његовом дигиталном облаку смештени су сајтови „Нетфликса”, „Унилевера” и других великих фирми, док само уговор са Пентагоном вреди 10 милијарди долара.

Пошто је многе малопродајне ланце приморао да ставе катанац, сада и директно улази на њихов терен отварајући „обичне” продавнице, где купци могу да тестирају техничке производе попут „киндла” или подигну робу не чекајући поштара.

Док су акције расле, приближавајући вредност „Амазона” магичном броју од 13 цифара, компанија је морала да се брани од оптужби које овог пута нису долазиле са уобичајене адресе у Белој кући, већ од либералне иконе Бернија Сандерса. Сенатор из Вермонта, бивши председнички кандидат, рекао је за Бејзоса да је симбол „неједнакости и похлепе”, а прошле седмице на свом фејсбук профилу позвао је бивше и садашње раднике да напишу коју помоћ државе користе да би саставили крај с крајем (бонове за храну, социјалне станове итд.).

Компанија је на блогу одговорила да Сандерс „обмањујућим оптужбама скупља политичке поене” и навела да су само у прошлој години отворили 130.000 радних места. Сенатор је најавио да ће поднети предлог закона да се послодавци попут „Волмарта” и „Амазона” натерају да исплаћују „плате од којих може да се живи” или ће се суочити с порезом да би се држави надокнадила социјална давања. На тврдње „Амазона” да стално запослене плаћа више од 15 долара на сат, без прековременог рада, Сандерс је поделио анонимна сведочења радника о потресним условима у пакирницама широм Америке.

Пре неколико година џин из Сијетла доспео је на лош глас када се открило да су радници у једном складишту на 40 степени паковали робу, док су испред чекала амбулантна возила за случај да неком позли.

„Њујорк тајмс” га је касније оцрнио у великој истраживачкој причи откривши на основу анонимних сведочења да радна атмосфера личи на филмски серијал „Игре глади”. Запослени се наводно охрабрују да пријаве колеге који забушавају, очекује се да усред ноћи одговоре на имејл, док савремена опрема прати колико је кутија свако запаковао за сат.

Одговор Сандерсу изненадио је многе, јер на Трампове твитове нису реаговали ни Бејзос ни компанија. Преседник је оптуживао „Амазон” да трошкове доставе премало плаћа пошти, која због тога пропада док се компанија богати. Замерио им је да доприносе пропасти малих радњи и да не плаћају довољно пореза. Паралелно је нападао и Бејзоса и његов лист „Вашингтон пост” (повремено критичан према Трампу) да је „фабрика лажних вести” и „главни лобиста ’Амазона’”.

Из „Амазона” нису јавно реаговали, али Блумберг открива да су за последњих пет година пет пута повећали трошкове лобирања, јер од одлука законодаваца и владиних агенција зависиће остварење многих будућих планова.

Овог лета одобрен им је патент за летеће складиште на висини од 13.000 метара из којег би полетали дронови с нарученом робом.

Делује футуристички, исто као када је Бејзос 2013. причао да ће дронови за највише пет година достављати робу на кућну адресу. Три године касније, пред Божић, прва „Амазонова” беспилотна летелица слетела је на адресу у Енглеској.


Коментари13
2d047
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vasa
"Garaza"?!?!? ... Bezos je od svojih vrlo imucnih roditelja dobio 500 000 dolara (1 000 000 u danasnjim dolarima) da osnuje Amazon!!! Mozda su Dzobs i Gejts poceli 'iz garaze', ali je Bezos poceo sa maminim i tatinim parama.
Zvrk
A da evo je ova standardna priča o čuvenim garažama. Svi tamo počnu kao da su bili u Aladinovoj pećini! Treba da budeš težak ret..d pa da u ovo poveruješ.
Братимир
Зврче :) одлична констатација. Верукем да је Амазон почео у гаражи јер започињање било каквог посла је толико скупо и тешко да је гаражирање једина могућост. Једино што не помињу у оваквим причама су милиони других који су исто почели у гаражи, потрошили сву уштеђевину, увалили се у дугове и изгубили и гаражу и кров над главом. На сваког успешног иду милиони пропалих. О томе се мудро ћути.
Препоручујем 12
Smajlko
U srpskom jeziku rec je o zilionu (sala)
Boris
Al ovaj "bilion" para usi...
za Borisa
Koriste se latinski izrazi za brojeve.
Препоручујем 0
Sandersic
Dobar tekst koji pokazuje kako je ipak sistemska greska prisutna na zapadu cim pojedinac ili korporacija moze da rukovodi hiljadama milijardi bez osvrtanja na osnovne potrebe drustva i ljudi. Naravno da treba gurati preduzetnistvo i pametne vizionare, ali da li dotle da budu toliko mocni da postanu nedodirljivi kao diktatori. Mora zapad da poradi na tome, istina ako im novi vladari to dozvole te prisluskivanjem, lobiranjem, medijima pa i silom demokratskog oruzja ne uguse svaku pomisao na promene.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља